Evropsko prvenstvo u odbojci za žene 2021.

[veljkos161]

Pa,dok je Tijane u punoj snazi uvek cemo biti "tu negde".
Steta sto je Brankica povredjena bila ove godine,ona ima vec 30 i necemo jos dugo imati taj luksuz da Tijana ima toliko kvalitetnu podrsku.
Bilo bi fino da bude tu u naredne 3 godine da izgazimo sve do Pariza pa posle ko ziv ko mrtav, pojavice se i neke nove igracice.

[Milutinov Tata]

Tata, zar nije Rasicka bila kapiten 2017.?

Bila, ali zbog povrede je bilo neizvesno da li ce da igra, a na samom sampionatu nije ni bilo potrebe, jer su Stevanovic i Veljkovic bile odlicne. Brankica i Tijana Malesevic primacice, Zivkovic tehnicar, Blagojevic je bila libero.

[Ivan Grozni]

Još jedna dobra godina za srpsku žensku odbojku, jedina evropska selekcija sa medaljom na OI, srebro i bronza na dva odigrana takmičenja, više nego zadovoljavajući rezultat.

Italija i Turska su kvalitetne ekipe, koje zaslužuju zlatnu medalju sa velikog takmičenja, ali su redovno gubile mečeve od Srbije i tome je jednom morao doći kraj, kao i nizu od 3 zlatne medalje i 24 uzastopne pobede na EP. Da se ušlo u finale Tokija, nevezano za rezultat tog meča, a sa ove tačke gledišta, bilo bi to 6 uzastopnih finala na velikim takmičenjima. Što je previše, previše je. Više puta sam ponovio da su finala u 5 setova protiv Italije i Turske lako mogla otići i na drugu stranu. Kao i ono polufinale protiv SAD.

Ipak, tuga je velika onako izgubiti poslednji set, baš neočekivan raspad jednog sjajnog tima.

Nastavlja se taj čudan niz poraza u finalima za domaćina turnira od 2013. godine. Nakon Nemačke, Holandije, Turske, evo sad i Srbija. Od raspada SSSR koji je bio baš dominantan, jedino su Holandija (1995) i Srbija (2011) osvojile zlato na domaćem terenu. Da bude još čudnije, 5 selekcija (Rusija, Italija, Poljska, Srbija, Holandija) su osvojile sve titule od raspada SSSR (poslednjih 15 turnira) i sve izuzev Holandije su osvajale zlatne medalje u nizu na neutralnom terenu. Rusija ('97-'99-'01), Poljska ('03-'05), Italija ('07-'09), Rusija ('13-'15), Srbija ('17-'19).

[-Lepi-]

Pa zar nije za vreme OI pisano da ce Terzic da ide nakon ovog EP?
I opet nista?
Pa hocu li docekati da covek konacno ode, ne mogu ocima da ga gledam?Koliko sto je osvojio medalja toliko je ako ne i vise ujebao takmicenja.Pa covece nisi Tito.Ima li neki trener sa duzim stazom u nekom klubu ili reprezentaciji u bilo kom sportu?
Idi pa makar se raspali i nista vise ne osvojili.

[veljkos161]

Zanimljivo je sad sve to oko Terzica.
Istina,kakve smo sve igracice imali moglo se i bolje.
Medjutim, obrni okreni,i ovo sto se postiglo u ovih dvadesetak godina,a krenulo se od nule,je apsolutno sjajno.
I jos vaznija stavka,mi ne znamo,mozemo samo da nagadjamo,da li bi neko drugi osvojio vise.
Stavise,ne mozemo znati ni da li bi bio na ovom nivou rezultata.
Sa druge strane,stvarno ne bi bilo lose da se ulije neka sveza krv i nova energija.
20 godina je bas puno.
Inace,apropo finala,pogledah bas ovaj skorasnji dokumentarac i prikazase kako je na tajm autu na 1-2 u setovima i 0-6 u trecem protiv Nemacke rekao kako se sme izgubiti ali se ne sme predati.
Epilog,nase su napravile sjajan preokret i pobedile.
Ovde,na nekoliko razlike za Italiju na startu 4.seta pri njihovom vodjstvu od 2-1 je logicno,takodje pozvao tajm aut, ali ono sto je rekao bilo je koliko se secam "Nije isto hocemo li izgubiti 25-20 ili 25-15".
Epilog,izgubile su 25-11.
Ne znam,mozda nekad cak i takvi detalji stave tacku na i kada si vec blizu totalnog ponora.
Za razliku od situacije od pre 10 godina,sada se i on predao odmah na startu cetvrtog i to im je bukvalno otvoreno rekao.
Ukoliko ne ode sada,bice tu najmanje do Pariza po logici stvari.

[Foteljas]

Lep post veljkosa161.

Mozda je Terza jednostavno imao srece da stupi u duznost u isto vreme kada je stasavala ona sjajna generacija Zvezdinih devojcica 82-84. godista i da je sa njima radio i u klubu (Spasojevic, Djerisilo, Ognjenovic), sto je uz tada jos uvek jake Uzicanke (Citakovic, Krsmanovic, Vesovic) olaksalo posao da se napravi kostur reprezentacije, a to se poklopilo i sa kampanjom saveza koji je tada krenuo da radi i na promociji te zenske odbojke, koja van Uzica skoro da nije postojala do tada.

Mogu se zameriti odredjeni kiksevi (katastrofalno odigrana olimpijada 2012, evropsko 2009. i 2013, svetsko 2010, 2014). Ali opet, mi ne mozemo znati kako bi sve to izgledalo sa nekim drugim trenerom, kako bi on uspeo da se izbori sa svim tim igracicama i njihovim bubicama u glavi (ima u ovom dokumentarcu deo sa Jovanom Brakocevic, gde ona i Terza pricaju koliko su se svadjali i koliko ju je ovaj puta izbacivao sa treninga) i da li bi uspeo da ih ukomponuje na pravi nacin da to daje rezultate koje je dalo.

Opet, Veljkos je pomenuo finale 2011. kada smo gubili u 4. setu i taj tajmaut, pa mi je pala na pamet jos jedna interesantna paralela pored ove pomenute. Tada, pre deceniju (Boze, kako brzo prolaze godine!), Terza je imao muda da nakon tog tajmauta iz igre izvadi nasu najbolju, ali do tada prilicno losu Jovanu Brakocevic i zameni je odavno zaboravljenom Sanjom Malagurski. Ova je eksplodirala, pocela da poentira, maestralno servira i sve se preokrenulo. Sada u 4. setu toga nije bilo, kada je trebalo izvesti Tijanu koja se raspala da malo odmori dok je razlika jos uvek bila nekako dostizna, Terza za to nije imao hrabrosti. Mozda je i to simbolicki znak da je vreme za neko osvezenje na klupi.

[Tegi]

Da, razlika između Tijane Bošković i Bjelice je slična tadašnjoj razlici između Brakočević i Malagurski.

Slično važi za odnos kvaliteta između Italije i tadašnje Nemačke.

Veštačke, demagoške, prisline paralele.

[Foteljas]

Samo sam konstatovao kako su stajale stvari. Tada nije samo drzao motivacione govore, vec je i menjao devojku kojoj nije islo i na kojoj se i tada najvecim delom bazirala nasa igra. Pa smo pobedili. Sada nije hteo da menja, Italijanke nas rasturile 4. set... Ne kazem da sada zato treba da leti glava, vec samo konstatujem.

[Tegi]

Niti je Brakočevićeva kvalitet Tijane, niti je Bjelica kvalitet Sanje Malagurski. Niti je Jovana imala ulogu u napadu poput sada Tijane, jer su na drugom kraju bile Jelena Nikolić i Brižitka Molnar koja je igrala turnir života.

[Ivan Grozni]

Najbolji tim prvenstva čine Orro, Bošković, Sylla, Pietrini, Danesi, Erdem i De Gennaro. Eda Erdem je po četvrti uzastopni put najbolja blokerka. Maja je ostala bez priznanja ovaj put, a i ona je na ukupno 4 ('07, '11, '15, '19).

[Ivan Grozni]

Maja Ognjenović je osvojenim srebrom postala naša najuspešnija odbojkašica na šampionatima Evrope sa 5 medalja (2-2-1). Po 4 medalje (2-1-1) su osvojile Milena Rašić, Silvija Popović, Stefana Veljković, Mina Popović, Tijana Bošković, Ana Bjelica i Bianka Buša.

Interesantno, nijedna odbojkašica nije učestvovala u osvajanju svakog od 3 zlata, jer su Maja i Silvija propustile turnir '17, Milena '19, a Stefana nije bila u sastavu '11.

Po 5 medalja sa EP imaju Chudina (4-1-0), Artamonova i Tishchenko (4-0-1), Ognjenović, Lo Bianco, Radfan, Steppin (2-2-1) i Kirillova (1-4-0).