by Tegi » 18 Jun 2013, 16:03 Sreda vece, na Javnom servisu emisija Raspakivanje o bivsem generalu Partizanove vojske, o generalu koji je tu vojsku proslavio, a boga mi i ona njega. Nazalost, nije ga zadesila sudbina Filipa II da dobije harizmaticnijeg, mudastijeg i ambicioznijeg naslednika. Bolje bi mu stajalo poredjenje sa imenjakom, Dusanom Silnim, koga su spoljni faktori ( smrt ) sprecili da ostvari svoj san-osvajanje Carigrada!
Znamo ko je nasledio Dusana i koliko je uspeo da odrzi ono sto je on stvorio.
Elem, po zavrsetku gorepomenute emisije prostruja vest da vraca se sigurno ON, general, poput Ahileja koji se prepun gneva vratio da bi pomogao svojim Ahajcima u trenucima kada su bili priterani uza zid.
A ja, obican smrtnik i zaljubljenik u kraljicu igara, bezbrizno sam silazio niz stepenice sa mislju kako ce povratkom Ahileja bez osetljive pete sve biti isto kao i pre 2 godine. Izgleda da nisam naucio generalovu lekciju "o neophodnoj dozi straha", tako da se naizgled bezbrizan silazak zavrsio izvrtanjem zgloba. Taj pad je, poput dolaska gavrana, oznacio da nadolazeca sezona nece proteci u, kako bi nas general rekao, svadbarskoj atmosferi.
General je na prvoj konferenciji najavio znacajne promene u sastavu, ipak niko od nas nije ni mogao da pretpostavi koliko ce te promene biti znacajne. Tada je bilo ocigledno da ima jasnu viziju tima. Napustili su nas najstariji Pera, Kec i Rasko, a medju prvima su stigli Leo, Milutinov, Gagic i Musli. Ipak, mislili smo da su oni zalog za buducnost, da ce pored sebe imati iskusnije igrace pored kojih ce posatajati bolji , kao sto je Kosta imao Krleta, Pekmen Kostu, Novica Miloja i Droleta, Tepic Kecmana. I takva ocekivanja su vladala sve do kraja avgusta/pocetka septembra, kada su usledili hladni tusevi u vidu dolazaka Torija Tomasa i Drua Gordona. Tek tada je postalo jasno sta je general smatrao "znacajnim promenama", postalo je jasno da ce ta sezona biti sezona "samo" cvetanja bagrema. I (skoro) svaki navijac Partizana je podrzao generala u ovoj misiji, misiji u kojoj ga poput Dzejms Bonda ocekuje upad na neprijateljsku teritoriju. A svi koji su gledali Bonda makar jednom, znaju da on ne moze da pogine.
I cela ta sezona neodoljivo podseca na peti film iz seijala o Bondu- "Samo dvaput se zivi" gde je Dzejms otpisan na samom pocetku filma ili na "Dozvolu za ubijanje", gde je prepusten sam sebi u borbi protiv mafijasa sa periferije americkog kontinenta.
Pocelo je jako lepo. Igra se kretala od solidne do odlicne, u Jardanskoj ligi smo bili na deobi prvog mesta i delovalo je da cemo biti lagano prvi u regularnom delu i tako obezbediti osnovni cilj sezone-plasman u Evroligu. Bili smo iznendadjeni lakim pobedama u Moraci i na Gripama protiv Splita, koji je na pocetku sezone bio hit. A u eliti smo pokazali koliko mozemo, Bogdanov sut za pobedu protiv CSKA u Pioniru, te nesrecni poraz od Barse u Blaugrani posle trojke iz odbojke Marselinja Uertasa.
A onda je usledila prva prekretnica sezone, u samo 3 dana. U 38. minutu meca sa Bambergom mislili smo da smo na korak od plasmana u TOP 16, a dva minuta kasnije smo se prakticno oprostili od prolaska te, ne previse teske grupe.
Gradski rival je iskoristio nasu fizicku i mentalnu iscpljenost i ocitao nam lekciju u prvoj od deset velikih bitaka ove sezone. Oni su tada poleteli, vezivali pobedu za pobedom, a nasa igra je vidno padala, poput mene one junske noci kada se general vratio.
Pobedjivali smo na jedvite jade, Igokea nas je ponizilia kao niko ranije na ovim prostorima u ovom veku, a posle jos jednog nesrecnog poraza od Bamberga, raspali smo se na param parcad. Redjali su se kiksevi-Solnok, Zadar, Siroki, Olimpija, a narocito su nas zabolela dva uzastopna, rekao bih i kontroverzna poraza od KKCZT-a. Delovalo je da je to nas kraj. Ali kako ide onaj stih-Na vrhu uvek ima mesta ako se krene sa dna.
Razni zli ljudi su redovno davali generalove psiho-analize, govorili su da je tesko bolestan, da je nase vreme proslo. A on je mislio da njihovo jos nije doslo!
Kao sto su nas poslednja 2 minuta prve utakmice sa Bambergom gurnula u ambis, tako su nas posledja 2 minuta utakmice sa Cedevitom lansirala na vrh. Posle toga je sve bilo protokularno. Jer kada procvetaju bagremi, a boga mi i ruze, kada zmaj zama'ne repom i kada general uigra svoju vojsku, zna se ko ce na kraju imati najmanje mrtvih. Bilo bi ruzno sa moje strane, ne spomenuti jos jedan detalj. General je shvatio da se veliki neprijatelji ne mogu dobiti samo na vojnu taktiku i vestinu, vec je za to potrebna i teska artiljerija, u ovom slucaju u vidu simpaticnog Gala Zofrija Lovernja, koji je izgleda doneo izum svojih dedova-carobni napitak.
Ocekivanja od sledece sezone?
Najvisa!
Konkurencija ce biti jos jaca, ali generalu "nije bitna kolika je sila sa kojom se bori, vec koliku svetinju brani". Bagremi su procvetali, zamirisali na brdovitom Balkanu, vreme je da se taj miris oseti i u civilizovanoj Evropi, ali i u Rusiji (morao sam
) ako nas zreb uputi tamo. Nadam se da strani mocnici nece presadjivati nase bagrenje, a da ce general da zasadi neki iz, recimo, Bosne, Sevilje, a zasto ne i iz Francuske. Odande provereno dobro uspevaju. Nazalost, ostali smo bez najlepseg i najviseg bagrema, onog letonskog. Ali sam siguran da ce on ponovo izrasti i biti jos visi, lepsi i cvrsci.Da se vratim na emisiju sa pocetka ovog posta, cije mi dodeljivanje od strane moderacije predstavlja zaista veliku cast i ostvarenje forumskog sna. Mislim da je ta emisija o generalu snimljena prerano, jer mu najveca, najteza, ali i bitka njegovih snova-tek predstoji!
Gospodo Partizanovci, nek' nam je sa srecom!
