Tegijevo zakucavanje: Košarkaško proleće
Kolumnista kosarka.rs Vladan Tegeltija piše o prvim radnim danima novog rukovodstva u KSS i nedavno završenom finalnom turniru juniora u Vršcu
objavljeno danas u 10:38; autor: Vladan Tegeltija
Danima razmišljam o čemu da pišem. Već je dosadno o novim Partizanovim trofejima, petogodišnjoj dominaciji u regionu, decenijskoj u otadžbini, 14 uzastopnih dobijenih finala. Opet bih navukao gnev većinske Srbije, uvećan fudbalskim, rukometnim, odbojkaškim, vaterpolo i hokejaškim "frustracijama", pojačan raznoraznim manipulacijama, izjavama, saopštenjima, teorijama zavera, medijskim igrama, takozvanim "državnim projektima", a koliko manipulacija, tačnije indoktrinacija može biti i masovno pogubna, lično sam se uverio u komšiluku, posle nedavnih haških presuda.
Neću ni o politici, iako sam se uplašio da bi posle Kecmanovog lanjskog koša u "Zagrebackoj arena" i sličnog ovogodišnjeg scenarija u ljubljanskoj opet morali da slušamo izvinjenja bivšoj braći, ovog puta zbog nove srpske košarkaške torture, ili poput nevladinih "baba-sera" o srpskoj netoleranciji, dominaciji, želji za prevlašću u regionu, zbog kojih su "Stožice" pognutih glava morali da napuste slovenački premijer, pa i gradonačelnik Ljubljane Janković. Ne smem ni da pomislim kako bi beogradski gradonačelnik prošao da je poput ljubljanskog (vidi se da je Šumadinac) onako skakao na sudije (još iz Hrvatske) iz prvog reda "Arene", ili da nije, kao što je protokolom bilo predviđeno, uručio medalje i pehar prvaku regiona (baš europski). Sigurno bi završio u nekom od izveštaja pomenutih "baba-sera".
Šalu na stranu, Đilas je došao na žensko finale u Tošin bunar, gde se opet u dva glasa, tribine-teren, čulo "volim ga ko oka dva". Izabranice Marine Maljković osvojile su duplu krunu, a medalje i pehare su uručile Marija Veger i Ana Joković, gradonačelnikova poverenica za žensku košarku. Bili su tu i Bodiroga i Tomašević, kao i u Vršcu na juniorskom finalu, a Vuk Mitrović, zadužen u KSS za marketing i finansije u "Stožicama". U VIP delu svoje zadovoljstvo nisu krili ni Dejan Backović ni Žarko Zečević, obezbedivši uslove Dabovićevoj i drugaricama za uspešnu sezonu, nadam se od jeseni i Evroligu.
Bio je tu I v.d. generalni sekretar Zoran Gavrilović, kao i u Vršcu, pri ruci Dejanu Tomaševiću koji je svojski prionuo na posao. Pomogli su mu Kerkez i Ivanović iz Hemofarma koji je i lani bio domaćin u "Hemijskoj školi", a sada u lepo popunjenom "Milenijumu". Predivna slika na završnici, zajednička fotografija svih junoša, osvajača medalja, kao i bivših asova koji su im uručili priznanja - Vujanića, Drobnjaka, Topića i Milojevića. Dejan Bodiroga je otišao do svlačionica, lično čestitao klincima koji nisu uspeli da sakriju ushićenje susretom sa poslednjom istinskom legendom naše košarke.
Hemofarm je za razliku od prošle sezone opravdao prvo mesto u ligaškom delu i epitet favorita, a Žare Vucurević da je ekspert za rad sa momčićima. Lično su mi se najviše dopali Krstić i Mitrović koji su i našli mesta u idealnih pet, ali i godinu dana mlađi Luka Anđušić na pleju, te Milutinov na "petici". E sada da li će dobiti prostora kao što prethodnih godina nisu Rakić, Jereminov, pa Tripković i Petrović, Arnautović, Despotović, pa i stariji Anđušić, ili će biti pozajmljeni kao Lambić i Igrutinović...
Vaščanin je imao peh da se supertalentovani Aleksandar Cvetković, posle 46 poena i eliminacije FMP-a posle produžetka, povredi na polovini polufinala, ali su Saičić i Marinković eliminisali Megu, dok je domaćin ipak bio preveliki zalogaj. Ostaće žal za finalom sa Cveletom, ali i većom seniorskom minutažom pomenutog tandema koji je nedavno potpisao profi ugovore.
Čačak se dičio nekada Borcem i Želom, danas sa Mladošću. Trener Kolarević je sa čistokrvnim čačanskim timom, bez dece sa strane, sa najboljim igračem i strelcem turnira Avramovićem, došao do bronze. Ovaj momak potvrdio je da priča o "umivanju" u Moravi velikih šutera pije vodu, a nadam se da će mu prelazak u seniorsku košarku biti uspešniji nego kod prethodnika, najboljih strelaca završnih turnira, poput Šepe iz Zemuna i Bogdanovića iz Žitka.
Lično sam više očekivao od Mege, čiji je stručni štab bio pojačan Vukoičićem na klupi i Milojevićem na tribinama. Tačnije, više sam očekivao od momaka koji su igrali KLS i Superligu - Micića, Reljića, Vujovića i Bojića - koji su posle minus pet i povrede Cvetkovića na poluvremenu protiv Zvezde, pa i Mladosti, slovili za favorite. Bojić je odigrao fantastično poslednju utakmicu, sa Vujovićem i Čantekinom biće dogodine udarna igla pod košem, Micić sa Nikolićem spolja, kao i Reljić i Luković. Bez medalje, ostaje ipak gorak ukus.
FMP je ozbiljno uzdrman. Posle pionirske i kadetske dominacije, juniori koji su nekada osvajali i turnire Evrolige ostali su lane bez medalje, a sada i polufinala, a u Barselonu će sa pozivnicom. Miljenović je prebegao poput Đekića u Partizan, Mačvan je preko Hemofarma otišao u Makabi, Aleksandrov iz Zvezde u Olimpiju, pa u Skavolini. Musli je prodat Kahi, ali nije dobio šansu u Železniku, kao što su "zlatne koke" Teo, Erceg i Raduljica ili Rašić, Marinović, Savanović, Popović, Vasić… Nema više ni Raše Radovanovića, a sem Milutinovića, lani mladog i Silađija, juniorskog reprezentativca koji ni u Radnički Basketu nije dobijao šansu, ostaje pitanje hoće li ovog leta FMP imati mladog reprezentativca, a pre ih je bilo više od polovine.
U kakvom su stanju mlađe selekcije Partizana najbolje ilustruje krilatica medju roditeljima – "dobro je, oterali su ti dete iz kluba, postaće igrač". Anđušić u Hemofarmu, Cvetković i Saičić u Zvezdi i Vujović u Megi najbolje su ilustracije toga. Partizan je kupio Miljenovića, kao i prethodno Bogdanovića iz Žitka, Đekića iz FMP-a, Mitrovića iz Mege, Tepića iz Vojvodine ili Pekovića iz Atlasa, nešto mlađe Tripkovića iz Čačka ili Veličkovića iz Zemuna. Dule ih je u prvom timu brusio u reprezentativce, ali autentičnih crno-belih dečkića poput Bjelice, Rakovića i Radenovića u seniorskom timu nije bilo. Može li Partizan da izbaci sa vremena na vreme nekog Berića, Koprivicu, Dragutinovića, ili ne mora kao što nije ni Kiću, Praju, Palju, Divca, Sašu, Rebarceta i Vujketa koji su mu opet hitali posle juniorske dobi kao talentovani, željni izazova, dokazivanja, Evrolige, velikih utakmica, a završavali po NBA i evropskim velikanima, sa milionskim ugovorima, ali i na najvišim reprezentativnim postoljima?
Bodiroga i Tomašević su prionuli na posao. Očekujte uskoro promene, od imena trenera mlađih reprezentativnih selekcija, do možda i pomeranja starosne dobi juniora ili zabrane igranja zone u svim mlađim selekcijama. Ipak najviše je na klubovima, radu trenera poput Kolarevića, Vučurevića, Vaščanina, Ćire, Tadije, Tajsona, Bulija, Guše, Mandrape, Matića, Peruničića, Miše Lakića, Joje ili Boška Adžića, Eleza, same dece, njihove želje, volje, roditelja, menadžera...
