by Tileoleo » 08 Jun 2023, 19:12 Свакако да је акценат био на европској авантури где је жеља била улазак у Лигу шампиона а за то је сада било потребно проћи "само" две препреке јер смо овај пут квалификације стартовали већ из треће квалификационе групе.
Такође због добрих игара српских екипа у Европи у претходним сезонама и избацивања Русије из УЕФА такмичења није се смела занемарити и домаћа лига јер је ове сезоне шампион највероватније ишао директно у Лигу шампиона што се касније испоставило као тачно јер Турска није успела да нас претекне по коефицијенту те смо остали 11. на листи.
Летњи прелазни рок
Дејан Станковић је остао на месту тренера и то је била ствар коју су верујем желели сви звездаши. Било је потребно што пре обезбедити останак и других битних играча и довести адекватна појачања јер је циљ био улазак у ЛШ а тамо бар да не служимо за поправљање гол разлике.
Још крајем маја четворогодишњи уговор је потписао Кингс Кангва, централни везни играч који је дошао из Арсенала из Туле, вероватно на препоруку Грофа Божовића. Након њега крајем јуна долази и најозбиљније појачање у виду Османа Букарија. Против њега смо већ играли у групној фази ЛЕ 2020-21 у којој је оставио добар утисак што је свакако утицало и на Мистера да га доведе. Доласком Букарија на место десног крила већ је било јасно да клуб не рачуна много на Немању Мотку и Филипа Фалка за које се очекивало да потраже нову средину у току лета, барем на позајмице.
Канга, Катаи и Иванић. Ударне игле екипе од којих се и ове сезоне много очекивало.
У наредних месец дана у Звезду долазе и Александар Пешић (што није много обрадовало већину навијача иако је у првом мандату био најбољи стрелац лиге. Вероватно су сви и даље имали ноћне море због промашаја против ЦСКА), Стефан Митровић, младо крило из Радничког из Ниша, који је требао да прави конкуренцију Катаију по боку и буде нека врста пројекта. Пристигао је и Немања Милуновић којем је ово такође био други мандат, а у септембру је стигао и Срђан Мијаиловић, бивши Звездин таленат из Робијеве ере, који није био лиценциран за Европу али је у лиги и купу играо сасвим пристојно.
Хронични проблем са бековима покушан је на левој страни да се реши доласком Иракли Азаровија, младог Грузијца из Динама Батумија и наводно једним од најталентованијих играча у Европи. Наводно. Дакле, леви бек који долази да помогне или можда и истисне Родића којег су већ стизале године.
Што се десног бека тиче пакао је настављен, барем до зиме када долази Виго. Клуб је напустио Гајић и као нека решења за десног бека су се нудили само Гобељић (који је невероватно али истинито потписао нови једногодишњи уговор) и евентуално Ераковић, где ни једно ни друго није било бог зна шта па смо често гледали формације 3-5-2 где је Срнић играо десног винг бека испред Ерака док је у Европи чак и Гобеља почињао текме као десни бек, што довољно говори колико је проблема било на том делу терена.
Такође, у августу у тим стиже и Јегор Пруцев као АМФ. Четворогодишњи уговор.
Што се тиче остатка екипе најважније је било да је окосница екипе сачувана. Од одбрамбених играча остали су Драговић и Ераковић што је било јако битно, наравно на левом беку је и даље био Родић а сага око Борјана која је почела још у зиму је завршена крајем јула када је објављено да је потписао нови уговор на 4 године. Катаи, Иванић и Канга као душе екипе су остали а ту је и даље био љубимац навијача Ел Фарду Бен који је и то лето био веран Звезди.
Осман Букари који је пред пуном Мараканом постигао хет трик у квалификацијама за ЛШ
Овде ћемо сада поменути један долазак који мора да буде повезан и са једним одласком. Наравно у питању су Калифа Кулибали и Охи. У смирај прелазног рока Охију је управа наводно ставила до знања да не рачуна на њега и он је продати Брондбију а у клуб стиже Калифа Кулибали о којем је сваки коментар сувишан. Једно од најгорих појачања Звезде икада а није да нема конкуренције. иако и Охи није показао много за пола године боравка опет је деловао 10 пута писменији од Кулибалија.
Иракли Азарови, нови леви бек екипе
Клуб такође напуштају и Милан Павков који одлази у КСА а Срђан Бабић је откупљен од стране Алмерије након што је у истом клубу провео годину дана на позајмици. Горепоменути Гајић за џ одлази у ЦСКА, Фалка шаљемо на позајмицу у Каљари а Ришаиро Живковић одлази у холандски Емен. Такође иако су га тада већ сви заборавили, Луј Диони се вратио у Анже са позајмице. Са Акселом Бакајоком је раскинут уговор.
Можда треба и поменути да је у јуну Марко Марин, бивши играч, постао шеф скаутинг службе што је изазвало и негативне реакције навијача који су сматрали да није довољно искусан за ту позицију. А можда су само и даље били бесни за онај препуштени пенал Томанеу против Олија.
Крв ти јебем
Европа
Осокољени одличним играма у Лиги Европе у претходне две сезоне где смо оба пута пролазили групну фазу деловало је да је право време за повратак у Лигу шампиона. Као што смо рекли, екипа је уз неколико добрих појачања остала на окупу, тренер је био исти а почињали смо већ од треће рунде квалификација у којима смо били носиоци. Пре прве утакмице квалификација одиграли смо 4 меча у Суперлиги које смо рутински добили и који су служили за представљање нових играча и уигравање за Европу.
У трећем колу квалификација као противник долази Пјуник из Јерменије који је претходно избацио Дуделанж.
Први меч игран је на Маракани. У првој постави видели смо четири играча која су то лето дошла у тим. Пешић је био у нападу, Милуновић штопер са Драговићем, Кангва на средини а по десном крилу је играо Букари. Управо је он имао меч живота и постигао хет трик којим је водио Звезду до победе од чак 5-0. Пре свега се издваја први гол где је као санитет истрчао пола терена, прошао голмана и затресао мрежу. Било је то феноменално вече пред пуном Мараканом. У стрелце су се још уписали и још двоје новајлија - Кангва и Митровић који је ушао у другом полувремену и дао одличан погодак после соло продора. Међутим, то вече смо могли да видимо и проблем екипе а то је наравно био десни бек на којем је морао да игра Ераковић иако му то није позиција. Због тога је изостајала подршка Букарију напред а Ерак је често излазио само до половине терена, без намере да иде даље напред. Десни бек је био преко потребан а од опција смо имали још само Гобељића. Такође, Катаи, који је био један од главних играча претходне сезоне, на том мечу је играо као деда, видело се да није кондиционо спреман и ван форме а то ће нам се нажалост касније обити о главу када дођу тежи ривали.
Други меч је био класично одрађивање и завршен је лаком победом од 2-0 чиме смо се пласирали у четврто коло квалификација. Голове су постигли Канга и Павков.
Било је то феноменално вече на Маракани и петарда у голу Пјуника
Ако је пре Пјуника било навијача који нису веровали у пласман у ЛШ, после њега верујем да су сви видели Звезду у елити. Међутим, противник који је извучен за плејоф није био нимало наиван - Макаби из Хаифе. Само име није уливало велики страх али њихови резултати у претходне две рунде квалификација су били за поштовање. У другој рунди одакле су кренули избацили су фаворизовани Олимпијакос и то са победом од чак 4-0 у гостима након ремија од 1-1 код куће. У нареднох рунди поново побеђују са 4-0 што им је било довољно да прођу даље и поред пораза у гостима од њих 2-0. Дакле, очигледно једна озбиљна екипа где су се пре свега истицали Пјерот са којим смо и ми довођени у везу у прелазном року, капитен Лави и везњаци Хазиза и Шери. Занимљиво је да је штопера играо Богдан Планић, бивши фудбалер Звезде из сезине 2014-15.
Први меч се играо у Израелу. Иначе био је ово први пут да је Звезда играла са неким израелским тимом у званичним утакмицама. Прво полувреме је било сјајно за обе екипе, много шанси на обе стране. После неспретне реакције Борјана Макаби је повео али до краја полувремена и након неколико великих шанси Звезда окреће на 2-1. Сјајно полувремен су имали Букари, Пешић и Канга. У другом делу уследио је тотални пад екипе и на крају пораз од 2-3.
Ипак и поред пораза у Београд се отишло са потпуно активним резултатом и сви су и даље били уверени да пролазимо. Меч на крцатој Маракани имао је исто два полувремена за нас. У првом смо водили са 2-0, играли добро, све је деловало океј до последњег минута првог дела када Срнић (а ко други) игра руком у шеснаестерцу и прави пенал. Марк Ентони одлази да гледа ВАР и досуђује пенал. 50000 људи на сав глас звижди не би ли омело Хазизу у шутању, што је изгледа и упалило јер је Борјан успео да скине пенал. На стадиону настаје лудница, хаос, Канга вуче лопту у контру и уместо да одигра десно Букарију где би потом имали сјајну прилику за добар напад (ако би Ентони пустио да се одигра) бира да дрибла, проклизава, Макаби узима лопту и Сундгрен са неких 20так метара погађа испод Борјана за 2-1. На стадиону одједном мук и неверица. Хладан туш. Ту као да је све стало. Шта се све издешавало у свлачионици на полувремену не знам али у другом делу на терену је била нека друга екипа Звезде. Потпуно изморена, кондиционо неспремна, слаба, без праве акције и игре. По мени један битан детаљ био је вађење Канге већ у 54. минуту иако је он играо најбоље од свих и повезивао одбрану са нападом. После њега се све распало још више. Мистер га је избацио вероватно због жутог картона из првог полувремена а познајући Кангин темперамент није хтео да ризикује. Реакција Канге на измену рекла је све. Већину другог полувремена смо спасавали живу главу од другог гола Макабија који је на крају и дошао на најгори могући начин - аутоголом Павкова у 90. минуту. Некако се и осећало у ваздуху да га примамо до краја меча и ето десило се али на бруталан начин. На тај начин смо и трећу сезону за редом остали без Лиге шампиона а деловало је да ћемо ући никад лакше. Велика штета.
Стартна постава Звезде пред реванш меч са Макабијем
После овог тешког пораза уследио је јако нестабилан период који је трајао дуже време и у којем екипа никако није успевала да се пронађе када је реч о европским утакмицама. Што се лиге тиче, ту смо свеједно очекивали да се настави са победама. Али у Европи је меч са Макабијем прекинуо ту еуфорију у екипи. Убрзо после меча након 2 ипо године смењен је Дејан Станковић а уместо њега је дошао Милош Милојевић, човек који је управо сарађивао са Декијем у Звезди две године да би се након тога отиснуо у Шведску да води Хамарби и Малме одакле потом стиже назад у наш клуб. Реакција јавности је била подељена око одласка Мистера али многи нису могли да му опросте трећу годину неиграња у ЛШ. Милојевић је требало да донесе неку нову свежину у екипу а одмах је постао упечатљив по неким чудним тактичким одлукама усред утакмица, чак и у Европи. Наравно, звездаше је додатно разбеснела и ситуација са Охијем и Кулибалијем о којој сам већ писао горе.
Дејан Станковић напустио је Звезду након бродолома против Макабија чиме су турбуленције у клубу настављене
Све у свему није било много времена за тугу иако је овакав начин испадања био суров. За 7 дана чекао нас је вечити дерби на ЈНА а уз то сезона у Европи је због Светског првенства које се играло у новембру и децембру почињала раније, већ прве недеље септембра за разлику од пре а и завршавала све већ почетком новембра, дакле распоред је био доста скучен.
Динамо Кијев, ПСВ, Стразбур, Ренџерс, Бордо, Макаби...
Наредних дана је уследио жреб за Лигу Европе. Лепо је било видети нас у првом шеширу поред таквих великана као што су Манчестер, Арсенал, Лацио, Рома... Кад се само сетим оне прве ЛЕ 2017-2018 када смо били дубоко у четвртом шеширу. Добили смо групу са Монаком, Ференцварошем, шампионом Мађарске и Трабзоном, шампионом Турске.
Милош Милојевић је након 2 ипо године заменио Мистера на клупи Звезде
Већ у првом мечу против Монака на Маракани виђене су иновације у постави Милојевића. Са Станковићевих 4-2-3-1 прешао је на 3-5-2 где су у одбрани играли Драговић, Ераковић и Милуновић а левог и десног винг бека Родић и Срнић. Овим је мало смањена одговорност Ерака за офанзивну игру али и Срнић није нешто много помогао. Штавише, у другом полувремену је поново играјући руком неспретно скривио пенал који је лако реализовао Емболо чиме је Монако дошао до победе од 0-1 а Срнић навукао огроман гнев навијача. Био му је то трећи скривљен пенал после Ренџерса и Макабија а и у финалу купа против Партизана је имао неспретну реакцију где је лако могао да се свира једанаестерац. Звезда је по мени одиграла одлично тај меч и просто ми је чудо како нисмо постигли гол. Букари је играо сјајно и намучио будућег штопера Челсија Бадиашила. Не треба заборавити да је била реч о доста озбиљној екипи са играима попут Бен Једера, Головина, Ембола, Бадиашила, Дисасија, Воланда... Катаи је имао сјајан слободан ударац али једноставно од њега се много више очекивало али није успевао да пронађе форму. Такође је и Иванић морао боље у тим утакмицама. Једини који је држао континуитет игара у првом делу сезоне био је Канга.
Сломљени Срнић након новог укопавања свог тима пеналом и звиждука које је добио при изласку из игре
Дакле поразом започињемо нову ЛЕ а већ 7 дана касније ишли смо у госте Трабзону. Постава је исто 3-5-2 али у 11 није било Катаија и Иванића. Пешић и Букари играју напред. Тада следи чувена реакција Пешића када прескаче преко лопте из страха или шта већ, Трабзон узима лопту, иде у контру и даје гол за 1-0. До краја меча су нас рутинирали 2-1 а да им скоро цео меч нисмо створили неке шансе. Прва победа долази у следећем мечу који је и био најбољи од свих у овој групи. 4-1 је савладан Ференц и враћена нада за проласком групе или макар у Лигу Конференција. Канга је постигао два гола а коначно смо видели и одлилан меч Катаија. У стрелце се уписао и млади Митровић а меч је почео и Марко Гобељић на десном беку који је за дивно чудо одиграо сасвим добар меч и забележио асистенцију. Све је кликнуло на том мечу за нас. Уследио је потом вероватно и пресудан дуел где смо морали да идемо на победу и брејк у Мађарској.
И овај меч почињемо примљеним голом. Пешић успева да изједначи али због руке гол бива поништен али ипак у другом полувремену успевамо преко Митровића и сјајног соло продора да поравнамо. Митровић је почео у 11, одиграо одличан меч и многи су мислили да се на том мечу "родио" али по мени и даље чекамо да видимо нешто више од њега. До краја меча примамо још један гол и уз неколико промашених шанси губимо 1-2. Треба поменути и наступ младог Мијатовића и шансу коју је имао у самој завршници. Победа против Трабзона код куће нас је вратила у живот и пред последње коло смо имали 6 бодова као и Трабзон, други је био Монако са 7 а први Ференц са комотних 10 бодова. Нажалост последњи меч смо играли у Француској против Монака што је објективно био и најтежи меч, рутински смо поражени 4-1 где нас је уништио Кевин Воланд са хет триком и тиме остали и без Лиге Конференција у коју је отишао Трабзон. Тако је након две сјајне сезоне у Европи дошла и једна у којој стварно нисмо могли да нађемо ништа много позитивног изузев можда те две победе у групној фази ЛЕ.
За разлику од претходних година у Европи у овој су носиоци игре попут Катаија и Иванића заказали и уз нестабилног Пешића у нападу и неуиграног Митровића нисмо имали нечему пуно да се надамо. Можда и најбољи утисак су оставили Букари, Канга, Драговић и Ераковић.
Spoiler: pokaži
Након две сјајне сезоне у Европи овогодишње путовање по њој је било како Титаниково
Домаћа лига и национални куп
Шта рећи о домаћем првенству? Има мутљавина, има крађе и крадуцкања, нема неког квалитетног фудбала па нема и навијача. Али добро. Колико год да су друге екипе добре увек инстиктивно гледамо ка Партизану и како они гурају. Прошле сезоне трка је била активна до самог краја првенства и било је много занимљивије него ове сезоне. Жао ми је све ово кроз шта пролазе комшије са онаквом управом и хаосом у клубу. Јесу ривали али и првенство је доста мање занимљиво кад они нису јаки и у трци са нама.
Након првих 6 кола (тј. 8 али смо и ми и он два пропустили због Европе) стекли смо већ 7 бодова предности и са њом отишли на дерби на ЈНА. А тамо пресликани досадни дерби као и претходних година. Наравно да је било нерешено и наравно да је било 1-1 уз сјајан гол Букарија који је један од најлепших у дербијима у овом веку. Катаи је скривио пенал који је реализовао Натко а до краја меча Рикардо је промашио сјајну шансу за Партизан а Катаи за Звезду. Заправо најближи пратилац нам је био Чукарички који је заостајао само бод уз утакмице више. У октобру смо продужили уговор са Кангом до 2025. и вратили Мијатовића са позајмице из Графичара. Први део сезоне смо завршили већ у новембру због светског првенства у Катару са 10 бодова предности у односу на другопласирани Партизан, што је била доста комотнија ситуација у односу на претходну зимску паузу где смо имали пет бодова заостатка за њима.
Иначе, у Катару на светском првенству од играча Звезде су били Букари, Борјан и Ераковић. Букари је успео и да постигне гол против Португала и успут прослави гол у стилу Кристијана Роналда испред Кристијана Роналда.
Уследио је зимски прелазни рок где доводимо Спајића који ће дебитовати тек пред крај сезоне због повреде. Такође из Прашке Славије потписујемо уговор са Олајинком на три године који ће нам се придружити од лета као слободан играч. Позиција десног бека је барем привремено решена довођењем Алекса Вига из Ривер Плате на једногодишњу позајмицу. За пола године у Звезди Аргентинац се усталио као десни бек екипе. Из Локомотиве је на позајмицу стигао и Марко Ракоњац.
Клуб су напустили Ел Фарду Бен који је након пет година током којих је постао најбољи страни стрелац екипе отишао у АПОЕЛ код Владана Милојевића док је Саного отишао на позајмицу у Париз. Радован Панков је прослеђен Чуки на 6 месеци позајмице а Немања Мотика на позајмицу у Аустрију Лустенау.
У другом делу сезоне предност се углавном увећавала и већ до пролећа је било јасно да ћемо поново узети титулу. То је дало прилику Милоју да до краја такмичења испробава и друге играче у постави па смо тако могли да видимо шаренолике саставе у лиги. Азарови је често био у 11 или би често мењао Родића у току меча, Пруцев, Митровић и Ракоњац су често добијали шансу у првој постави, Виго се усталио на десном беку као и Кангва на средини. Чак и тако разноврсан састав је углавном макар код куће доносио рутинске победе. Дебитовао је и млади Лековић на штоперској позицији.
Од Митровића се у наредној сезони очекује да постане један од носилаца екипе.
У преостала два дербија први који је одигран у марту је завршен победом од 1-0 и наравно није био претерано занимљив а пред крај меча нас је Борјан спасавао више пута као и обично у важнијим утакмицама. У другом дербију у плеј офу пред празним ЈНА је било наравно нерешено и то 0-0.
Сезону дакле завршавамо као шампиони и то без пораза. Тиме смо обезбедили групну фазу Лиге шампиона. Била је то шеста узастопна титула првака и 34. титула укупно. Од играча су се истакли Катаи који је био најбољи стрелац екипе са 17 голова док је Канга са Јовановићем из ТСЦ-а поделио награду за најбољег асистента. Пешић је ове сезоне са 11 голова имао доста слабији учинак него у првом мандату док је Букари уписао 12 голова.
Што се тиче купа и у њему смо узели трофеј трећу годину за редом што значи да смо три пута за редом узели дуплу круну. Редом су падали Мачва, Раднички из Срема, Напредак тек након пенала, ТСЦ и у финалу на Маракани Чукарички после преокрета. У финалу се са два гола истакао Александар Пешић којем је то био можда и последњи меч у Звезди.
Брат Ел Фарду Бен је након пет година напустио клуб као најбољи страни стрелац.
Нова сезона, нови тренер, нова дешавања
Још у току пролећног дела сезоне почеле су да круже приче око доласка Барака Бахара, човека који нас је избацио са Макабијем. Пред крај сезоне то је и потврђено и Бахар је заменио Милојевића на месту шефа стручног штаба. Није прошло и неколико дана а већ су кренули земљотреси када је саопштено да нови тренер не рачуна (бар ваљда не као стартера) на Милана Борјана, капитена и дугогодишњег чувара мреже, као и на Катаија. Све то је поново довело до подела међу навијачима где једни бране Борјана говорећи да нас је толико пута вадио у битним текмама, што и јесте тачно док други говоре да је матор и да је време за промену и модернијег голмана, што је исто тачно. Проблем је само што је Борјан прошлог лета продужио уговор до 2026 и видећемо сад како ће се ствар одвијати и са њим и са Катаијем и осталим играчима. Тим и делује зрело за реконструкцију, помињу се разна имена, видећемо. Чињеница је да играмо Лигу шампиона и да би било лепо да склопимо некакав поштен тим да се бар пошибамо ко људи са елитом. Останак Драговића је по мени јако битна ствар а ако Ерак оде ваљда уз Драгу буде неки уигран штопер. Спајић? Дегенек се исто помиње? Митровић би могао да се убаци у прву поставу и проба да замени Катаија, надам се да ће напредовати. Букари је сасвим добра опција за десно крило. Али опет ту су бековски проблеми, Кангин пад форме, нападач... Видећемо, а у пичку материну.
Нек нам је са срећом, Цигани!
Узми Бараче Евротитулу!
