Zato što mi nemamo taj glas između, pa ga ne možemo ni zapisati da odgovara originalu, a ni tako pročitati kad je napisan "po Vuku", tj. kad nije u originalu. Moramo se zato odlučiti ili za e ili za u, ili za neku treću opciju, a kad se jednom u pravopisu odluči onda to postaje pravilo i važi za sve takve slučajeve (osim u engleskom
). Kao što recimo prezime Viktora Igoa ne možemo nikako izgovoriti kao Francuzi, pa smo se odlučili da to bude "i" a ne "u", iako nije ni jedno ni drugo.
Našim komentatorima ne bi škodilo malo da pogledaju ta pravila a ne da mi jadnicu ceo meč naziva Judžin Bušar
a ne znam ima li francuskog imena da potrefe i ime i prezime, jedno je obavezno pogrešno
Ukratko, transkripcija je mnogo više stvar konvencije nego sluha. Kako nama zvuči da neko izgovara ime u drugom jeziku nije toliko bitno koliko šta stoji u Pravopisu.
