Sada bih voleo da mi postavite neka pitanja iz ove oblasti i onoga čime se ja bavim...
Pitanje – „Kako birate kapitena?“
Ne biram ja kapitena, to se samo desi. Ljudi se ne određuju, nego se sami tako nametnu. Ima više vrsta ljudi. Npr, Kićanović je bio najbolji igrač, koji je bio određenog temperamenta, dok Pera Božić nije bio iz tog ešalona. Nego on je ozbiljan čovek, podređen timu, staložen, neko ko ima uticaj da se obrati saigračima u svlačionoci jednim mirnim glasom, da se žrtvuje za tim, pomaže drugima.
Lučić je igrao dok ja nisam bio tu. Ja sam ga doveo u klub i nisam računao na neku njegovu veliku ulogu brzo (valjda), međutim on se izborio za to jednim poštenim radom, pravim odnosom i nije on baš bio u tom smislu da vikne, da u nekim kriznim situacijama hoće da preseče itd. Pošten je, daje lični primer, veoma je kvalitetan igrač, jedini je reprezentativac tu, ozbiljan je čovek, pametan, načitan. Tako da je bio neko logično rešenje, još je i najduže tu. Normalno, bilo je i nekih situacija gde smo ga mi upućivali da ne bi trebao da se ponaša, kako se ponaša u određenom momentu, nego na drugi način, jer ima obvavezu da neke stvari radi na drugačiji način.
U principu ja mislim da se lider ne određuje direktno, nego da se to postaje. To je onako relativno lako prepoznati, vidite ko ih organizuje u igri, koga igrači slušaju, čujete malo i šta se u svlačionici dešava, koga poštuju..
Pitanje „Da li ikada birate igače koji imaju kvalitet, ali se možda neće uklopiti u tim?“
To zavisi od slučaja do slučaja. Ako je igrač prošao dosta trenera i svima je pravio problem, pa nisam ja baš blesav da mislim da sve što dotaknem postaje zlatno. U principu vi možete da napravite kompromis ako vam on donosi rezultat. A ako vi pravite kompromis i bude kontraefekta, na štetu rezultata i čekate. Ja sam prošao tu fazu, bio mlad trener bez nekog autoriteta. Sad već imam neke godine i nemam više vremena, što kaže Desanka Maksimović, da budem ženica.
Pitanje se ne čuje...
Partizan je ove godine krenuo sa dugom iz prošle godine, nasledio jednog mladog igrača koji se razvio, to je Lučić. Napravio je sasvim mladu ekipu, sa prosekom godina oko 20, možda i ispod toga i krenuo u velika takmičenja. Evropska, ABA ligu koja je ove godine određivala ko igra EL i domaće prvenstvo gde je Crvena Zvezda nastupila kao džavni projekat, sa velikim budžetom, gde su neki najavljivali da će u Srbiji da se srećno živi ako bude prva, itd. Tu je bilo puno više spozora, para, ljudi od uticaja i u jednom momentu mi smo smatrali da smo mi vrlo slabi za situacije koje nas očekuju. Ja sam se iskreno rečeno plašio mladosti ovog sastava, jer smatra se da kad se vrši smena generacija i ekipa ispadne iz kruga rezultata koji je postizala, da treba 7 godina da bi se vratila na taj nivo. I ja sam se plašio te grupe u EL i igrači su stvarno pokazali jedan talenat, jednu veliku privrženost košarci i vrednost na treningu, čak i u tom prvom delu gde smo od CSK izgubili na jednu loptu, protiv Barselone gde je onaj Uertas pogodio sa jedne noge sa 8-9 metara, o tablu.. Tako da se igralo na jedan način na koji ja nisam očekivao u prvoj fazi. Verovao sam u talenat tih ljudi, radilo se dobro i kada radite dobro rezultat će da stigne. Posle toga se ispalo iz EL i to je s jedne strane bilo dobro jer smo dobili to da se ljudi odmore do utakmica. Nema više putovanja, gubljenja vremena po aerodromima i bilo je više vremena za treniranje. Rezultati koji su napravljeni sigurno nisu očekivani. I pre lige niko nije verovao u tim, osim mene i još dvoje troje ljudi. To što smo mi svaki dan postajali bolji nego prethodni i što je na kraju sezone ekipa bila sasvim drugačija od one koja je počela, to je zasluga moja, tih momaka, njihovog talenta i način rada. Iako sam osvojio 10 puta titulu, jednom u staroj Jugoslaviji i 9 puta u ovoj novoj državi, ja sam mislio da će, ako radim dobro, navijači da me podrže. Međutim, nije bilo tako. Odmah su počele kritike nerazumne, ne obazirujući se ni koliko su to mladi igrači, da su prošle godine igrali po 5 minuta ili bili van 12, da je finansijska situacija u klubu užasna, da je situacija u medijima i uopšte atmosfera koja se stvara katastrofalna.Ne. Jednostavno ljudi očekuju kao da je sve najnormalnije, a ništa ne rade da je najnormalnije da se tom klubu pomogne. (nerazuman deo 20-ak sekundi)
Možda je ovo moje najveće iskustvo u karijeri. Što se ovaj tim razvio na ovakav način i što je ove godine u ABA ligi Partizan, u ligi bivše Jugoslavije, bio prvi na dominantan način protiv Crvene Zvezde, što je veliki broj igrača došao do reprezentacije i postao velika perspektiva raznih zemalja. I jedino što mi teško pada iz ove sezone je što je Bertans, iako je čovek posvećen, jako talentovan i velika perspektiva, dobio tešku povredu i to ćemo morati da rešimo, da nađemo motiv da on iz toga izađe još jači.
