SP u vaterpolu 2015, Kazanj (27.07. - 08.08.)

[Ivan Grozni]

XVI SP u vodenim sportovima biće održano u Kazanju (27.07. - 08.08.). Rusija će ove godine po prvi put biti domaćin SP, po 3 puta su domaćin bile Australija i Španija, 2 puta Italija, a po jednom SFRJ, Z. Nemačka, Japan, Kina, Kanada, Kolumbija i Ekvador. Što se gradova tiče, po 2 puta Barselona, Rim i Pert, a po jednom Beograd, Z. Berlin, Melburn, Madrid, Fukuoka, Šangaj, Kali, Gvajakil, Montreal i Kazanj (2015).

Na dosadašnjih XV SP, medalje su osvajale samo evropske reprezentacije.

SSSR (2-1-1), SFRJ (2-0-2), Z. Nemačka (0-0-1), Italija (3-2-1), Španija (2-3-1), Mađarska (3-6-1), Grčka (0-0-1), Hrvatska (1-0-3), Rusija (0-0-2), SRJ (0-1-1), SCG (1-0-1), Srbija (1-1-0) i Crna Gora (0-1-0).

Od reprezentacija van starog kontinenta, najbliže medalji su bile Australija (1998, Pert) i SAD (2009, Rim). Obe reprezentacije su na pomenutim prvenstvima osvojile 4. mesto.

Grupa A: Hrvatska, Brazil, Kanada, Kina (gotovo ista grupa na F8 SL u Bergamu, samo Kanada umesto Mađarske)
Grupa B: Italija, Grčka, Rusija, SAD
Grupa C: Mađarska, Kazahstan, Argentina, JAR
Grupa D: Srbija, Crna Gora, Australija, Japan

Raspored u eliminacionoj fazi:

A2-B3 - C1
A3-B2 - D1

C2-D3 - A1
C3-D2 - B1

U odnosu na Barselonu nema Španije, Nemačke, Rumunije i Novog Zelanda, ove godine nastupaju Rusija, Brazil, Argentina i Japan, tako da je ovogodišnje SP nešto slabije.

Zanimljivosti vezane za dosadašnja SP u vaterpolu.

- SFRJ (1986, 1991) i Španija (1998, 2001) su jedine selekcije koje su uspele da odbrane titulu svetskog prvaka.

- Nakon te 2001-e niko nije odbranio zlato, 5 različitih prvaka, 6 zlatnih medalja za 5 reprezentacija, Mađari oba zlata osvojili u Barseloni (Mađarska, SCG, Hrvatska, Srbija, Italija, Mađarska).

- Montreal 2005 je poslednje SP gde je jedna reprezentacija nastupila sa 2 titule u svom vlasništvu (Mađari, svetski i olimpijski prvaci). Ove godine Mađari brane zlato, Hrvati dolaze kao aktuelni olimpijski prvaci, a Srbi kao evropski prvaci.

- Hrvatska je jedina reprezentacija koja je na poslednja 4 SP osvojila medalju, ali prva medalja je osvojena tek 2007-e u Melburnu (debitantski nastup 1994 u Rimu). Što znači da je sve do sada osvojene medalje na SP, Hrvatska osvojila na poslednja 4 prvenstva.

- Srbija/SRJ/SCG je do Barselone 2013, bila jedina selekcija koja je od debitantskog nastupa (1998, Pert) svaki put učestvovala u završnici (1/2 finale), a samo u Melburnu 2007-e ostala bez medalje. Taj niz je prekinut na prošlom SP eliminacijom u 1/4 finalu od Crne Gore, koja je upravo u Barseloni osvojila svoju prvu medalju na SP.

- Srbija je na poslednja 4 SP u grupi sa Australijom (Rim 2009, Šangaj 2011, Barselona 2013, Kazanj 2015)

- SAD imaju po 4 srebra i bronze sa OI, ali još uvek nemaju medalju sa SP.

Dosadašnji svetski prvaci

1973, Beograd ( SFRJ )

Mađarska: Balazs Balla, Andra Bodner, Gabor Csapo, Tibor Czervengak, Tamas Farago, Istvan Gorgenyi, Zoltan Kasas, Ferenc Konrad, Endre Molnar, Laszlo Sarosi, Istvan Szivos jr.

1975, Kali ( Kolumbija )

SSSR: Alexei Barkalov, Alexander Draval, Alexander Dolgushin, Sergei Gorshov, Alexander Kabanov, Anatoli Klebanov, Nicolai Melnikov, Alexander Rodionov, Vitali Romanchuk, Vitali Rozkov, Alexander Zakharov.

1978, Zapadni Berlin ( Zapadna Nemačka )

Italija: Alberto Alberani, Silvio Baracchini, Romeo Collina, Gianni De Magistris, Massimo Fondeli, Marco Galli, Sante Marsili, Alessandro Ghibellini, Paolo Ragosa, Rolando Simeoni, Mario Scotti-Galletta.

1982, Gvajakil ( Ekvador )

SSSR: Vladimir Akimov, Mikhail Ivanov, Alexander Kabanov, Alexander Kleimenov, Sergei Kotenko, Nurlan Mendigaliev, Georgy Mshevenieradze, Erkin Shagaev, Yevgeni Sharonov, Nicola Smirnov, Aleksei Vdovin.

1986, Madrid ( Španija )

SFRJ: Milorad Krivokapić, Andrija Popović, Zoran Petrović, Dragan Andrić, Igor Milanović, Anto Vasović, Perica Bukić, Veselin Đuho, Goran Sukno, Dubravko Šimenc, Deni Lušić, Mirko Vičević, Tomislav Paškvalin.

1991, Pert ( Australija )

SFRJ: Aleksandar Šoštar, Vaso Subotić, Anto Vasović, Igor Milanović, Viktor Jelenić, Goran Rađenović, Duško Popović, Dubravko Šimenc, Perica Bukić, Mirko Vičević, Mislav Bezmalinović, Renco Posinković, Vitomir Padovan.

1994, Rim ( Italija )

Italija: Alessandro Bovo, Roberto Calcaterra, Alessandro Campagna, Marco D'altrui, Massimiliano Ferretti, Mario Fiorillo, Ferdinando Gandolfi, Amadeo Pomillio, Franco Porzio, Giuseppe Porzio, Carlo Silipo.

1998, Pert ( Australija )

Španija: Daniel Ballart, Manuel Estiarte, Pedro Garcia, Salvador Gomez, Miguel Gonzales, Gustavo Marcos, Ruben Michavilla, Ivan Moro, Sergi Pedresol, Ivan Perez, Jesus Rollan, Carlos Sanz, Jordi Sans.

2001, Fukuoka ( Japan )

Španija: Angel Andreo, Daniel Ballart, Salvador Gomez, Gabriel Hernandez, Gustavo Marcos, Guillermo Molina, Daniel Moro, Ivan Moro, Sergi Pedresol, Ivan Perez, Jesus Rollan, Carlos Sanz, Javier Sanchez-Toril.

2003, Barselona ( Španija )

Mađarska: Zoltan Sczeci, Attila Vari, Tibor Benedek, Rajmund Fodor, Peter Biros, Istvan Gergely, Tamas Kasas, Gergely Kiss, Norbert Madaras, Tamas Molnar, Barnabas Steinmetz, Tamas Varga, Zsolt Varga.

2005, Montreal ( Kanada )

SCG: Denis Šefik, Zdravko Radić, Vanja Udovičić, Vladimir Vujasinović, Danilo Ikodinović, Vladimir Gojković, Nikola Janović, Predrag Jokić, Petar Trbojević, Dejan Savić, Aleksandar Šapić, Boris Zloković, Slobodan Nikić.

2007, Melburn ( Australija )

Hrvatska: Frano Vićan, Josip Pavić, Andro Bušlje, Damir Burić, Miho Bošković, Samir Barač, Teo Đogaš, Pavo Marković, Zdeslav Vrdoljak, Maro Joković, Aljoša Kunac, Igor Hinić, Mile Smodlaka.

2009, Rim ( Italija )

Srbija: Slobodan Soro, Gojko Pijetlović, Marko Avramović, Milan Aleksić, Nikola Rađen, Vanja Udovičić, Živko Gocić, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović, Filip Filipović, Duško Pijetlović, Slobodan Nikić, Slavko Gak.

2011, Šangaj ( Kina )

Italija: Stefano Tempesti, Amaurys Perez, Niccolo Gitto, Pietro Figlioli, Alex Giorgetti, Maurizio Felugo, Niccolo Figari, Valentino Gallo, Christian Presciutti, Deni Fiorentini, Matteo Aicardi, Arnaldo Deserti, Giacomo Pastorino.

2013, Barselona ( Španija )

Mađarska: Viktor Nagy, Attila Decker, Krisztian Bedo, Bence Batori, Adam Decker, Miklos Gor-Nagy, Balasz Harai, Norbert Hosnyanszky, Norbert Madaras, Daniel Varga, Denes Varga, Marton Szivos, Marton Vamos.


Bold - Vaterpolisti koji su 2 puta osvajali zlato na SP. Od aktivnih igrača, Slobodan Nikić i Norbert Madaras imaće ove godine priliku da osvoje po treći put zlato na SP i da se izdvoje na toj listi.

Ratko Rudić je osvajao zlato sa 3 različite reprezentacije: SFRJ (1986, Madrid), Italija (1994, Rim), Hrvatska (2007, Melburn).

Alessandro Campagna osvajao je zlato kao igrač (1994, Rim) i kao selektor (2011, Šangaj), nakon Barselone pridružio mu se i Tibor Benedek, kao igrač (2003, Barselona) i kao selektor (2013, Barselona).

Dejan Savić osvojio je zlato kao igrač (2005, Montreal), prvu priliku kao selektor pre 2 godine u Barseloni nije iskoristio, videćemo šta će biti nakon Kazanja.


2005, Montreal

MVP: Aleksandar Šapić
Strelac: Aleksandar Šapić - 26 golova
Golman: Alexander Tchigir

2007, Melburn

MVP: Guillermo Molina
Strelac: Tony Azevedo - 19 golova
Golman: Alexander Tchigir

2009, Rim

MVP: Vanja Udovičić
Strelac: Filip Filipović - 20 golova
Golman: Stefano Tempesti

2011, Šangaj

MVP: Filip Filipović
Strelac: Cosmin Radu - 20 golova
Golman: Stefano Tempesti

2013, Barselona

MVP: Denes Varga
Strelci: Sandro Sukno/Aleksandar Ivović - 20 golova
Golman: Viktor Nagy

Media All-Star Team

Viktor Nagy, Duško Pijetlović, Mlađan Janović, Sandro Sukno, Aleksandar Ivović, Denes Varga, Pietro Figlioli.

[Ivan Grozni]

Derbi mečevi prvog kola

Italija - Grčka, RTRS 11:10

Ne bih se previše bavio istorijatom međusobnih duela ove dve selekcije, osvrnuću se samo na poslednja 4 meča sa SP, odnosno poslednja 3 meča sa EP + meč na OI u Londonu 2012.

Što se tiče SP, u periodu od 2001. do 2007. sastali su se svaki put, 2009. i 2011. Grčka nije učestvovala, a 2013. nisu se sastali. U Fukuoki 2001., Grci su slavili u drugoj rundi takmičenja sa 8-7 iako su gubili 5-7 posle 3/4. Dve godine kasnije u Barseloni, Italija je na putu do finala sa Mađarima, savladala Grčku u grupi sa 10-5. U Montrealu 2005. godine, Grčka je na putu do bronze (i jedine medalje na SP) savladala Italiju u 1/4 finalu sa 13-9. Konačno, u Melburnu 2007. godine, u meču za 5. mesto Italija je bila bolja posle peteraca 16-15.

Alessandro Campagna je, ako se dobro sećam, bio selektor Grčke na SP 2003 i 2005.

Što se tiče EP, bili su u istoj grupi na poslednja 2 EP, oba puta su se sastali u poslednjem kolu grupne faze. Italija je slavila 10-7 u Ajndhovenu, dok su u Budimpešti prošle godine odigrali nerešeno 9-9. Pre toga, odigrali su 2 meča u Beogradu 2006. godine. Italija je slavila 14-11 u grupi, a zatim i 11-10 posle produžetaka u meču za 5. mesto.

U Londonu na OI, igrali su u grupnoj fazi nerešeno 7-7.

Italija: Tempesti, Del Lungo, F. Di Fulvio, Figlioli, Velotto, Fondelli, Giorgetti, Giacoppo, N. Presciutti, N. Gitto, S. Luongo, Aicardi, Baraldi.

Barselona 2013/Kazanj 2015: C. Presciutti, Gallo, Perez, Felugo, Figari, Napolitano, D. Fiorentini - N. Presciutti, F. Di Fulvio, Velotto, Fondelli, Giacoppo, S. Luongo, Baraldi. Baraldi je bio na širem spisku pred Barselonu, ali je igrao tek na EP u Budimpešti prošle godine.

Budimpešta 2014/Kazanj 2015: Figari, Gallo - N. Gitto, N. Presciutti.

Jedna promena u odnosu na ovogodišnji F8 SL u Bergamu, Giacoppo će igrati u Kazanju umesto Galla.

Selektor: Alessandro Campagna

Grčka: Galanopoulos, Flegkas, Mylonakis, Dervisis, Genidounias, Fountoulis, Pontikeas, Afroudakis, Delakas, Mourikis, Kolomvos, Gounas, Vlachopoulos.

Barselona 2013/Kazanj 2015: Tsalkanis, Galanidis, Gouvis - Flegkas, Galanopoulos, Dervisis.

Budimpešta 2014/Kazanj 2015: Tsalkanis, Tigkas (pojačanje Partizana) - Flegkas, Genidounias.

Selektor: Theodoros Vlachos (Novo SP, novi selektor... Pred SP u Barseloni, Dragana Andrića nasledio je Sakis Kechagias, a sada njega nakon SP 2013 i EP 2014, Theodoros Vlachos koji je trener Olympiakosa ?).

O meču Srbija - Crna Gora, sutra u toku dana. Meč između Italije i Grčke može biti podjednako važan za Srbiju, kao i duel sa Crnom Gorom.

D1 (SRB/CG) se ukršta u 1/4 finalu sa B2 (ITA/GRČ), pa bi svakako bilo poželjno da Italija savlada Grčku, u meču koji će vrlo verovatno odlučivati o prvom mestu u grupi B. Sve to pod uslovom da Srbija nakon toga savlada CG, što bi značilo da je Grčka potencijalni protivnik u 1/4 finalu. Svakako bolji izbor nego Italija.

Grci su u Barseloni savladali domaćina Španiju i Crnu Goru u grupi, na taj način poslali CG na Srbiju u 1/4 finalu i znamo kako je to završilo. Oni su igrali sa Mađarima u 1/4 finalu i to je bio jedini meč 1/4 finala u kojem nije bilo neizvesnosti. Razbijeni su sa 9-3, nisu mogli protiv tradicije (23 poraza u 26 duela sa Mađarima, uz jedan remi). Pošto je Srbija pre Barselone, dobila 5 ili 6 mečeva na jednu loptu protiv CG, kad-tad je morao doći i poraz i došao je. S druge strane, Mađari su izbegli Srbiju u završnici (vidi pod Budimpešta 2014 i mnoga druga takmičenja) i došli do zlata preko Hrvatske i Crne Gore. Nisam baš siguran da bi to SP imalo isti krajnji ishod, da su parovi 1/4 finala bili ''malo drugačiji'', a Grci su svojim dobrim partijama u grupnoj fazi znatno uticali na te parove.

[Milutinov Tata]

Svi osvajaci medalja sa prethodnih SP:

1973 Beograd: 1. Madjarska 2. SSSR 3. Jugoslavija
1975 Kali: 1. SSSR 2. Madjarska 3. Italija
1978 Zapadni Berlin: 1. Italija 2. Madjarska 3. Jugoslavija
1982 Gvajakil: 1. SSSR 2.Madjarska 3. Zapadna Nemacka
1986 Madrid: 1. Jugoslavija 2. Italija 3. SSSR
1991 Pert: 1. Jugoslavija 2. Spanija 3. Madjarska
1994 Rim: 1. Italija 2. Spanija 3. Rusija
1998 Pert: 1. Spanija 2. Madjarska 3. SR Jugoslavija
2001 Fukuoka: 1. Spanija 2. SR Jugoslavija 3. Rusija
2003 Barcelona: 1. Madjarska 2. Italija 3. SCG
2005 Montreal: 1. SCG 2. Madjarska 3. Grcka
2007 Melburn: 1. Hrvatska 2. Madjarska 3. Spanija
2009 Rim: 1. Srbija 2. Spanija 3. Hrvatska
2011 Sangaj: 1. Italija 2. Srbija 3. Hrvatska
2013 Barselona: 1. Madjarska 2. Crna Gora 3. Hrvatska

Bilans medalja (zvanicna lista):

1. Jugoslavija/SR Jugoslavija/SCG/Srbija 4 2 4 - 10
2. Madjarska 3 6 1 - 10
3. Italija 3 2 1 - 6
4. Spanija 2 3 1 - 6
5. Rusija 2 1 3 - 6
6. Hrvatska 1 0 3 - 4
7. Crna Gora 0 1 0 - 1
8. Zapadna Nemacka/Nemacka 0 0 1 - 1
8. Grcka 0 0 1 - 1

Spoiler: pokaži

Bilans medalja (nezvanicna lista):

1. Madjarska 3 6 1 - 10
2. Italija 3 2 1 - 6
3. Spanija 2 3 1 - 6
4. SSSR 2 1 1 - 4
5. Jugoslavija 2 0 2 - 4
6. SR Jugoslavija/SCG 1 1 2 - 4
7. Srbija 1 1 0 - 2
8. Hrvatska 1 0 3 - 4
9. Crna Gora 0 1 0 - 1
10. Rusija 0 0 2 - 2
11. Zapadna Nemacka 0 0 1 - 1
11. Grcka 0 0 1 - 1

[Milutinov Tata]

Nasa zlata (I deo)

Madrid 1986 - Milanovic, Milanovic, Goooooool!!!

Dve godine nakon Olimpijskih igara u Los Andjelesu na kojima su nasi vaterpolisti osvojili zlatnu medalju u "okrnjenoj" konkurenciji (nisu nastupali SSSR i Madjarska) odrzano je Svetsko Prvenstvo u Madridu. Selektor nase reprezentacije Ratko Rudic nastavio je sa podmladjivanjem reprezentacije, pa su pored Igora Milanovica i Perice Bukica koji su bili clanovi sampionskog tima iz Los Andjelesa, medju putnicima u spansku prestonicu svoje mesto nasli i Dubravko Simenc i Anto Vasovic. U poslednji cas nasu selekciju je zadesio veliki peh jer se nas najbolji strelac i po mnogima tada najbolji vaterplosta sveta Milivoj Bebic povredio (slomio kost leve sake) pa je kao poslednji putnik izabran mladi Kotoranin Mirko Vicevic. Prethodne godine na Evropskom Prvenstvu u Sofiji nasa selekcija je osvojila srebrnu medalju. Jedini poraz doziveli smo od Madjarske na startu takmicenja, a u poslednjem kolu smo samo remizirali sa SSSR i time prepustili Sovjetima zlatnu medalju. Nas veliki rival je bio prvi favorit za titulu u Madridu, ujedno I branilac titule osvojene cetiri godine ranije u ekvadorskom Gvajakilu.

Takmicenje po grupama je donelo dosta iznenadjenja. Nasa reprezentacije je savladala Australiju 12-4, ali je remizirala sa Kubom 11-11 I zbog bolje gol razlike ipak zavrsila kao prva takmicenje u grupi. SSSR je doziveo iznenadjujuci poraz od SAD 10-8, a senzacija je bila ispadanje Madjarske koja je dozivela poraze od Italije i domacina Spanije. U drugoj fazi ukrstili smo bas sa tom grupom i ostvarili dve sigurne i ubedljive pobede protiv Spanije 10-6, i Italije 8-5. Pored nas u polufinale su se plasirali Italijani koji su dobili Kubu. S druge strane SAD su sacuvale prvo mesto, a kao drugi se plasirao SSSR koji je u odlucujucem mecu savladao Zapadnu Nemacku 9-8. U polufinalu su nas cekali veliki rivali Sovjeti, koje vec dugo nismo savladali na nekom velikom takmicenju.

Prvi finalisti su postali Italijani koji su bili bolji od SAD 10-9. U drugom polufinalu nasi vaterpolisti su fantasticno odigrali i zasluzeno savladali SSSR 8-7. U finalnom mecu smo bili favoriti, ali utakmica je krenula vrlo lose po nase vaterplosite i gubili smo 4-1 posle dve cetvrtine. Ipak smo uspeli da se vratimo u mec i na kraju je utakmica zavrsena 7-7. Usledili su produzeci koji su deo vaterpolo istorije. I nasi i Italijani su imali sanse da zavrse utakmicu pre legendarnog kraja. Redom su ispadali zbog treceg iskljucenja nasi igraci, cinilo se da ce cak i rezervni golman Andrija Popovic morati u igru. U poslednjem delu cetvrtog produzetka prvo je Mirko Vicevic fantasticnim golom sa deset metara doneo izjednacenje 11-11, a zatim je na samom kraju, sa igracem vise, Igor Milanovic postigao cuveni pogodak koji je bacio u delirijum nase igrace, ali verujem i sve nas koji smo te letnje veceri do kasnih sati gledali utakmicu. Jugoslavija je po prvi put postala svetski prvak u vaterpolu. Treba istaci i da je pravo otkrovenje sampionata bio Anto Vasovic, koji je odigrao turnir zivota i bio nas najbolji strelac u finalnom mecu sa 4 gola. Najvise igraca, cak 5 je bilo iz Partizana (Krivokapic, Andric, Milanovic, Petrovic i Vasovic), iz Juga, Mladosti i Kotora su bila po dvojica igraca (Djuho i Sukno; Paskvalin i Simenc; Popovic i Vicevic), dok su POSK i Solaris dali po jednog igraca (Lusic; Bukic).

Sampioni sveta: Milorad Krivokapić, Andrija Popović, Zoran Petrović, Dragan Andrić, Igor Milanović, Anto Vasović, Perica Bukić, Veselin Đuho, Goran Sukno, Dubravko Šimenc, Deni Lušić, Mirko Vičević, Tomislav Paškvalin.


Reprezentacija Jugoslavije osvajac zlatne medalje u Madridu 1986 na Svetskom Prvenstvu. Stoje (sleva na desno): Krivokapic, Sukno, Popovic, Petrovic, Djuho, Lusic, Paskvalin, Rudic (selektor). Cuce (sleva na desno): Andric, Milanovic, Vasovic, Vicevic, Bukic, Simenc.

Radio komentar delova finalnog meca Jordana Ivanovica:



Cuveni komentar Milorada Djurkovica prilikom Milanovicevog gola:



Snimak finalnog meca sa RAI-a:

[Pit Bull]

Meni je nerealno da je ispala grupa Grcka,Italija,Rusija i SAD gde realno svi spadaju u top 9 ekipa(Evropa+Sad+Brazil), i jedna nece videti ni top 12 a recimo uci ce neka Australija,Kanada ili Argentina...

[Milutinov Tata]

Rusija jedva da je uspela da ucestvuje na nekom velikom takmicenju u poslednjih 5-6 godina, daleko je ona od vrha trenutno. Australija se uvek mota tu negde, vrlo nezgodan protivnik (mi to dobro znamo, a i Hrvati). Kanada konstano napreduje, sad su a SAD odigrali vrlo napet mec u polufinalu PanAm igra koje su bile kvalifikacione za OI. Bilo bi iznenadjenje da se Rusi kvalifikuju iz te grupe.

[dembaba]

Sjajni postovi momci...
Ili sam ja glup ili ne postoji stranica gde se moze pogledati spisak igraca ili rezultati utakmica. Onaj zvanicni sajt je, da upotrbim blage reci, s....e.

[Milutinov Tata]

Za najavu I izvestaje sa utakmica - http://kazan2015.com/en/events?day=2015-07-27&sport=WP#schedule

Grcka dobila Italija 11-10, Brazil samo remi protiv Kine 9-9 (Perone promasio peterac minut pre kraja), Hrvatska rutniski protiv Kanade 12-7.

[Ivan Grozni]

@Milutinov Tata

Mislim da smo Sovjete u polufinalu dobili 8-6, iako su oni vodili 4-5 posle 3/4. Poslednju smo dobili sa 4-1.

Madrid 1986, finale

SFRJ

1. Milorad Krivokapić
2. Deni Lušić
3. Zoran Petrović
4. Perica Bukić
5. Veselin Đuho
6. Dragan Andrić
7. Mirko Vičević
8. Dubravko Šimenc
9. Goran Sukno
10. Tomislav Paškvalin
11. Igor Milanović
12. Anto Vasović
13. Andrija Popović

Selektor: Ratko Rudić

Italija

1. Paolo Trapanese
2. Misaggi Alfio
3. Andrea Pisano
4. Antonello Steardo
5. Alessandro Campagna
6. Paolo Caldarella
7. Mario Fiorillo
8. Giuseppe Porzio
9. Stefano Postiglione
10. Riccardo Tempestini
11. Massimiliano Ferretti
12. Marco D'Altrui
13. Giann Averaimo

Selektor: Fritz Dennerlein

SFRJ - Italija 12-11 (1-2, 0-2, 4-2, 2-1, prod. 1-0, 1-2, 0-0, 0-0, 0-1, 1-0, 0-1, 2-0)
Igrač više: SFRJ 7/16, Italija 5/20

SFRJ: Vasović 4, Lušić 3, Milanović 2, Paškvalin 2, Vičević
Italija: Campagna 5, Fiorillo 3, Alfio, Tempestini, Ferretti

Sudije: Asencio Eugenio (Španija), Van Dorp Alfred (Holandija)

Meč za bronzu

SSSR - SAD 8-6

SSSR: Sharanov, Mendygaliev 1, Prokopchuk, Grishin, Naumov 1, Berendulga 1, Kotenko 1, Afanesenko, Mschvenieradze 2, Ivanov 1, Markoch 1, Smirnov, Sharafeev.

SAD: Wilson, Robertson 1, Berguson 1, Peter Campbell, Burke, Harris, Monchawar 1, Feff Campbell, Boyer 1, Schroeder 1, Jody Campbell, Clearly, Evans 1.

Bold - Mislim da je u pitanju Terry Schroeder, bivši selektor SAD, vodio ekipu poslednji put na OI u Londonu, nakon toga je Dejan Udovičić preuzeo SAD.

[Ivan Grozni]

Srbija - Crna Gora

Srbija: G. Pijetlović, B. Mitrović, Gocić, Mandić, Filipović, Jakšić, Ranđelović, Aleksić, Ćuk, Prlainović, S. Mitrović, Nikić, D. Pijetlović.

Barselona 2013/Kazanj 2015: Udovičić, Rađen - Ranđelović, Jakšić

Budimpešta 2014/Kazanj 2015: Rađen - Jakšić

Isti sastav kao i na F8 SL u Bergamu pre mesec dana. Debitanti na SP su Ranđelović i Jakšić, a Ćuk će večeras odigrati jubilarni 100. meč za reprezentaciju Srbije. Ranđelović i Jakšić kao debitanti na SP i dva najmlađa igrača Srbije, već imaju po jedno zlato na velikim takmičenjima, tj. Ranđelović dva (EP 2014, SL 2015), a Jakšić jedno (SL 2015).

Crna Gora: Šćepanović, Lazović, Ukropina, Radović, Dr. Brguljan, Pasković, Jokić, Ivović, M. Janović, Da. Brguljan, Čučković, Klikovac, Murišić.

Barselona 2013/Kazanj 2015: Radić, Petrović, N. Janović, Crousillat, Mišić - Lazović, Ukropina, Radović, Čučković, Murišić. Čučković i Lazović su bili na širem spisku pred Barselonu 2013, pored njih dvojice debitanti na SP su još Ukropina i Murišić. Radović se vratio posle 2 propuštena velika takmičenja, poslednji put igrao u Ajndhovenu.

Budimpešta 2014/Kazanj 2015: Radić, Petrović, N. Janović, Mišić - Lazović, Ukropina, Radović, Murišić.

Dosadašnji susreti ove dve selekcije uglavnom su bili na jednu loptu, očekujem da će tako biti i večeras. Možda na prvi pogled ova ekipa Crne Gore izgleda slabije nego na poslednja 2 velika takmičenja, ali uopšte nije tako. Ekipa je odlično ''složena'', spoj mladosti i iskustva, i dobro pokrivena na svim pozicijama.

- Izostanak Radića neće predstavljati veliki problem, bar ne na meču protiv Srbije. Šćepanović tradicionalno dobro brani protiv Srbije, a Radić obrnuto. Uostalom, za mene je ovaj prvi uvek bio bolji golman od Radića. Ne moram se vraćati daleko u prošlost, uzeću kao primer poslednja 2 meča. Ko je branio u Barseloni, a ko u Budimpešti ? I kako su ta dva meča završena ?

- Srbija je jača na poziciji centra, Pijetlović/Nikić vs Klikovac/Murišić. Nema Mišića koji je posle ''odlaska'' Zlokovića, činio tandem sa Klikovcem. Klikovac je vrlo verovatno prvi centar, mada je navodno Murišić ostavio bolji utisak na pripremama. Mislim da se neće osetiti izostanak Mišića, jer Srbija ima ''veliku rupu na beku'' (Ranđelović/Jakšić naspram Udovičića/Rađena). Ranđelović je na EP u Budimpešti od mogućih 24 isključenja dobio 20. U Bergamu pre mesec dana su takođe on i Jakšić dobili najviše isključenja. Sav teret u odbrani (ne samo protiv CG) će pasti na Aleksića, Mandića (može odlično da igra beka zbog svoje snage), donekle Prlainovića i Gocića.

- Crna Gora je jača na bekovskoj poziciji, pre svih Ivović može odlično da čuva naše centre, tu su još Čučković i Jokić. Nema Petrovića, ali nema ni Rađena na drugoj strani.

- Svi znamo kako je Srbija jaka po toj ''nezgodnoj strani'' sa Filipovićem, Mandićem i Gocićem. Na drugoj strani, Crna Gora je ove godine jača nego prethodnih, pored Draška Brguljana sada su tu još Ukropina i Radović. U vidu Ukropine, Crna Gora konačno ima kvalitetnog i talentovanog levaka (nešto kao Mandić malo ranije), a Radović je odličan šuter pre svega i čovek koji nam je dao 3 ili 4 gola u finalu Ajndhovena 2012. godine.

- Po levoj strani prednost Prlainoviću, Ćuku i S. Mitroviću, u odnosu na Da. Brguljana, M. Janovića i recimo Jokića. Mlađan odličan šuter, Da. Brguljan već drugu godinu najbolji (ili među najboljim) strelac u Italiji, s druge strane ipak Crna Gora nema po toj strani igrača kvaliteta Prlainovića, koji je pre svega odličan ''plejmejker'', tu je i dobra igra u odbrani, da ne pričamo kako kažnjava svaki propust u odbrani na njemu. Ćuk ništa lošiji šuter od mlađeg Janovića, Mitrović i njegova mogućnost da se izdigne iz vode kao nijedan drugi igrač, a uz to postiže i dosta golova iz prenosa.

Praktično, jedini hendikep (po mom mišljenju) za Crnogorce je izostanak N. Janovića. Na drugoj strani, ništa manji hendikep je izostanak Rađena.

Šanse su 50-50 kao i mnogo puta do sada, bar što se mene tiče.

Poslednja 2 meča između ovih reprezentacija, završena su tako što poražena ekipa nije postigla gol u poslednjoj četvrtini. U Barseloni je Srbija vodila 4-2 i 6-4, CG do poluvremena izjednačila na 6-6, a zatim početkom 3/4 i povela sa 7-6. Srbija je odgovorila serijom 2-0 i posle 3/4 imala prednost 8-7. Poslednju četvrtinu CG je dobila 2-0 i meč sa 9-8. Srbija nije postigla gol u 4/4 iako je 5 ili 6 puta imala igrača više, koji je pre tog meča funkcionisao gotovo savršeno. Prvo poluvreme je završeno 6-6, a drugo 3-2.

U Budimpešti je CG počela odlično, imala je 5-1 i 7-4 na poluvremenu. Početkom 3/4 je povela 8-4, a golom Janovića starijeg pred kraj 3/4 i 9-7. Srbija je poslednju četvrtinu dobila sa 3-0 i meč sa 10-9. Serijom 6-1 u drugom poluvremenu, Srbija je preokrenula 4-8 na 10-9. Ključni momenti meča su verovatno bili pred kraj 1/4 i 3/4. Srbija je u poslednja 2 minuta prvog perioda uspela da smanji sa 1-5 na 3-5, a pred kraj 3/4 N. Janović je postigao sjajan gol za 9-7, posle čega je Savić odlučio da zameni Gojka Pijetlovića na golu. Takođe, jako bitna je bila i ona ukradena lopta Prlainovića (M. Janoviću) na centru pri rezultatu 4-8 i asistencija za S. Mitrovića u kontri za 5-8.

[Tufi]

Jedno pitanje za upućenije. Imamo li u mladjim kategorijama nekog kvalitetnog centra, jer su i Pijetlović i Nikić već u godinama...

[Milutinov Tata]

Mislim da smo Sovjete u polufinalu dobili 8-6, iako su oni vodili 4-5 posle 3/4. Poslednju smo dobili sa 4-1.

Ja pretpostavljam da si u pravu, jer se i meni cini da je bilo 2 razlike, ali ne mogu 100% da garantujem . Naleteo sam na neke izvore koji navode 8-7, moguce da su nam dali neki gol dok smo slavili plasman u finale . Ono sto je ostao moj utisak iz te utakmice je sjajna i zrela igra nasih protiv protivnika koji se meni cinio nepobediv (Sovjeti su mi tako izgledali u svim sportovima pocetkom osamdesetih).

Mislim da je u pitanju Terry Schroeder, bivši selektor SAD, vodio ekipu poslednji put na OI u Londonu, nakon toga je Dejan Udovičić preuzeo SAD.

Sigurno je on, igrao je protiv nas i '91 na Svetskom kupu u Barseloni kada samo od njih izgubili finale. To je bio poslednji nastup kompletne reprezentacije SFRJ.

Povodom meca sa CG, mislim da nam je proslo SP pokazalo da ubedljivi trijumfi u grupi nista ne garantuju. Poraz nam donosi ekstra utakmicu u 1/8 finala, ali najvaznije je da od 1/4 finala budemo maksimalno spremni. Mislim da smo blagi favoriti, ali bice problem izostanak Radjena, treba ce nam sigurno par utakmica da se uhodamo u odbrani.

[ОГИ]

Ivane, jesi ti autor ovih postova? Vidim ih na još 2-3 foruma i to bez da su quotovani. Ili eventualno da ti pišeš na još nekom od foruma pod drugim nickom.

Na početku utakmice dosta promašaja.

Evo ga Filipović!

[Milutinov Tata]

Filipovic sa igracem vise sa sredine, iznad glave Scepanovica 1-0. Jaksic promasi zicer, steta.

[Tufi]

Brguljan za 1:1

Na RTCG slika stize par sekundi prije tona, tako da je mučenje gledati a uz to je komentator Živaljević :(