by Kiki Musampa » 26 Jun 2019, 14:11 Znalo se da ce odlazak Dejana Radonjica biti bolan udarac za nas klub. Crnogorski trener usadio je sampionski pelcer u nas klub i uspostavio sistem takav da smo delovali zaista mocno u poslednje tri godinje njegovog mandata. Umesto njega na klupu je seo Dusan Alimpijevic. Mozda gubitak KRK I Aba Lige nije nesto najgore smo izgubili za vreme mandata bivseg trenera Vojvodine . Zvezda je izgubila svoj identitet, odbranu po kojoj je bila prepoznatljiva, tranziciju iz koje su se nizali poeni. Umesto toga gledali smo stalno sutiranje za tri poena, igru bez centara, vise smo delovali kao neka basketaska ekipa. Neminovno je bilo ono sto se desilo 14 aprila prosle godine…
Pocetak prosle sezone nakon godine losih kadrovskih odluka, nekih nelogicnih poteza bio je idealan za jedan novi pocetak. Iako situacija nije bila nimalo idilicna znalo se da treba poceti od izbora trenera. Trebao je neko ko je spremam da se uhvati u kostac sa problemima . Pominjali su se tih dana nekoliko kandidata, a izbor je pao na Milana Tomica. Trener koji je godinama bio prvi pomocnik u Olimpijakosu, covek sa pregrst iskustva jer je pored trenerskog obavljao I razne operativne poslove u Olimpijakosu. Dolazak Tomica znacilo je i renoviranje postojeceg igrackog kadra i stvaranje tima koji ce vratiti trofej Aba lige i Euroligu na mali Kalemegdan. Vodeci se krilaticom da napadi donose pobede, a odbrana trofeje Tomic je krenuo da sastavlja tim. Sa ove tacke gledista ocigledno je da je Tomic hteo igrace koji su pre svega radnici i koji ce se podrediti timu a ne licnoj statistici. Krenulo se u sklapanje tima…
Ostali su Davidovac, Covic, Dobric, Lazic… Pravo ni od kuda pojavila se vest da je Zvezda dovela svoje prvo pojacanje. Stigao je Bili Beron. U tom trenutku vecina navijaca nije bila svesna kakvog smo igraca doveli. Pisalo se o dobrom suteru, igracu koji ima dobre procente za tri poena, ali ono sto je Zvezda dobila dovodjenjem ovog momka bilo je mnogo vise. Kasnije se resavalo pitanje centarske linije. U tri dana usledili su potpisi Ristica, Cirbesa i Majkla Odza. I dok su mnogi mediji nagadjali ko ce popuniti mesto na poziciji krilnog centra usledio je neocekivani dolazak Mohameda Fajea. Ako je i Beron bio nepoznanica, sta tek reci o iskusnom Senegalcu. Dosao je tiho, ali ono sto je uradio svojom energijom, skokom I sjajnom odbranom dugo ce se prepricavati. Momak ogromnog srca i sjajnog karaktera doneo je toliko zeljenu energiju u odbrani . Igrac koga bi svaki trener pozeleo u timu. Cekao se sledeci potpis… nije se cekalo dugo. STRATOS PERPEROGLU !!! Od svih Grckih Bogova najveci je Stratos Perperoglu. Recenica koja opisuje kakav je utisak ostavio na sve one kojima je crveno- bela boja u srcu. Igrac plemenitog kova, majstor ove igre. Klasa… za kraj je trebalo popuniti mesto pleja . Stigao je Dzo Regland i sezona je mogla da pocne. Nemanja Nenadic je bio poslednja puzla u Tomicevoj slagalici.
Super Kup Aba Lige
Na pocetku sezone trijumfovali smo u Super Kupu koje je odrzano u Laktasima. Savladali smo Cibonu, Cedevitu i u finalu Buducnost i na taj nacin sjajno otvorili novu sezonu.
Eurokup
Vratili smo se u ovo takmicenje posle pet godina. Morali smo da prihvatimo cinjenicu da necemo igrati Euroligu i cekali zreb. Izvuceni smo u grupi A zajedno sa ekipama Monaka, Ulma, Andore, Galatasaraja i Brese. Krenuli smo furiozno, zabelezili 3 pobede u nizu. Taman kada se cinila da ce biti 4-ta ispustili smo +22 u Bresi i izgubili dobijenu utakmicu. Nazalost kako se blizio kraj prve faze nasa forma je isla silaznom putanjom. Iako se cinilo da cemo takmicenje u ovoj grupi zavrsiti kao prvi sami smo sebi zakomplikovali zivot. U tom periodu imali smo velikih problema sa odbranom, primali veliki broj poena tako da tri poraza zaredom uslovila su da u 9 kolu obezbedimo ucesce za dalju fazu. To je znacilo da cemo sa skorom 6-4 i tek trecim mestom u grupi u daljoj fazi imati jace protivnike u grupi. Dobili smo grupu sa Valensijom, Unikahom i Limozom i bilo je odmah jasno da cemo se sa spanskim predstavnicima boriti za prolaz dalje. U prvom kolu nismo uspeli da odbranimo poslednji napad Valensije i vec u startu put za prolaz dalje nam je bio otezan. Tesan poraz od Unikahe davao je nadu za prolaz dalje, ali ta nada se brzo ugasila jer smo kao i protiv Brese na neverovatan nacin prosuli pobedu u Francuskoj, na taj nacin zavrsili ucesce u Evropi. Iako smo vazili za favorita iz senke, zavrsili smo ucesce pre cetvrtfinala. Sezona u Evropi se ne moze oceniti kao zadovoljavajuca, kad se svede racunica imali smo skor 8-8 u 16 utakmica.
Kup Radivoja Koraca
Zeleli smo da evropske rane i nesto slabiju formu u tom periodu zalecimo osvajanjem Kupa i da posle godinu dana vratimo trofej u nase vitrine. Ipak ono sto smo videli u prvoj utakmici svakako nije obradovalo masu nasih navijaca. Obrukali smo se u mecu sa Dinamikom, bili pred ispadanjem ali zahvaljujuci pre svega neiskustvu Dorcolaca i prisebnosti Dobrica nekako prosli u 1/2 ovog takmicenja. Nesto laksa pobeda protiv Mege posle izjednacenog poluvremena odvela nas je na noge Partizanu u finalu. Borba za trofej protiv vecitog rivala, utakmica na jednu loptu… ovog puta tas na vagi otisao je na njihovu stranu. U veoma neizvesnoj zavrsnici imali smo vodjstvo, pa moguce produzetke a onda je usledio faul na 0,02 do kraja i poraz je bio neminovan. Usli smo sa zebnjom u nastavak sezone u kojoj je usledilo ono najbitnije a vec tih dana pojavljivali su se naslovi sa Tomicevim naslednicima. Mnogi su se ruku na srcu u tom periodu pitali da li je Tomic trener za Zvezdu… forma igraca je bila u padu, od tecne igre na pocetku sezone napadi su postali dosta staticni.
Aba Liga
Posle 21-1 u ligaskom delu gde smo poraz doziveli samo od Cedevite moze se reci da smo ligaski deo sezone zavrsili na fenomenalan nacin. Jos na pocetku pokazali smo dominaciju razbivsi Buducnost u Podgorici. Dobili smo ih i u Beogradu, pobedili Partizan oba puta i na taj nacin jasno pokazali da smo glavni favoriti za osvajanje prstena. Iako se na pocetku sezone cinilo da su Buducnost i Cedevita usled dovodjenja skupih pojacanja ispred nas, na terenu slika je bila drugacija. Ipak ono glavno je tek sledilo. Svi su sa velikim nestrpljenjem ocekivali pocetak polufinala i utakmice sa Partizanom. Od 2015 godine nije bilo takvog naboja pred utakmice vecitih. Prva utakmica mozda je bila i prelomna za ovu seriju. Poceli smo sjajno, stekli prednost na pocetku a onda u 2/4 pali da bi nas protivnik u 3/4 imao +11. Uz to povredio nam se Regland tako da smo bili u nimalo lakoj situaciji. Ipak uz veliki doprinos igraca iz senke, pre svih Covica, Davidovca i Dobrica uspeli smo da preokrenemo. Iako smo dobijenu utakmicu odveli u produzetak Bili Beron je pokazao klasu kad je bilo najteze i otvorili smo seriju pobedom. Mogli smo zavrsiti seriju u drugom mecu ali par bezveznih odluka i trenuci potpune izgubljenosti pre svih Cirbesa na kraju uslovili su majstoricu u ovoj seriji. A onda… utakmica koju smo morali da dobijemo. Iako su i tada mnogi upirali prstom u Tomica, njegova priprema utakmice bila je za udzenike. Kako takticka, tako i psiholoska… ne pamti se kada je Zvezda na tako brutalan nacin razbila crno-bele, vodjstvo od 35 razlike na najbolji nacin odslikava kako su se stvari na terenu odvijale. Jasno je bilo te veceri da je Zvezda spremna da povrati trofej Aba Lige. Ta pobeda doprinela je da se promeni pogled javnosti prema Milanu Tomicu jer je u tom trenutku pokazao da je covek na pravom mestu i da drzi sve konce u svojim rukama. Cekali smo protivnika u finalu i dobili Buducnost. Znamo svi sta se desavalo sezonu pre u finalu Aba Lige, jesmo bili kriminalni pod vodjstvom Alimpijevica ali par sramnih sudijskih odluka i atmosfera linca u Podgorici nece se zaboraviti. Iako su oni pre pocetka Aba Lige vazili za favorita i sastavili tim od dosta skupih stranaca svi su jedva cekali te utakmice. Vec pre pocetka prve utakmice videlo se da su Zvezdini navijaci naucili lekciju. Posle dosta tihe podrske sezonu pre, hala je ponovo progovorila. U grotlu hale Aleksandar Nikolic i pored navlacenja sudijske trojke u korist Buducnosti pokazali smo vec u prvoj utakmici da smo bolji TIM. Ne skup pojedinaca nego tim. Ginuli su igraci Milana Tomica za svaku loptu, odbrana je bila dovedena do granice perfekcije kada je trebalo I pobeda u prvom mecu bila je cista kao suza. Na pocetku druge utakmice nastavili smo gde smo stali. Mleli smo protivnika, dizali razliku iz minuta u minut i resili mec vec u 15 minutu. Ipak sa zebnjom se otislo u Podgoricu jer nam se pred kraj poluvremena povredio Stratos i uz vec povredjenog Reglanda to je predstavljalo veliki hendikep za nasu ekipu. O utakmicama i desavanjima tamo necu pisati… serija se odlucivala u Beogradu. Veliko iscekivanje, utakmica kasni sat vremena. I kada je pocela odmah se i zavrsila po naseg protivnika. Rastavila je Zvezda ekipu Buducnosti na proste cinioce, Milan Tomic je odrzao kosarkasku kliniku Jasminu Repesi i tih +43 bice zapisano u anale Aba Lige. Na kraju utakmice veliko slavlje i povratak Zvezde u Euroligu… tamo gde nam je i mesto.
Kosarkaska Liga Srbije
Nakon euforije usled povratka u Euroligu usledila je nasa domaca liga gde su svi cekali samo na finale. Zavrsili smo bez poraza prvu fazu, dobili Megu u 1/2 a onda je usledilo finale sa Partizanom. Iako mnogi govore da nasa liga nije vazna trebalo je na pravi nacin zavrsiti ovu sezonu. Osvojili smo titulu dobivsi Partizan sa 3-1 u seriji i tako peti put uzastopno postali sampioni Srbije. Jednostavno u ovom trenutku smo najbolji u zemlji a i regionu.
Kada bi napravili kratku rekapitulaciju sezone reklo bi se da smo izvukli pouke iz gresaka. Pogodili smo sa pojacanjima, igraci su pokazali karakter kada je najbitnije. Dobili smo neke nove ljubimce poput Berona i Stratosa, svaki igrac je ostavio srce na terenu. Pogodili smo sa strancima, ali ogromnu ulogu imali su i domaci igraci. Covic je prevazisao ocekivanja, Davidovac odigrao maestralno, Simanic je dobio minutazu i pokazao na momente deo svog raskosnog talenta. Velika uloga je bila i od strane Dobrica. Bili Beron je uklesao svoje ime u srca zvezdinih navijaca za sva vremena. Uloga Stratosa Perperoglua je bila toliko velika kako na terenu tako i van njega, produzena ruka Tomica. Majk Cirbes… i pored ne bas dobre sezone i velih oscilacija sta reci o Nemcu… u finalu opet onaj pravi, bez obzira na sve jedan od ljubimaca navijaca za sva vremena. Gvozdeni Majk vojnik naseg kluba. Mohamed Faje sa brutalnom odbranom verovatno jos u dzepu drzi Erla Klarka koga je oducio od kosarke u finalu Aba Lige. Sve u svemu jedan od najgotivnijih timova KK Crvena Zvezda od kada pratim istu. Milan Tomic tempirao je formu bas kada treba, stekao ogromno poverenje zvezdaske populacije. Cini se da imamo mnogo bolju startnu poziciju nego prosle sezone. Treba nastaviti trend dovodjenja timskih igraca i onih koji ce dati srce Zvezdi. Zvezda je prava kada su i navijaci pravi. U Aba Ligi podrska je bila na nivou evroligaskih meceva u finalu. Jesmo osvojili ove godine Aba I KLS ali treba to ponoviti sledece sezone. Da bi ponovo bili u drustvu najboljih. Tamo gde nam je i mesto…
Veliko bravo momci…
Na celom svetu samo CRVENA ZVEZDA !!!
