(BLOG) Iz sudijskog ugla: Milan Mažić utorak, 25 decembar 2012 04:43 Autor: Aco Lazarević Međunarodni košarkaški sudija će pokušati da Vam približi košarku iz ugla ljudi u sivom. Poslednje kolo KLS-a pred "mali zimski odmor" koje sam proveo na terenu valjevskog sportskog centra, a potom i šturi izveštaj iz novina sa utakmice Mladost Zemun - Crnkosa, sa tri tehničke greške i četiri prijave za nesportsko ponašanje, podsetilo me je na čuvenu trilemu srpske košarke - mogu li srpske sudije da sude srpske košarkaške lige?
Lična karta
Ime i prezime: Milan MažićDatum i mesto rođenja: 28. decembar 1970. (Beograd)Karijera: Aktivno trenirao i igrao košarku od 1981. do 1994. Radio kako košarkaški trener od 1992. do 1994. i osvojio Mekdonalds ligu u kategoriji pionira. Za sudiju položio 1991, na Prvu ligu tadašnje SRJ ušao 1996, a 2000. stekao zvanje FIBA. U karijeri odsudio preko 3.000 zvaničnih utakmica svih rangova. Sudio više finala Evropskih prvenstava mlađih kategorija. U poslednje četiri godine finale Evročelendž kupa i tri finala Evrokupa za žene.
Suvislo bi bilo ponavljati sve ono što u medijima možemo pratiti u nastavcima već godinama (kao u jeftinoj španskoj ili turskoj sapunici), o povezanosti naših sudija sa klubovima. S obirom da pomenutu "sapunicu" pratim aktivno od svoje prve sezone najkvalitetnijeg takmičenja (1996. godine), svedok sam da je svako od nas sa liste bio prozvan u javnosti od gotovo svih poznatih košarkaških radnika i skoro svih postojećih (i više nepostojećih) klubova. Najzanimljivije epizode se, po pravilu, događaju u ranoj predigri prvih važnih utakmica u sezoni (Kup Srbije), pa sa sigurnošću i ove sezone mogu da namirišem slična dešavanja u medijima krajem prvog meseca naredne kalendarske godine.
Uzaludno je ponavljati sada već otrcanu činjenicu da su srpske sudije, kao grupa, najdominantnije po kvalitetu u Evropi već godinama. To je sa početka zvučalo kao alibi, a sad već kao loša poštapalica. Pa zašto je onda srpskim sudijama toliko teško da zadovolje (visoke) kriterijume srpskih klubova?
Svakako da jedan blog nije dovoljan za ovu visoko filozofsku dilemu, o kojoj bi se mogla napisati osrednja doktorska disertacija. Ali, pokušaću da dotaknem samo deo mogućih odgovora na ovo suštinsko pitanje.
Da krenem od sudija. Iz našeg ugla je neuporedivo teže sprovesti tražene kriterijume ovde nego u Evropi. Razloga je dosta i sigurno je da deo krivice leži i u nama samima (nadam se da ovo neće pročitati veliki broj mojih, uglavnom sujetnih, kolega). Ono što nas najviše sapliće je, pre svega, šarenolikost kvaliteta sudija sa liste (od vrhunskih do onih ispodprosečnih), što je proizvod velikog broja sudija na istoj. Teško je uskladiti kriterijum, koji ne mogu jednako kvalitetno da nose sva trojica kolega na terenu. Sistem delegiranja (žrebanja, bar za KLS) je katastrofalan, ali su ga klubovi izmislili i izglasali. On ne daje realan kvalitet sudija proporcionalno težini utakmice. Tako se može desiti da, voljom žreba, derbi sude pojedinci koji isti (da nekoga ne uvredim) ne zaslužuju da gledaju ni na televiziji. Kako su se dosetili naši klubovi da jedini u Evropi, mislim i svetu, imaju ovakav sistem delegiranja (osim Grka koji imaju i striktna pravila žrebanja) nije pitanje na koje mogu da odgovrim. Svakako da je poslednje dve sezone kvalitet suđenja podignut na viši nivo, pa je možda i nesretni žreb pozitivno uticao na taj pomak. Ko zna?
Šta je sa trenerima i igračima? Koliko oni "pomažu" da suđenje bude nezadovoljavajuće? Nisam dovoljno stručan da komentarišem obučenost igrača i posebno trenera (iako sam bio i igrač i trener), ali svakako da to nije na nivou evropskog. Pa čak ni onog evropskog iz manje razvijenih košarkaških zemalja. Čini mi se da su i u tim zemljama igrači tehnički potkovaniji - ne igrački svakako, iako su neuporedivo netalentovaniji. Naravno da nije lako održati kriterijum, npr. nedozvoljene upotrebe ruku, ako igrači ne znaju kako i koliko ruke u odbrani smeju da se upotrebljavaju. Ne kažem da su sudije Bogom dane, ali je činjenica da poznavanje Pravila igre svakako jeste bitan segment našeg posla. Trebalo bi da bude bitan segment posla i trenera i igrača, ali iskustvo mi je pokazalo da to nije tako. Neka se ne osete uvređenim svi nabrojani, ali u zemlji Srbiji još ima trenera koji ne znaju kada je dozvoljen tajmaut, da ne pričam o kriterijumu nesportske greške... Ko onda uči igrače da se na terenu ponašaju u skladu sa Pravilima igre, kako bi se moguće nesuglasice rešile? Ili je neko pronašao novu formulu kako izbeći neprijatne situacije na terenu, koje nastaju nepoznavanjem osnovnih Pravila košaraške igre. Kada tako razmišljam, verovatno ima i vozača koji ne znaju sve saobraćajne znake (što je svakako znatno opasnije), ali voze godinama (bar kod nas). Mnogo je bitna veza između trenera, igrača i sudija, koja u Srbiji ne postoji, u predsezoni pogotovu, a koja bi približila akterima eventualne promene Pravila igre i tražene kriterijume. Ne sećam se kada je takav sastanak bio održan. No, to je tema za novi blog, svakako u budućnosti...
Ostaje gomila "trećih" faktora: pritisak objektivne javnosti, vrući tereni, do kojih je nekad teže doći nego ih napustiti, pretnje (ostvarene i neostvarene) i sve ono što u zemlji Srbiji nije tako čudno, kao što jeste u nekim malo civilizovanijim društvima. Ovu priču ne bih širio, kako me ne bi prozivali da u javnost iznosim "prljav veš", mada ova priča mnogo više smrdi od pomenutog...
Kako nam je - tako nam je i to svima. Para da se dovedu sudije iz inostranstva nema, na veliko razočarenje čelnika klubova i pogotovo nas sudija. Nema ni za naše sudije, koje ostadoše neisplaćene za polufinale i finale plejofa sezone 2008/09. Mnogi od nas bi platili da ne sude pojedine utakmice u završnici. Verovatno je da će mnogi košarkaški radnici naći druge, važnije, uzroke, a mnoge sudije negirati ovu moju priču, pa će na uobičajeni način (ne čineći ništa) pokušati da reše postojeće probleme. Ja nisam hteo da počnem borbu protiv vetrenjača. Hteo sam da svima vama koji košarku iskreno volite dam teme za razmišljanje, iz jednog, u našoj košarci "neobjektivnog", sudijskog ugla.
(MVP.RS, foto: FIBA) 
