Tegijevo zakucavanje: Superliga i Makabi
Kolumnista kosarka.rs Vladan Tegeltija piše o prvih pet kola Superlige, stanju u našim klubovima i pomeranju satnice finala Evrolige
objavljeno danas u 12:12; autor: Kosarka.rs
Posle više od trećine odigranih mečeva Superlige nema neporaženih, ali ni ekipe koja ne zna za trijumf. Da li je to spuštanje “Jadranaca” ili dizanje “Srpskoligaša” ka njima, znaće se za mesec dana. Meni se liga dopada, zanimljivija je nego ikad.
Radnički, Partizan i Hemofarm teško da će neko omesti na putu ka besplatnom učešću u regionalnom takmičenju dogodine, ako ne računamo finansijske probleme koji će izbiti u prvi plan tokom leta. Kragujevčani se finansijski “krpe”, Muta još sve drži na parketu, “đavoli” na tribinama, a pobeda nad Partizanom u “Pioniru” bez Vukosavljevića (povreda ramena), po istom receptu iz “Jezera” jesenas, odnosno ispuštenog finala kupa u Železniku (bez Čakarevića), pre će motivisati Partizan i posebno Vladu Jovanovića, nego što će dati nadu za tri pobede u seriji i titulu, što zna i Muta iz iskustva sa BFC-om i dok je bio crno-beli.
Kao što je, da se ne lažemo, Muta Nikolić - Radnički, tako je i Miša Babić - Hemofarm. Mnogi u Vršcu, koje je on stvorio a sada se motaju u i oko kluba, to su izgleda zaboravili. Sukob sa “Štadom” će tek da eskalira po završetku sezone, a komešanja među igračima, sastanci i predlozi revizije ugovora nagoveštaji su toplog vršačkog leta. Hemofarm je naneo prvi poraz Radničkom, nije mu dozvolio scenario iz “Pionira”, a realno je i jači tim od Kragujevčana, što NLB tabela i govori. Abdul Hamid je otpušten, čime je u stvari priznata greška, poput Partizanove sa Klobučarom, mada je za razliku od Slovenca Amerikanac imao popriličnu minutažu, ali je završio u drugoj ligi Francuske, a Jaka ipak u evroligašu iz Ljubljane. E sada, da li je bilo svrsishodnije i hrabrije da su tu minutažu dobili naši mladi reprezentativci?
Vrščani osciliraju, kao i Partizan. Da li će Pavković izdržati toliku minutažu i pritisak na pleju, ili će ”pasti” kao Filip Čović i FMP posle povrede Vuka Radivojevića, ili ćemo više gledati Anđušića, Miljenovića, poput Vase Micića i Nikše Nikolića, uz Zeku Milisavljevića u Megi, kad već Jaramaza posle rupture mišića, nećemo bar dve nedelje, a Pešakovića posle problema sa ligamentima kolena najverovatnije do kraja sezone.
Kad sam već kod plejmejkera, Dunđerski je najprijatnije iznenađenje Superlige, kao i njegov OKK Beograd. Momci trenera Ičelića pobedili su FMP, Megu u Hali, namučili i Partizan i Radnički, a uknjiže li bodove u zaostalom meču i protiv Zvezde, preteći će Metalac (oba tima po dve pobede) koji je poput Hemofarma sa Radničkim prekinuo post sa FMP-om, uz punu dvoranu i opet meč-vinera Sinoveca. Ostaje pitanje ko će imati novca za vajld-kartu koju plaćaju četvrti ili ako on nema peti. Tek ako oni odustanu liga uručuje pozivnicu za koju mnogi superligaši misle da je namenjena Zvezdi, zbog odlazaka najboljih posle teško izbegnutog fenjera NLB, a pred borbe u Superligi za prva (če)tri mesta.
E, da, mora se istaći Marko Ljubičić i njegov kvadripl-dabl učinak, doduše u porazu od Zvezde, jer zašto bi prenebregli i dvocifren broj iznuđenih faulova, uz poene, skokove i asistencije.
U Zvezdi je mali Cvele povredio zglob, propustio derbi i tako izbegao da uđe na najsramniju stranicu istorije nekada velikog kluba sa Malog Kalemegdana, poput Velibora Sovrovića koji nije želeo da bude deo farse zvane Radna grupa koji dan pre. Pošto u ovoj zemlji malo ko za nešto odgovara, čak i oko mnogo većih stvari, tako je i sa Zvezdom, petnestak godina unazad, koliko je klub direktno vođen od strane državnih službenika, različitih stranaka, jer je kao najpopulističkiji idealan za prikupljanje poena i rejtinga različitih partija, kao svojevrsna odskočna daska u stranačkoj karijeri. Navijači su to znali i znaju, ali opet traže pomoć države ?! Da otpiše dugove, da spasi klub propadanja, uloži novac… Ja ih razumem, obe grupe, nebitno je šta se radi i ko, već je jedino važno osvojiti titulu ili čak napakostiti najljućem rivalu. Cilj opravdada sredstvo, sve je dozvoljeno, što “spasioci” i znaju, što je i idealno za svaku vrstu manipulacije koju svesno prihvataju i oni koji su izmanipulisani, iako neće javno to da priznaju.
Partizan je ponizio večitog rivala u derbiju. Ma koliko mnogi mislili da tu reč više ne bi trebalo koristiti, duel komšija će biti uvek derbi. Gubio je Partizan prošle jeseni i sa timom koji je išao do Pariza, godinu i dve pre takođe, ali ponižavanje i gaženje večitog rivala ne sme biti reper klubu koji bi trebalo da teži obaveznom učešću u TOP 16 i punoj “Areni” gde se tresu kada dolaze i prvaci Evrope, a ne lokalno rivalstvo, bez obzira koliko bio važan deo našeg kolorita. Uzgred, Jovanović kiks u derbiju još nije dozvolio. Naprotiv, ušao je u istoriju kao rekorder iako je imao milosti u poslednjem kvartalu igrajući sa junošama.
Kada već pomenuh lanjski put do Pariza, da li ste sada svesni koliki su podvig napravili Danilović, Dule i ostali, koga su izbacili, pobedili u Tel Avivu posle -21, pa dva puta glatko u “Areni”? Bogati klub koji dolazi iz zemlje koja i nije u Evropi, a igra evropska prvenstva, odnosno Evroligu, koja čak pomera i termin finala u kome se ne zna da li će Makabi igrati, na popodnevni. Đordi Bertomeu, svojevremeno u nekom hodniku u Torinu je presreten dok je izlazio iz toaleta i tada dade lažnu nadu pojedinima u Srbiji, da će u Evroligu iako nemaju bodova. Taj Bertomeu izjavi početkom nedelje da se moraju poštovati termini večernjeg prenosa zbog sponzora (?!). No, nismo ga izgleda opet dobro razumeli, kao i koliko je “koštalo” finale od 16,30, a uzgred lagao bih vas kada bi napisao da u finalu ne bi voleo PAO i Špance.
Teško je porediti se sa bogatim, ali možemo naučiti nešto od onih koji za razliku od nas nisu zaboravili svoje žrtve, praznike ili dane u kojima to obeležavaju, kao što smo mi naše od pre 66, ili 97 godina, vekovima unazad, jer i veća stradanja, stratišta, logore, grobnice, jame, bojišta, istinske genocide, progone, pokrštavanja, “danak u krvi” ima ovaj narod, a ne samo što je opraštao sve, što i jeste hrišćanski, već je i zaboravio, što je greh, a ništa nam nije sveto. Ne moraju nam primer biti Makabi i njegov predsednik Šimon Mizrahi, već Novak Đoković, sa ponašanjem, trofejima, pomoći Gračanici, kačketom posle pobede koji je izazvao osip kod “lokalne mondijalističke žabokrečine” (kao što će i ovi redovi).
Zato se, između ostalog, i radujem dolasku Bodiroge, jer znam, da kao i Đilas, nije poput ovih novih “skojevaca” koji nam ispiraju mozak, pogubnijih po Srbiju od onih iz 1945.godine ili ćemo igrati kao u Sarajevu pre pet godina, na Veliki petak ili Vaskrs, završne mečeve regionalne lige I to sa sva četiri srpska tima u polufinalu. To nije šovinizam, to je samopoštovanje. Ne budite naivni, da se ovog aprila po prvi put završni turnir NLB igra zbog nas u utorak i četvrtak. Samo se poklapaju Vaskrsi.
