by Monogamija » 01 Jun 2019, 15:01 Iza nas je sezona koja se smatra najuspešnijom od osvajanja ušatog. Dominantna igra u dobrom delu sezone, dugo čekana Liga šampiona, gde se zasigurno nismo obrukali (izuzev Pariza), još ako se uzme u obzir da nas žreb nije štedeo, može slobodno da se kaže da smo se muški borili i izborili pristojna 4 boda i čak i priliku da se borimo za proleće u Evropi (drugu godinu za redom). Krenimo redom, sezonu smo počeli u Rigi u Letoniji. Kao i uvek kada se počinje u prvom kolu obično bude neko egzotično putovanje na istok Evrope. U Rigi nas je dočekao malo poznati Spartaks iz Jurmale, teška utakmica, prva takmičarska u sezoni i čuvene teške noge. Rezultat 0-0, solidna igra, ali ako se uzme u obzir protivnik, očekivali smo pobedu. Nakon toga dolazi Beograd, celu utakmicu se mučimo i obilazimo oko šesnaesterca. Već se javlja sumnja u ekipu i mogućnosti Vladana Milojevića, međutim, Ben i Krstičić rešavaju utakmicu i odvode nas, ni manje ni više ponovo na istok, Suduvi iz Marijanpolja. Prva utakmica u Beogradu, rešavamo je bez po muke 3-0 (Ebisilio i dva Radonjić) i znatno rasterećeni putujemo u Litvaniju. Ta rasterećnost nas je nosila kroz utakmicu koju lako rešavamo sa 2-0 golovima Radonje i Bena.
Prvi ozbiljan test dolazi u trećem kolu kvalifikacija Spartak iz Trnave. Svi su se složili da smo dobili protivnika po meri, ali da oprez mora da postoji, obzirom da je Slovačka liga u usponu i postaje sve ozbiljnija. Prvu utakmicu igramo u Beogradu pred skoro 38 000 ljudi. Osećalo se na toj utakmici da su ljudi željni nečeg velikog i konačno da probijemo tu barijeru. Gledamo odličnu utakmicu i u 23. minutu penal za nas koji hladnokrvno rešava Ben. Međutim, svega minut i po posle primamo gol koji se ispostavlja kao konačnih 1-1 i bojazan pred revanš. Detalj koji se pokazao pogrešnim, jeste koreografija koju smo posvetili Ratku Mladiću, zbog koje smo kasnije bili kažnjeni sa 72000 hiljade evra i praznim tribinama. U Slovačkoj smo imali identičnu situaciju kao u Beogradu. Domaćin poveo, a gost praktično u sledećm napadu izjednačio. Utakmica ide u produžetke gde Radonja rešava utakmicu nakon odlične akcije. Imali smo i dosta sreće jer su nas slovaci stisli do kraja pa smo se branili kako smo stigli. Na kraju, zasluženo odlazimo u predvorje Lige šampiona.
Red bull Salcburg. Je bo te, umesto da nas bude i na krovu Marakane, svi smo zevali ili u video bim ili u tv. Tuga, posle toliko godina utakmica koja bi bila za pamćenje, a sve zbog velikih "srpskih rodoljuba". 0-0 se završava i odluka pada u Austriji. Put Austrije kreće i kuso i repeto i staro i mlado. U startu se videlo koji kvalitet imaju domaćini, a gde smo to mi. Njihov najbolji igrač Dabur nam nabija u najgorim trenucima, kraj prvog i sam početak drugog i masa nas se pozdravila sa prolaskom. Trenutak koji diže ekipu iz mrtvih je ono ponašanje Pongračića. Nakon toga radi nas srpski inat i blickrigom Ben u 65. i 66. izjednačava rezultat. Tada počinje drama, oni da daju mi da ne primimo gol, okupirali su nas, ali požrtvovanom igrom došli smo do onoga o čemu su generacije zvezdaša sanjale - Liga šampiona.
Kao što rekoh, žreb nas nije mazi i stavio nas je pred ozbiljne ispite - PSG, Liverpul i Napoli. Svesni smo svi bili da će većina utakmica biti jako zajebane, jedna koja je postala istorijska je Liverpul u Beogradu i Milan Pavkov. Ni dan danas nikom nije jasno kako smo mi to dobili astronomsko skup tim, sa vedetama svetskog fudbala. Uzgred te vedete ispostavi se na kraju igraju danas finale u Madridu. Samim tim, naša pobeda dobija na još većoj težini.
Tih 6 utakmica je bio san koji niko od nas nije želo da prestane, ali na kraju sve što je lepo ima svoj kraj. Nakon toga, naša mašina počinje polako da štekće i da gubi na snazi.
Prolećni deo sezone nam ništa nije dobro doneo, iz utakmice u utakmicu po našim livadama bili smo sve nezainteresovaniji i sve što smo rešavali, rešavali smo na individualni kvalitet igrača. Očekvali smo svi da je konačno došlo vreme da komšiju popiju po nekoliko komada u derbijma, međutim, što zbog loše volje, što zbog Vladanove bezmudosti, odigrali smo jako loše sve, uključujući i finale kupa. Ostaje gorak ukus ove sezone, jer smo morali da je odradimo punim gasom, da pripremimo teren za kvalifikacije, koje zasigurno neće biti lake.
PRELAZNI ROK I EKIPA
Konačno je Zvezda postala klub koji je koliko toliko primamljiv za dolazak ozbiljnijih igrača. Dobra stvar je što, konačno, trener učestvuje u dovođenju igrača. Dakle, čovek koji provodi najviše vremena sa ekipom i tačno zna šta mu treba. Naravno, ima promašaja, ali avaj, ne može sve da bude baš toliko dobro. Počelo je dolaskom Dušana Jovančića (majstorski rešio Liverpulov vezni red), završen ugovor u Vojvodini i pravac Beograd. Potom serija dolazaka povratnika u Srbiju - Meleg, Stojiljković, Jevtović (ispostaviće se kasnije da nijedan nije opravdao očekivanja). Stojiljko jedino ona asistencija u Trnavi i to je sve od ove trojice. Potom redom Popović, Sumaila, Ebesilio, Degenek, Simić, Kafu i Čaušić. Od ovih, ne računajući Popovića, jedino Degenek kao neko ko je opravdao očekivanja, ovi ostali prosek prvoligaškog igrača. Glavne zvezde prelaznog roka Marin
i povratak Boaćija 
Koliko smo sa Marinom dobili suvi kvalitet toliko smo sa Boaćijem dobili višak kilograma i bačene pare. Svakako da treba napomenuti kao posebno istaknutog Milana Pavkova, koji je ušao na sporedna vrata i koji je dobio svoju pesmu, što se ne pamti u proteklih 10 godina. Zima 2019. donosi nam dolazak Jirke, koji nas je dobro namučio u Trnavi, Milunovića, Vulića, Vidića
, Vukanića, Gajića i Mirka Ivanića. Očekivanja su različita, ako se uzme u obzir letargija drugog dela sezona, nismo ništa posebno videli. Svakako da oslonac treba da budu Ivanić, Gajić i Jirka. Kada se podvuče crta, nagomilavanje igrača, zvučnih imena i propalih fudbalera. Na kraju se iskristalisalo ko je to ko može da nas vuče napred u novoj sezoni.
NAVIJAČI
Nema ovde nekog palamuđenja, domaća liga nije više nikom interesantna iz raznoraznih razloga, pa nam je proporcijonalno rasla bodovna razlika i opadanje broja ljudi na tribinama. Sever je već odavno priča (firma) za sebe, postoje zbog sebe i svojih uverenja, novaca i ubeđenja.
Kraj sezone obeležilo je opraštanje od Nenada Milijaša u isto vreme kada je na crno beloj strani brda fudbal napuštao veliki Sale Ilić. Ljudi koji su pokazali kako se poštuje i voli klub i svoji protivnici.
Za kraj sam ostavio ono oko čega se crveno bela javnost podelila. Okretanje istorije i pripisivanje titule iz 1946. godine, na silu ili ne, nekako ostaje da to nije trebalo dirati, već da ova sezona bude sezona kada ćemo slaviti treću zvezdicu, proleće u Evropi i duplu krunu.
AJMO CIGANI!!!
