Tegijevo zakucavanje: Političari i košarka
Kolumnista kosarka.rs Vladan Tegeltija piše o ranijim i novim uplivima političara u naš trofejni sport
objavljeno danas u 20:52; autor: Vladan Tegeltija
Živimo u zemlji partijskih feuda gde je obrazovanje, stručnost i sve ono što bi trebalo da bude vrlina čoveka podređeno njegovoj partijskoj pripadnosti. Skupštinska kombinatorika reflektuje se na svim nivoima, od republičkog, povampirenog pokrajinskog, okružnog, gradskog, opštinskog, pa i nivoa sportskih saveza i uprava klubova. Kako biti pametan i iskoristiti to u košarci.
Pioniri naše kraljice igara, poput Nebojše Popovića, Bore Stankovića, Raše Šapera umeli su da politiku stave u službu košarke, a može li se to i danas? Dragan Đilas je proglašen za spasioca u Kući košarke, koju je svojevremeno otvorio još jedan gradonačelnik vladajuće partije, pre deceniju i po, ali je nakon promene stranačkog dresa, iako je učinio mnogo, vrlo brzo sklonjen, da bi nakon novih promena on sklonio one koji su sklanjali njega. Da li će tako biti i sa novim predsednikom?
Sećam se i desetogodišnjice proslave Partizanove evropske krune u Domu sindikata. Pred promociju knjige i prikazivanja filma, u salu je ušao Ivica Dačić, koji je godinu dana pre toga , kao predsednik kluba, pokušao da prekine dominaciju državnog projekta Budućnost. Odlazio je i ilegalno na utakmice u Solnok, gde je Partizan morao da igra kao domaćin u Kupu Evrope, rizikujući mnogo s obzirom na mnoštvo kako američkih, tako i njihovih , "naših" ljudi u toj zemlji, koji su potom ušli u Srbiju, pa i pojedine klubove, kada je Ivica, u interesu crno-belih, bez grama sujete, "okrenuo" Vladu Divca, da preuzme njegovo mesto i izbegne turbulencije u Humskoj.
Da se vratimo u Dom sindikata. Ivica, pred čijim su vratima, ni celu godinu pre, mnogi čekali satima, a potom ga na proslavi podrugljivo, ali tiho, zvali "Gljivica", sedeo je u sredini reda, sam, sa po pet-šest praznih stolica na obe strane. Onda, osam godina godina kasnije, na nekom prijemu u ambasadi Grčke, prilikom dolaska PAO-a, prvi put vidim ne "Gljivicu", vec potpredsednika Vlade, do kojeg se nije moglo prići od onih iz redova ispred i iza sa proslave iz 2001. iz Doma sindikata. Nije se gurao u prvi plan, a tim svojim potezom iz oktobarskih dana 2000. dao je veliki doprinos kasnijim uspesima.
Na drugoj strani, što bi rekli "Firmaši" iz Novog Sada ili "Đavoli" iz Kragujevca, drugi ili prvi komunistički blizanac iz Beograda, posle oktobarskih "promena" postao je klub Demokratske stranke, nakon odlaska delegacije sa trenerom Krečkovićem kod pokojnog premijera, pošto mesta više bilo nije za bivšeg predsednika i prvog finansijskog policajca Srbije, ne zbog silnih dugova, pogrešnih poteza, finansijskih, igračkih, trenerskih promašaja, neverovatnih ugovora, uključujući Divčev za dve utakmice, gubljenja jednog mesta u tadašnoj FIBA-Evroligi za SRJ, već zbog promene partije na vlasti. DS na čelu košarkaškog kluba, sportskog društva, mada je Vlahović to mesto vratio SPS, tačnije Skundricu. Navijači, kao navijači, poput onih iz Doma sindikata. Nisu smetali ni prethodni, ne smetaju ni ovi, jer su obećavali Evropsku Zvezdu, Arenu, NBA u Beogradu, neće ni neki budući. Čak su i najokoreliji šovinisti preko noći zaboravili na decenijsku parolu "Zvezda-Srbija-nikad Jugoslavija", ili "ko nije himnu pevao", prihvativši i ligu eks-Jugoslavije i Zmagoslava Sagadina, iako za razliku od Robija Prosinečkog nije bio ikona kluba. Bude li rezultata, makar samo nad večitim, biće dobri i Rusi, Ameri, Čović, ili neko peti…
Nijedan klub u prvoj deceniji novog milenijuma nije imao toliko državnog novca, a manje rezultata. Afere, izazivanje incidenata, izmišljene optužbe, stečaj, pa međusobna trvenja i pretnje, najgore manipulacije navijačima i podgrevanje strasti, da bi se opravdale ili pokrile sopstvene slabosti i promašaji, poput onih najnovijih u rukometu došli su na naplatu. Mnogi su do skora nasedali na sve te manipulacije, do pojave simpatizera na Kališu ili šamara na tribinama Pionira, o "Partizanovom savezu" sa Kaponjom na čelu(?), o odlasku na Jadran zbog boljih sudija, a gde se nijednom nije došlo do finala, a kamoli prstena koji su uzimali i FMP i Hemofarm. Sa nošenjem konstrukcija sa Kališa, zalaganjem grba, seobom u Kovilovo, opširnim izlaganjem Uvalina, sve maske su pale, čak i za one najostrašćenije, koji bi gutali i da je posle 45 minuta na Banjici bez ijednog isključenja Butulijinih igrača, on u pravu, da pominje čak i vaterpolo klub Partizan, čije je poslove do skora uspešno vodio i sponzore pribavljao direktor Stefanović, sada na radu na Marakani, gde je Igor u UO.
Dolazak predsednika Srbije i podrška srpskom prvaku u Areni, posle kog je otišao na fajnal-for u Pariz, dignut je na nivo najveće afere, sa manipulacijom novog državnog projekta od strane crveno-belih, da bi nedavno, crno-beli uzvratili, da je dovođenje ruskog premijera Putina od strane njegovog srpskog kolege na Marakanu, obični politički slet i dodvoravanje poput onog uoči Inforbiroa, od `44. do`48., najgora zloupotreba utakmice omladinaca u političke svrhe, na šta oni koji su ih prethodno prozivali ćute.
Moj asistent sa Ekonomskog fakulteta postaće počasni predsednik Radničkog. Podrzavam Dinkića, jer treba iskoristiti košarkaški njegovu ideju decentralizacije sa Udruženim regionima Srbije. Mlađi treba politički marketing, pametno ga traži van Beograda, jer priča o ekspertima i slogan "stručnost ispred politike" više ne prolazi, pogotovo što je po partijskom ključu, a ne stručnosti, na mestu ministarke sporta nam stavio bivšu balerinu iz Ministarstva odbrane!? Niti se razume u sport, niti zakon o njemu, da nije Evroska unija donela odluku da sportisti mogu i pre 28. godine van granica naše zemlje, već da je Ustavni sud SFRJ još pre 25 godina poništio tu odluku, zbog narušavanja prava sportista u odnosu na doktore, inžinjere ili druge profesije. Reci joj Mlađo da su Dražen, Divac i Paspalj još 1989. godine otišli u NBA, sa 25, 21 i 23 godine, da sedi u Pazovi u Kući fudbala, da "sedi di je, jer i za di je nije", dok joj se znani i neznani smeju, ali i "šlihtaju" za neku crkavicu, koju ona daje, od naših novaca, dok deci po školama padaju konopci, kofe, konstrukcije na glave, jer nemaju nastavnika fizičkog od prvog do petog, kao što imaju engleskog, da nema školskih takmičenja, sportskih subota, sekcija, da se sale izdaju rekreativcimna, ili da ih roditelji plaćaju skupo da bi im kroz klubove trenirali u njima.
A ti uzmi Radnički, zadrži Mutu, obezbedi sredstva, ostalo će on uraditi. Zato ti skidam kapu što pomažeš siromašnijim od večitih, a da sam dobio još onih "soma" evrića od obećanih akcija, nazvao bih te i Robin Hudom. Budi u službi Mute, kao što će Đilas u službi Bodiroge i Dude, budite u službi košarke, neka bude dobro našoj kraljici igara, biće i vama i nama koji smo zaljubljenici ili koji od nje u Srbiji živimo.
