Уместо да се бавимо статистиком, волео бих да сагледамо актуелни тренутак у клубу и да дискутујемо о томе какву Звезду би волели да гледамо у следећој сезони.
Да ли је могуће направити корак даље у резултатском смислу? Имајући у виду нови формат Евролиге, по мени јако тешко. Али, то не треба да нас оптерећује. Циљеви за сезону 16/17 треба да буду исти у домаћим такмичењима (сви трофеји), док кроз Евролигу ваља другачије поставити приоритете. Сада када нема терета пласмана у Топ 16, надам се да ће акценат бити на развоју играча који ће нас носити у будућности. Не би било добро да поново дођемо у ситуацију да морамо да доводимо оба играча за једну позицију (као сада центра, надам се не и плеја).
Загарантованих 30 Евролигашких утакмица су огромна прилика, која се мора паметно искористити. Циљ је да се усталимо у том друштву, кроз наставак доминације у региону и континуирано напредовање у свим сегментима. С обзиром да нема наде да ће се нешто на боље променити у руковођењу клубом, остаје нада да ће стручни део искористити садашњу позицију да повећа своју аутономију.
То се може урадити једино марљивим радом у дворани, храброшћу и стрпљењем са младим играчима и, пре свега тога, пажљивим бирањем у прелазном року. Уколико иоле могу да утичу на исти.
Оно што нас извесно очекује је реконструкција тима. Ако се сви слажемо да су овогодишњи носиоци игре били Јовић, Милер и Цирбес, потпуно је јасно да можемо бити пресрећни уколико задржимо и овог јединог који је још под уговором. Из моје перспективе, то је изузетно битно, јер је Јовић показао велики напредак и ове сезоне, па је од резервног плеја и специјалисте за одбрану, израстао је у правог лидера екипе. Продужетак уговора са Стефаном би за мене било знак да смо на добром путу и овог лета.
Уколико Јовић остане први плеј, надам се да ће његов колега по улози бити нешто другачији играч. Неко ко се пре свега одликује брзином, добрим шутем и продором. Скорер са позиције један. Наши највећи конкуренти ове године су имали једног таквог прошле сезоне. (Али нису имали Јовића

Ништа мање важно (многи ће рећи важније) је решавање питања центарског пара. А ту је избор значајно сужен. Под претпоставком да ћемо ићи са варијантом домаћи + страни, ваљало би повести рачуна да ти играчи буду и комплементарни. И да се на овог домаћег може рачунати и мало дуже.
На осталим позицијама је извесно да нам остају Гудурић, Лазић, Дангубић, Митровић и Симанић. Ја сам тиме задовољан, уз услов да се паметно изврши допуна, пре свега на позицији 4. Ту нам је неопходан озбиљан атлета, јер тешко да ћемо успети да нађемо поново кошгетера Милеровог калибра. Спољну линију ћемо, надам се, допунити првенствено из локала.
Наравно, ово јесте оно што се назива прављењем рачуна без крчмара. Сви смо свесни чињенице да је будућност клуба крхка и још увек највише зависи од политике. Да би се тај ризик пословања бар донекле амортизовао, неопходно је да се држимо концепта одрживог пословања, не само на речима, већ и делима. А рецепт је јасан - пажљивије бирање странаца и без половњака, молим. Акценат теба да буде на довођењу најбољих и најперспективнијих домаћих играча.
Волео бих да се ова тема, за почетак, развије у расправу о смеру којим треба да се креће клуб. Нећемо се бавити навођењем конкретних имена жељених појачања. Већ постоје теме за тако нешто.
Каква су ваша очекивања од момака који остају? Коју улогу очекујете да имамо у новој Евролиги? Да ли нам је потребан овакав ФМП (није да се питамо)?
Да ли ће бити Калемегдан и у јуну 2017?
