by DON » 29 May 2011, 19:46
Браво и свака част црно-бели.
Ау. Каква сезона је иза нас.
Четврта титула за редом, Куп, Лига Шампиона.
Било је свега, доста турбуленција, ми не би били најбољи навијачи на свету да и поред ових, великих успеха за наше просторе, не тежимо вишем, пре свега у Европи. Мора боље. Али полако, не може ништа преко ноћи.
Лига шампиона – Мало ко је очекивао да ће се мушема поново затрести на ЈНА.Послебно после првог дуела са Андерлехтом у Храму. Али као и против Њукасла, Давид је срушио Голијата, Гробари су поново били на седмом небу после тријумфа у Бриселу. Опет се са креча Парни ваљак пласирао међу најбоље европске клубове.
Одмах потом БОМБА – Владимир Стојковић у Партизану. Какав је то шок био за све. Посебно за Цигане, који не могу да му опросте. Ми смо момку дали шансу и он ју је искористио на најбољи могући начин, поставши велики део породице.
Клео Србин, момак који је за кратко време постао легнда, баш као и Мореира. На жалост нису више у црно-белом дресу али у нашим срицима ће бити док она куцају. Хвала мајстори за све!
Да се вратим Лиги шампиона, жреб – Арсенал, Брага, Шахтјор. Прва мисао „О не, нису атрактивни али одличне екипе“.
О Арсналу је глупо причати, а они који прате озбиљно фудбал су знали да Брага и Шахтјор нису „звучна“ имена али да су феноменални тимови. Са ове дистанце то се и потврдило.
Могли смо боље али фалило је мало више знања. Ја сам задовољан сезоном у Европи јер сам мање очекивао, а то што ми је мој клуб дао шансу да са 3 метра посматрама Венгера, Аршавина, Насрија, одличну екипу Шахтјора, финалисту Лиге Европе морам да поштујем. Иако смо били само неми посматрачи нисам због тога тужан јер знам шта нам и где фали. У игри са великима видели смо шта нам фали за ову сезону. Компактан тим – фудбал се игра са 11 играча, одбрана, напад, не можеш ући у озбиљну трку ако немаш на свакој позицији конкретног играча.
О мечевима понаособ не бих, много емоција су донели, онај погодак Срне из слободног ударца је био крај мојих нада. То је све у архиви, прошлост је за историчаре, идемо у будућност. Следе нам квалификације. Морамо да уђемо у четврто коло, па шта нам Бог да. За мене је најбитније да уђемо у групну фазу, ЛШ или ЛЕ, није ми важно, само да континуитет играња у Европи постоји, Морају се довоести појачанња и направити компактан тим, како би у тој Европи почели да бивамо озбиљан фактор. Морамо тежити великим источно-европским тимовима.
Првенство - Титула је освојена теже него претходних сезона, противници су се добро потрудили да прекину нашу доминацију, борили су се , трудили и свака им част на томе али шта да вам кажем другари, ЈОШ ДУГО ЋЕ ПАРТИЗАН БИТИ ШАМПИОН.
Нисмо дозволили сценарио од пре седам година, држали смо корак са конкуренцијом, искористили њихове киксеве и на полусезони смо били на врху са плус пет.
Тада следе одласци, великих шрафова у машинерији, Клеа и Мореире. Појачања ни на видику, нервоза Гробара расте и онда бомба – ТЕЈГО и Адија у Партизану, као и Вукић.
Први, ТеејгоЛ постаде после првог меча, дао је огрома допринус освајању Титуле и Купа. Велики ас, иако има мана, момак који зна да да гол. Штета што немасмо компактнији тим (бекове, крила, завршни пас, центаршут, повратну лопту) сигуран сам да би било још више његових бравура.
Адија, велики таленат али ментол. Звоне је дао колико је могао, због повреда више није онај стари али ако га заобиђу, велики је то мајстор, може да помогне.
Победили смо у првенству Звезду два пута, било је пар киксева али они су разумљиви, могли смо у неким мечевима убедљивије али плус шест на крају и четврта титула за редом, 23 у историји. Браво мајстори. Поред свих удараца испод појаса, што на, што ван терена нису успели да нас сломе, већ су нам само дали мотив да их оставимо далеко иза себе.
Куп – Такмичење са најмањом вредношћу али и оно носи своје чари. Колико некима значи видели смо у полуфиналу и финалу, само штета што налетеше на бољег, и тај освоји Куп и дуплу круну. Специфично такмичење у коме поправног нема, зато и имам разумевање за одређене потезе, на крају резултат је потврда да је то био прави избор.
Ја не волим о појединцима да причам, али овај пут морам да похвалим све момке, иако су ме неки много нервирали дали су свој допринос великом успеху, време је да се и са некима растанемо.
Стојке, Радиша, Живко – Зна се ко коси, ко воду носи. Стојке следеће сезоне први голман, остали нека се распореде како им одговоара.
Миљко и Роби – Други је требао да буде први али колико је био лош говори чињеница да га је Миљко избацио из тима! Миљковићу свака част за труд, борбу, али мора много да ради. Надам се да ће бити други бек следеће сезоне.
Лазевски и Кизито. – Као и горе. Лази свака част за борбу, мора много да ради, Кизо видимо се. Волков је дошао, може и лово крило, преговара се и са Младеновићем из Чачка.
Крле, Савић, Јовановић, Станковић – Крле и Савке свака част мајстори, стубови јакок Партизана. Крле ће у директорску фотељу, Стефан је један од највећих светских бисера, окосница за следећу сезону. Маре се борио, трудио али поред ова два мајстора изгубио је место у тиму. Војо хвала за све, желим ти све најбоље у даљој каријери. Марко ако може да узме паре нека иде, ако не, било би ми драго да остане, да будеш трећи штопер, можеш и на бековима конкретно да одрадиш посао. Морамо да доведемо замену Крстајићу и у случају одлазака адекватне замене. Паметно бирати!
Раћа. Лола, Медо, Фејса – Имали смо одличне задње везне ове сезоне, свако је имао неку своју улогу, Раћа је ту био број један, репрезентативац и велика класа за нашу лигу. Напушта нас и хвала му за све. Медо и Фејса су добри играчи, то су и показали, први пред крај сезоне је заиграо онако како желимо, борбено, срчано. Љуба се опоравио и полако се враћа на терен. Лола дао велики допринсос, стесао је гузице и волео их да остане. Дао је доста и у одређеним тактичким комбинацијама може доста да да.
Мореира, Илић, Вукић, Брашанац. – Мо је доктор, то смо сви знамо, много је допринео успесима у пертходих пар сезона. Сале је и поред оспоравања успео да запуши свима уста, у ЛШ је највише претрчао, играо лево иако то није његово природно место, често дисао кроз шкрге али увек војник Партизана. Вукић мора да се спреми како би показао сво своје огромно знање које је показао у појединим мечевима. Брашанац – БУДУЋНОСТ ПАРТИЗАН, мора више на терен.
Бабовић, Томић, Давидов, Богун – Бабовић је из дана у дан све више и више радио и то се видело на терену, статистички најкориснијии, голови, асистенције. Томић је као Адија, ментол али је схватио на време где иде са таквим понашањем и пред крај сезоне је подсетио на оне партије из дана када је ушао у први тим и када смо му сви предвиђали велику будућност. Давидов и Богуновић, свака част на борби, жељи, појма немате, пуно среће, ћао. Дошао је Волков, треба нам још играча ан спољним позицијама, надам се да ће се наћи права решења.
Клео, Тејго, Ивица Адија, Шћеповић – О првој двојци не бих много, свака вам дала, исто тако и Ивици, срећно у Висли. Ова два ментола нека поправе понашање ако желе да буду играчи, потенцијал имају. Ко ће бити следеће сезоне у нападу Партизана – то је стварно тешко погодити, надам се само да ће наследници бити барем као прва три момка. Много је имена у оптицају, видећемо.
Хвала вам момци за све још једном!
Станоје – Дупла круна, Лига шампиона, капа доле мајсторе, резултати су мерило и увек ће бити, сад се надам да ћеш на основу њих моћи да поставиш неке ултиматуме Ђури и екипи у фотељама.
Ђуро – Дај паре !
И за крај, моја браћа Гробари, највећи на свету, радујте се, славите али не дајте да вам испирају мозак, мислите својом главом, тежите бољем, критикујте конструктивно, будите реални, савршенство је тешко досећи али треба се потрудити доћи до истог.
Идемо бре на пету титулу! Памет у главу, довести добра појачања, направити компактан тим и надоградити се на овогодишњи успех.