Tegijevo zakucavanje: Oskudacija
Kolumnista kosarka.rs Vladan Tegeltija piše o teškoj finansijskoj situaciji u srpskoj košarci
objavljeno danas u 13:08; autor: Vladan Tegeltija
Ključni pojmovi: KSS, Superliga, FMP, Crvena zvezda, Partizan, Hemofarm, NLB liga
Pomenuh u prošloj kolumni oskudaciju, poput Sremčevog Manulaća iz "Zone Zamfirove". Košarkaška oskudacija klubova i Saveza uvek prouzrokuje i oskudaciju morala, uz mnogo propratnih pojava. Budžet je odavno postao košarkaška kategorija, poput čoveka, zone, pika, kontranapada, a od skora i štrajk i stečaj. Čuli smo Uvalina da su mu se igrači Zvezde žalili da ne mogu da izvedu ni devojku na piće. Muta je posle "cene patriotizma" za selektora porucio igračima da bi mogli da prihvate i revizije ugovora, s obzirom na opštu oskudaciju, a u Vršcu ga izgleda odmah poslušaše. Uz Zvezdu i Hemofarm odavno se zna da su i Kragujevčani dužni, štrajk je u Podgorici, tužbe u Olimpiji, rasulo u "Draženovom domu" i "Višnjiku". Ko će onda da izdvoji 150 hiljada evra za čelnike "Sidra", odnosno NLB pozivnicu? Česi više neće, a Makabi, MZT, Mornar iz Bara?
Kod nas se "kuva", "krčka", a da li će "skipeti" znaćemo uskoro, kako u Savezu, tako i u ligi. Kako ući u tri, obezbediti i dogodine besplatna putovanja autobusom, dva noćenja i pansiona po bivšoj Jugi, kao i besplatno suđenje u NLB ligi. Niko nema novca da sa četvrtog mesta plaća pozivnicu, za koju bi u našim uslovima mogli da se dovedu bar tri igrača, a uz to ugroženi se plaše i od navodnog obećanja Zvezdi da će joj se "Sidro", bez obzira na plasman u Superligi, odužiti pozivnicom za stare "zasluge" prilikom ulaska u NLB ligu.
Poučeni i tim slučajem kada se, uprkos tada aktuelnom sloganu "Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija", niko nije protivio, okupljao, bunio, već punio "Pionir" ili oduševljenjem svojevremenim dovođenjem Divca, ne zapitavši se koliko on za dve utakmice košta, kao i kasnije Zmago, Šakota ili Pešić, pod geslom "cilj opravdava sredstvo", pedesetak simpatizera na Kališu niko i ne shvata ozbiljno. Plasiraće se (kasnije opet demantovati) nova priča, poput gepekovanja i letovanja sudija koji uz sve vređaju Avodžobija na rasnoj osnovi, zbog kojih se i otišlo da nam sude Slovenci ili Hrvati, pa sada ni oni ne valjaju. O "grobarskom" Savezu sa Kaponjom na čelu, a sada možda i Đilasom, o trojki Drobnjaka iz auta, do koje ne bi ni došlo da arbitri nisu žmurili nad faulom nad Tripkovićem, ili novim manipulacijama oko maćehinskog odnosa države, u kojoj opet niko ne odgovara, za sve što se proćerdalo na basnoslovne ugovore, pa onda i založilo. Možda se isti zbog naivnosti i zovu navijači. Prihvatiće opet oni nove manipulacije, zaboraviti ili zažmuriti ako treba, samo da klub za koji žive, ne birajući sredstva, prekine višegodišnju vladavinu komšija, samo da se ukaže prilika. Da se razumemo odmah i Grobari bi isto radili da je obrnuta situacija, jer dok ima rezultata nebitni su etika, moral, pravda, viteštvo… Sve je dozvoljeno, samo da se savlada rival. E ako se to ne postigne, tek onda "držte lopova", a u stvari bivseg vođu ili spasioca.
Mnogi akteri pominjani u kolumnama ili na TV zovu, pojedini prete. Ljudi mi pišu svašta u mejlovima, ostavljaju ispod komentare bez argumenata, ili se uključuju u emisije. Jedni optužuju da afirmisem vođe mitingaša, manipulatore koji svašta viču na Kališu, daju izjave novinarima, zeljni izlaska iz anonimnosti i svog trenutka slave, vređajući Pavlovića uz pominjanje ženskog polnog organa i njegove frizure, iako imaju sličan broj vlasi na glavi, a posle sede sa za istim kafanskim stolom. Drugi su očajni, spremni i na fuziju sa FMP-om, tražeći Mesiju u Čoviću, kao svojevremeno Dusanu Matkoviću, Voji Stojakoviću ili pokojnom premijeru Đinđiću. Treći posle sleta na "Marakani" vide spas u Rusima, klubu koji bi bio sekcija FK, gde su ljudi protiv kojih ovi prethodni mitinguju. Četvrti su za gašenje, pa formiranje novog kluba. Jedni su za Gurovića, drugi protiv, a treći mi poručuju da se moj drug Čiča samoreklamira, da i nije legenda Zvezde, jer sa njom ništa nije osvojio, već da je legenda reprezentacije posle koje je na Kališu privodio karijeru kraju, kada ga Partizan nije hteo, želeći izgleda da napakoste i komšijama i bivšem idolu sa plakata, koji ih je "izdao". A ima li Zvezda posle Moke Slavnića svoju istinsku košarkašku legendu, ranga Kićanovića, Danilovića, Divca koji su vodili Partizan, ili Đorđevića, ili nekog poput Dejana Bodiroge, ne bivšeg igrača, već makar velikog navijača?
Neće se na Kališu "kuvati" bez Delija koji jedini imaju snagu, što se videlo i kada su odlazili Džaja i Dan Tana. Delije interesuje isključivo fudbal, gde Zvezda jeste institucija, ne samo Srbije, već Istočne Evrope, ali košarka je potpuno druga priča, gde su mitovi o veličini, uspesima i trofejima davna prošlost, poput Geca, Kalembera, Popovića, Cveleta, Kaponje, Ducija i Moke. Posle toga je usledilo četrdeset godina uglavnom prosečnosti, ne samo u SFRJ, već i Srbiji, a kamoli Evropi. Očekuju li navijači nerealno, žive li i dalje u mitovima, umesto u realnosti?
Na drugoj strani, bojim se, pogotovo posle iskustva iz Kupa Koraća, kao i dešavanja sa prvog poluvremena subotnjeg derbija u Železniku, da će se mnogo više "krčkati" u Superligi, a baš zbog oskudacije i borbe za preživljavanje (čitaj NLB ligu). Skakanje na svaku odluku, prigovori, klizeći, udaranja, saplitanja, psovanja, gađanja sudija loptom, kasnije odstranjenih pojedinaca… Sudije se od svega umalo "ne unerediše", što od pritisaka, pretnji, psovki, što od neodlaska u svlačionicu za vreme poluvremena. Srećom nije bilo direktnog prenosa, već snimka samo drugog poluvremena u kojem je sve "leglo". Hoće li neko reagovati, oglasiti se? Sudije ne smeju, sem kada je moja kolumna u pitanju, što zbog straha da ne ispadnu iz kombinacija, tačnije sa lista, pa tako ostanu i bez taksi (ne zaboravite da je oskudacija), ali i zato što nema ko da ih zaštiti od premlaćivanja, pljuvanja, postrojavanja, pretnji, zlostavljanja... Razmišljam da li bi trebalo da mi ih bude žao? Imaju li razlog zašto sve to dozvoljavaju? Kolika je cena (taksa ili nešto drugo) svega toga preko čega prelaze i ćute i kada nije oskudacija? Hoće li ćutati Peđa Bojić, Branko Jovanović, UO Udruženja sudija?
Mislio sam da pišem i o nerealnim platama igrača i trenera, s obzirom na stanje u zemlji i svetu, oskudaciji, bez obzira što smatram da su najbolji promoteri ove zemlje. Da nije ni čudo što to klubovi ne mogu da ispoštuju, da igrači ne dele sudbinu ne običnog naroda, već vrhunskih doktora, inžinjera, pilota, pre nego odu "preko". Ipak, odustao sam od tog pisanja kada sam pročitao koliko se izdvaja za sport, a koliko za političke stranke, kolike su plate pojedinih poslanika, članova kojekakvih upravnih odbora, njihovih malverzacija i korupcija. Nije to poželjno u zemlji u kojoj nije poželjno podsećati na žrtve NATO zločina od pre 12 godina (hvala ti Nole što si ti podsetio svet i pomogao Gračanicu) ili genocida "Milosrdnog anđela" osiromašenim uranijumom koji naša deca osećaju i koji će da traje pokolenjima. Nije ta priča za zemlju gde caruje "rijaliti-praziluk-elita", silikonske porno-pevačice, njihovi televizijsko-novinski podvodači, modne nakaze, hermafroditi, homoseksualni lobisti, bivši komunisti ili njihova deca, ratni i nacionalistički profiteri, malograđansko-mondijalistički intelektualci, političari bogataši koji nikada nisu ništa radili u životu, sem studiranja i rada u NVO.
Pre nego što počnete da kritikujete za politizaciju, zapitajte se koliko je sve politizovano u sportu, pa i košarci, ko sve odučuje, finansira, povlači poteze... Uostalom, gradonačelnika Beograda predlažu kao spasioca košarke najveći asovi Srbije, a Putina je običan narod mogao videti i pozdraviti jedino na sportskoj utakmici koja je zbog njega i priređena, pa na kratko i prekinuta. Krajnje licemerno za kritičare, pseudo moraliste, zar ne? Nije ispolitizovana kolumna, već sve oko nas, pa tako i sport, košarka.
