Бошковић: Било је пропуста са моје стране
19 дец, 2012

Нико Вас не критикује Саша Бошковићу, са свих страна чују се само похвале, честитке за храброст, фантастично пожртвовање Српкиња, освојено четврто место на ЕП.
И, упркос плану да прођете само у други круг такмичења, обзиром да вас до сада нигде није било на карти света, девојке су душом жалиле за изгубљеном медаљом, само за гол, за дах…
- То посебно боли, али чињеница је да то мало у спорту значи много више од обичног гола. Значи пре свега године искуства, а ми смо заједно прошли само осам утакмица до овог Европског првенства. Шта мислите какви ћемо бити после 88…
Страх и трепет у најави, па и сад сте показали завидан ниво игре, пре свега одличан однос према репрезентацији и рукомету. Упркос неискуству и чињеници да Србија осам година није добила меч на ЕП, шта је могло да се уради другачије, боље?
- Доста тога, свестан сам и веома самокритичан, ко ради тај и греши. Било је ту пропуста са моје стране, али те грешке нису битно утицале на резултат. Можда је требало раније да повучем неке потезе, одређене измене, пре да променим неке ствари у одбрани, али сваки меч смо играли на нож, па није било лако увек одреаговати на корист.
Хоћете ли најзад изнедрити рукометну стратегију, дугорочан план и програм по коме ће да се ради без обзира ко је руководилац, план за индивидуалан рад репрезентативки по клубовима?
- Обавезно и то што пре. Прво ћемо да пошаљемо девојкама индивидуалне програме рада, већ су се вратиле својим клубовима. Биљани Филиповић ћу препоручити и да промени средину, разочаран сам што је у рукометно слабој Турској, док Ерићки прија Русија… Договор је да на њу, Цецу и Нишавићку рачунамо још на СП догодине, јер се повлаче у лепе породичне обавезе. Вратиће се Лојпур, Ивана Филиповић, Маја Луковић, Драгана Цвијић…

Драгана Цвијић се враћа у репрезентацију, игра у Будућности…
- Да, сигурно, тврдила је тако сад кад нас је обишла у Ковилову да никад неће заиграти ни за једну другу репрезентацију осим за Србију. Имамо лоша искуства са тим, последица је то и лоших односа који су некад владали код нас, али ево сад је све у реду и са те стране неће више бити разлога да и једна репрезентативка икада више оде у другу националну селекцију.
Првакиње Европе већ красе Ана Ђокић, Катарина Булатовић, Марија Јовановић. А, Јелена Живковић?
- Ту на жалост ништа више нисмо могли да урадимо, а покушавали смо много, јер је њен отац одлучио да она заигра за Црну Гору. Ја сам велики Србин, моје порекло је везано још за Балканске ратове и ако се неко не осећа добро кад игра за репрезентацију своје земље, ту се ништа не може, то је ствар породичног васпитања. Наше девојке које играју за Црну Гору причају као да је у питању Будућност, а нас су називале противничком екипом, као да није у питању репрезентација.