by Rekapitulacija prethodne sezone
KK Partizan je u minulu sezonu ušao sa većim ambicijama nego sezonu ranije. Trener Aleksandar Džikić je dobio autonomiju i raširene ruke u sportskom sektoru da sastavi ekipu po svojoj želji i što je najvažnije, pre početka priprema, što nije bilo omogućeno niti jednom treneru u bližoj istoriji Partizana. Međutim, nije sve bilo tako glatko i idealno, daleko od toga... Džikić je na letnjem NBA kampu u Las Vegasu razgovarao sa nekolicinom stranaca koji nisu hteli ili nisu od Partizana mogli dobiti željenu cifru, pa je na kraju sledom slučajnih događaja u "gradu kocke" potpisan veteran Frenk Robinson. U odnosu na takmičarsku godinu pre toga, u timu su ostali samo Vanja Marinković, Novica Veličković, Miloš Koprivica, Mihajlo Andrić i Adin Vrabac. Umesto Džamara Vilsona, stigao je Vilijam Hečer koji se ispostavio kao pun pogodak na poziciji plejmejkera, dok je roster popunjen ABA ligaškim centrima: došli su Uroš Luković i Đorđe Majstorović koji su predvodili MZT i Metalac u prethodnom angažmanu. Kao veliko pojačanje je stigao reprezentativac Stefan Birčević, a sastav su zatvorili iskusni Branislav Ratkovica i pozajmljeni Kenan Karahodžić. Ne treba zaboraviti da je Džikiću iz raznoraznih razloga onemogućeno da potpiše Petra Rakićevića, Marka Tejića i još nekoliko mladih domaćih igrača od kojih bi Partizana u budućnosti mogao zaraditi.
Navijači su bili neopravdano euforični pre starta takmičenja, u Hali sportova na Novom Beogradu je Partizan pred punom halom igrao prijateljske utakmice, a u prvoj zvaničnoj utakmici u Pioniru, protiv Cibone, navijači su u redovima čekali da dobiju kartu za utakmicu protiv velikog rivala. Hala "Aleksandar Nikolić" je bila ispunjena do poslednjeg mesta, Partizan je upisao treću uzastopnu pobedu i činilo se da bi uz pomoć publike ovo mogla biti odlična sezona. Međutim vrlo brzo su i navijači okrenuli leđa, ne svi, ali određeni deo i to nakon skandala protiv Olimpije kada je klub odlučio da minutom ćutnje oda počast preminulom navijaču. Usledila je tuča na tribinama i veliki stanpedo gde se niko nije mogao osećati mirno i bezbedno. Već na narednom meču u Pioniru protiv Cedevite, hala je bila mnogo manje popunjena, iako je Partizan nastavio da beleži dobre rezultate. Poraz koji je Partizan doživeo na tom susretu nakon ogromne prednosti u prvom poluvremenu i čuvena rečenica "idi gledaj FMP" je donekle okrenula tok sezone u svakom smislu. Crno-beli su u ABA ligi izborili nastup u plej-ofu nakon pobede u Zagrebu protiv Cibone koju je nekoliko dana ranije napustio najbolji igrač Ante-Toni Žižić. Posle toga je usledila borba za što bolju poziciju na tabeli. Partizan je imao šansu da pobedom u Podgorici ili Zagrebu protiv Cedevite osigura drugo mesto i prednost domaćeg parketa ali usledila su dva poraza i treće mesto u konačnici što je donelo duele protiv "Sokića". Iako su se igrali maksimalne tri utakmice, utisak je bio da Partizan nije imao nikakvu šansu da zapreti. Niti u jednom trenutku u dve odigrane utakmice u Zagrebu, Partizan nije imao nikakvu kontrolu, a šanse koje su se ukazale, nisu bile iskorištene.
Još jedan skandal je obeležio Partizanovu sezonu, a to je odustajanje od Evrokupa zbog pretnji KSSa iako su Crno-beli bili na žrebu za Evrokup i dobili potencijalne rivale. Klub se odlučio za nastup u FIBA Ligi šampiona gde je u prvoj fazi odigrao nekolicinu neizvesnih utakmica, a može se reći da je partija protiv Bešiktaša na domaćem parketu najbolja koju smo videli od Parnog valjka minule sezone. Partizan je bez većih problema prošao grupnu fazu. Kuglice su u prvoj eliminacionoj rundi spojile Partizan i PAOK. U Solunu su gosti pobedili sa 2 razlike i kada se činilo da će u Beogradu utakmica biti formalnost, usled trovanja salmonelom, Partizan nije uspeo da se ozbiljno suprostavi u većem delu susreta gde je PAOK imao potpunu kontrolu i +20 u jednom trenutku. Odličnom poslednjom četvrtinom, domaći su došli na šut od prolaza, ali nisu pogodili. U lokalnim okvirima, u finalu Kupa Radivoja Koraća, Zvezda je bila bolja protiv "otrovanog" Partizana, a u KLS je nastup okončan već u polufinalu protiv FMPa, prvom eliminacijom Crno-belih pre finala u 21. veku.
Prelazni period
U samo 3 dana razmaka, Partizan je ostao bez čelnih ljudi. Prvi čovek kluba, Nikola Peković je podneo ostavku, isto to je uradio glavni čovek zadužen za sportski sektor, Aleksandar Džikić koji je na pragu potpisa ugovora sa Budućnosti, a manje bitan je i odlazak poslovnog direktora Žarka Stijakovića umesto koga je stigao Dejan Kijanović, bivši predsednik Mladosti iz Zemuna. Što se tiče predsednika kluba, za Partizan bi bilo što bolje da se to reši u što kraćem roku kako bi se novom treneru na vreme sastavila ekipa i omogućio kvalitetan plan priprema pred novu takmičarsku godinu. Nekoliko kandidata je u opticaju, jedan od njih je vlasnik Dinamika Velibor Jojić. Drugi je Andrej Jovanović, ako je za verovati domaćim medijima, međutim nije isključeno da se i neko treći, četvrti... pojavi u narednim danima. Sve u svemu, pozicija predsednika kluba koji je u dugovima 4,5 miliona evra nije nimalo poželjna i da se bi se prihvatilo te uloge, potrebno je da neko ima veliku želju i ambiciju, a da pri tome ima sposobnost da očisti ili smanji dugovanja. U trenutnoj situaciji, čini se da takvih nema mnogo, ako uopšte postoje.
Slična priča je i po pitanju šefa stručnog štaba. Dejan Milojević je bio želja odmah po odlasku Duška Vujoševića, ali i po odlasku njegovog kuma Aleksandra Džikića, međutim bivši košarkaš Partizana je odlučio da mu je bolje u Mega Leksu gde može da radi sa najtalentovanijim košarkašima u Srbiji i šire, a da pri tome nema ni pritisak rezultata ni previše zahteva. Duško Vujošević je "persona non grata" u Srbiji, tako da će izbor biti jako težak. Dragan "Gagi" Nikolić je uskočio u prvi plan nakon što je na neverovatan način odradio drugi deo sezone sa otpisanim Karpošem. Već od ranije je poznato da je Gagi navijač Partizana i sigurno bi doneo veliku energiju, pogotovo jer bi bio i željan dokazivanja. Ako se Crno-beli odluče za iskustvo, Muta Nikolić bi verovatno bio prvi izbor, ali ne treba zaboraviti da on obavlja funkciju pomoćnika u reprezentaciji i pitanje je koliko bi imao vremena da selektira i vodi ekipu na pripremama. Spominju se i asistenti Dušan Kecman i Nenad Čanak, ali teško da će uprava ukazati poverenje početniku, pogotovo nakon debakla u periodu dok je Petar Božić vodio ekipu.
Ništa bolje nije ni u igračkom kadru, samo četiri košarkaša imaju ugovor(Vanja Marinković, Miloš Koprivica, Slobodan Jovanović i Nikola Tanasković) mada s obzirom da nisu isplaćivani na vreme, oni takođe mogu tražiti izlaz iz ugovora. Četiri igrača će pričati sa klubom, to su Stefan Birčević, Mihajlo Andrić, Uroš Luković i Đorđe Majstorović, ali ukoliko dobiju bilo kakvu ponudu iz inostranstva, skoro pa sigurno je da će i otići. Ostatak tima više nema ugovor i slobodni su u potrazi za novom sredinom, a Vilijam Hečer je već pronašao novi angažman i naredne sezone će braniti boje Dinama iz Sasarija. Sastavljenje ekipe će opet biti Sizifov posao jer za kvalitetne strance novac ne postoji, ali uvek se i za "mali" novac mogu pronaći dobri igrači, ako imate dobro oko. Pravi primer je Mornar iz Bara koji je ove sezone imao nekolicinu stranaca koji su prikazali dobru košarku a ništa više nisu plaćeni nego Džamont Gordon ili Frenk Robinson, štaviše. Što se tiče domaćih igrača, to će biti paklen zadatak, pogotovo kada se ima u vidu da su košarkaški poput Nemanje Jaramaza i Stefana Sinoveca lani odbili Partizan, a otišli da igraju za MZT odnosno Anvil. Situacija ni ovo leto neće biti bolja.
Ambicije
Pred novom upravom će biti i zadatak kakav cilj ima klub u narednih nekoliko godina. Peković je najavio Evroligu za 2-3 sezone, međutim jasno je da Partizan u eliti neće biti ni za još toliko godina, najmanje... U takvoj situaciji se nameću dva rešenja, jedno je sklapanje tima kao što je to bilo prethodne sezone. Ekipa sposobna da se izbori za doigravanje u ABA ligi, ali teško, skoro pa nemoguće da osvoji neki od trofeja, koji opet imaju samo prestiznu vrednost. Drugo rešenje bi bilo okretanje mladim igračima, uz dodatak nekoliko iskusnih. Opet, već je spomenuto da Partizan ne može ni da zamisli da dovede neke najtalentovanije mlade košarkaše jer Zvezda, FMP i Mega Leks imaju prednost, ali uz Tanaskovića, Jovanovića i Marinkovića, možda bi Partizan mogao angažovati još tri mlađa igrača, pa makar i iz inostranstva ako su nedostupni oni iz Srbije.
Partizan je sveden na prosečnost i ukoliko ne usledi neka velika finansijska injekcija, a teško da hoće, navijači će se morati naviknuti na tu prosečnost rezultata. Košarka nije profitabilan sport i sve zavisi od finansijera, a njih trenutno ili nema ili su onemogućeni da ulože svoj privatni novac, jer Nikola Peković je želeo da privatizuje Partizan, zašto mu nije dozvoljeno, možete sami da razmislite i dođete do zaključka.
Navijači su oduvek bili najveća snaga Partizana i ako izostane njihova podrška, ne može se očekivati ni rezultat jer iako kvaliteta uvek nije bilo, igrači su crpeli energiju sa tribina, sada je u većini sezone, pogotovo nakon utakmice sa Olimpijom i to izostalo. Bojkot ne donosi ničemu dobrom, uprave, treneri i igrači će se smenjivati, ali Partizan mora ostati i preživeti. Naredna sezona neće biti nimalo lakša nego ova iza nas. Naredne sedmice će pokazati ko će nas vodi, da li u nove pobede ili nove poraze, vreme će pokazati. Nije uvek lako, ali uvek je lepo navijati za Partizan!
Kad god je otvarao toping za novu sezonu, najebali smo na kraju 
