by 
Za nama je još jedna turbulenta sezona propraćena bojkotom navijača, ranim i blamantim ispadanjem u Evropi, te neočekivanim prezimljavanjem na prvom mestu nakon jesenjeg dela šampionata posle pobede u večitom derbiju. Naravno, posle toga je po pravilima službe, usledilo čuveno Zvezdino proleće, ipak uspeli smo da sačuvamo drugo mesto u odnosu na TSC i na kraju izborili kvalifikacije za Ligu šampiona, prve još od leta 2017. godine nakon čuvene Maretove titule, ali ovaj put u onom zajebanom delu kostura, gde izgraju ozbiljni timovi.
Svašta se može reći o Duljaju i njegovom trenerskom znaju, ali je odlično motivisao ekipu i ekipa mu se borila do poslednje sekunde u svakoj utakmici, možda nisu znali gde treba da stoje i šta treba da rade u pojedinim trenucima, ali su bili požrtvovani maksimalno. Puno preokreta i stizanja rezultatskih deficita pogotovo na startu sezone, ipak kako je sezona odmicala toga je bilo sve manje i došlo je do smene trenera, postavljen je Nađ koji se tu zadržao nekoliko utakmica (hvala Bogu što je samo toliko).
Od igrača najviše se istako brazilski napadač Mateuš Saldanja, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih napadača koji je obukao dres Partizana od kad pratim fudbal. Prošlu sezonu je završio kao najbolji strelac Superlige Srbije, iako je propustio dosta utakmica zbog povreda. Drugi igrač koji se istakao je svakako golman Aleksandar Jovanović koji nam je spašavao živu glavu nebrojano puta tokom sezone, a šta reći o utakmici protiv Nordsjelanda u kojo je primio pet golova i pored toga bio naš najbolji igrač na terenu.
Međutim, dosta o sezoni iza nas, vreme je za sezonu koja sledi.
Na mesto trenera se vratilo dobro poznato lice Aleksandar Stanojević je po treći put preuzeo kormilo fudbalskog kluba Partizan, nakon izuzetno uspešnog prvog mandata od aprila 2010. do januara 2012. i ne baš toliko uspešnog drugog mandata od septembra 2020. do juna 2022. godine. Ovaj put je potpisao trogodišnji ugovor.
Sa povratkom Stanoja nas očekuje disciplinovan i požrtvovan fudbal, nećemo umirati u lepoti, ali makar nećemo prosipati bodove protiv ekipa daleko slabijih od nas.
Igrački kadar je pretrpeo određene izmene, a svakako verovatno po završetku evro kvalifikacija nas čeka i odlazak Saldanje gde bi morala da se nađe adekvatna zamena. Raduje odlazak Saničanina i predugo se zadržao ako mene pitate.
Dvomeč sa kijevskim Dinamom je zakazan za 23. jul kada gostujemo u Lubinu (Poljska), a revanš je na JNA 31. jula verovatno bez prisustva navijača. Zanimljivost sa našim kvalifikacijama je da za razliku od TSC-a prošle sezone, nemamo zagarantovano učešće u grupnoj fazi nekog takmičenja u slučaju da izgubimo svaki dvomeč, odnosno da bi imali evropsku jesen, moramo dobiti barem jedan od tri potencijalna dvomeča. Nadamo se ovaj prvi i da budemo mirni.
U domaćem šampionatu nas čeka stara priča večiti rival koji je iz godine u godinu sve jači i sa sve jačom logistikom, a tu su i mađarski projekat iz Bačke Topole, odnosno Vojvodina koja ima određeni upliv kapitala i na kraju Radnički Kragujevac kao prošlosezonski hit proleća i zdrava sportska priča sa Banovog Brda.
Ostaje i pitanje bojkota navijača da li će ostati samo za domaće utakmice, ili će, kako postoje najave da se proširi i na gostovanja, ostaje nam da vidimo.
U principu, definicija sizifovog posla, guraš uzbrdo da bi se u jednom trenutku kamen našao na dnu brda, e tako i naš Partizan, iz sezone u sezonu, samo što je brdo iz godine u godinu sve strmije, a kamen sve teži i teži.
I da, zaboravio sam da pohvalim upravu, rade odličan posao, samo neka nastave tako!
