by Ivan Grozni » 09 Jan 2016, 15:33
GRUPA B
U ovom trenutku, reprezentacije Srbije i Hrvatske drže u svom vlasništvu sve reprezentativne vaterpolo titule/naslove prvaka. Srbija je aktuelni prvak sveta, dvostruki uzastopni prvak Evrope i osvajač SK, trostruki uzastopni pobednik SL i ekipa koja je osvojila poslednjih 5 velikih takmičenja nakon SP '13 u Barseloni, od čega SK '14 u Kazahstanu sa B timom.
Hrvatska je aktuelni olimpijski prvak iz Londona i može se reći da drži jedinu titulu koja nedostaje srpskim vaterpolistima. Ne samo ovoj sjajnoj generaciji, nego i srpskim vaterpolistima koji su nastupali za bivšu državnu zajednicu SRJ/SCG.
Ove dve reprezentacije su trenutno najbolje na svetu i prošle godine su se sastale u finalima oba takmičenja, najpre F8 SL u Bergamu, a zatim i finalu SP u Kazanju. Oba meča je posle velikih preokreta dobila Srbija i poboljšala međusobni skor u finalima na 3-0.
Za meč prvog kola između ove dve selekcije ide posebna najava.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Srbija - Gojko Pijetlović, Branislav Mitrović, Dušan Mandić, Živko Gocić, Filip Filipović, Miloš Ćuk, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Sava Ranđelović, Slobodan Nikić, Duško Pijetlović.
Dejan Savić se odlučio za isti sastav kao na SP u Kazanju, što je potpuno logična odluka. Zašto menjati tim koji je bio dominantan ? Ipak, moje lično mišljenje je da Srbija već ima trojicu igrača koje Savić u svakom trenutku može ''baciti u vatru''. To su Nemanja Ubović, Strahinja Rašović i Gavril Subotić. Pored pomenute trojke koja je strašno napredovala i svaki od njih je postao ozbiljan igrač, sa šireg spiska su otpali i golman Rističević, odnosno Viktor Rašović, dva igrača koji takođe pružaju zapažene partije u Partizanu i Barceloneti. Konkurencija je u ovom trenutku jednostavno prejaka, ali nakon OI oproštajem Nikića i verovatno Gocića naći će se mesta za bar dvojicu pomenutih igrača.
Zbog svega što se dešavalo u poslednje dve godine, kvalitetnog tima i selektora, a takođe i domaćeg terena/bazena i očekivano velike podrške navijača, Srbija je svakako prvi favorit turnira. Ako domaći tim opravda očekivanja i osvoji zlato:
- Biće to treće uzastopno evropsko zlato čime će biti ponovljen uspeh stare generacije, koja je u periodu '01-'06 takođe osvojila 3 zlata zaredom, u Budimpešti, Kranju i zanimljivo Beogradu. Tada pod tri različita imena, SRJ, SCG i Srbija.
- Član te generacije bio je i sadašnji selektor Dejan Savić. Rekorder po broju nastupa (444), čovek koji je jedinstven u svetu vaterpola sa 3 uzastopne titule prvaka Evrope kao član 3 ''različite'' reprezentacije, čovek koji je prošle godine ušao u društvo Kampanje i Benedeka (prvak sveta kao igrač/selektor), čovek koji kao selektor Srbije ima 3 zlata u SL na isto toliko F8 učešća i 35 pobeda na isto toliko utakmica, bez remija, bez poraza. Dejan Savić će se, ako Srbija osvoji zlato, pridružiti Dejanu Udovičiću i legendarnom Nenadu Manojloviću, sa 2 titule prvaka Evrope kao selektor Srbije. S tim da bi on, u tom slučaju, uspeo da odbrani zlato kao i Manojlović, dok Udovičić nije uspeo.
- Vaterpolisti sa 4 zlatne medalje na EP: Živko Gocić, Filip Filipović, Slobodan Nikić, Alajos Keseru, Marton Homonnai i Jozsef Vertesy. Trojica mađarskih vaterpolista bili su reprezentativci od 1926. do 1938. godine. Keseru i Homonnai su preminuli '65, a Vertesy '83.
- Srpska trojka ima priliku da uđe u istoriju i da postanu igrači sa najviše zlatnih medalja na EP za vaterpoliste. Slobodan Nikić je već ušao u istoriju SP, kada je prošle godine osvojio treće zlato u Kazanju i tako se izdvojio kao igrač sa najviše zlatnih medalja na SP. Takođe, Nikić je najuspešniji vaterpolista svih vremena sa ukupno 27 medalja na velikim takmičenjima.
- Kao samostalna država, Srbija je osvojila medalju na svakom EP. Pored 3 zlata iz Beograda, Ajndhovena i Budimpešte, osvojeno je i srebro u Malagi, odnosno bronza u Zagrebu.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Hrvatska - Josip Pavić, Marko Bijač, Damir Burić, Andro Bušlje, Marko Macan, Luka Lončar, Boris Pavlović, Maro Joković, Antonio Petković, Anđelo Šetka, Sandro Sukno, Luka Bukić, Ante Vukičević.
Uz Srbiju definitivno najkvalitetnija reprezentacija, ali će im biti veoma teško da to i potvrde u veoma oslabljenom sastavu. Bez Boškovića koji se definitivno oprostio, bez suspendovanog Dobuda, bez povređenih Muslima i Obradovića, bez Paškvalina i Buljubašića koji su bili u 13 na prethodnim takmičenjima. Sa šireg spiska su otpali i Krapić i golman Marcelić, a već godinama nema Pave Markovića koji je imao veoma važnu ulogu u osvajanju svetskog zlata 2007. godine u Melburnu.
Odsustvom, pre svega Dobuda i Muslima, sav teret pada na Pavića, Burića i Sukna. Joković već godinama, bar po mom mišljenju, ne igra važnu ulogu u ovoj selekciji. Vukičević, Šetka, Bukić i Petković mi ne ulivaju neko poverenje, mada moram priznati da me Bukić prošle godine prijatno iznenadio, dok sam od Petkovića svakako očekivao više. Pavlović kao rezerva na centru i Macan kao bek, nijednog nisam gledao prošle ili ove sezone, vidim da Pavlović igra B jadransku ligu za Jadran Split i verujem da ne može biti lošije rešenje od Paškvalina. S druge strane, njegovo iskustvo može značiti ekipi. Sećam se da je igrao na EP '06 takođe u Beogradu, a čini mi se i godinu dana ranije na SP u Montrealu. Sve u svemu, trebalo bi da se oseti izostanak Dobuda i Muslima, više Muslima koji je uz Sukna glavna napadačka opcija/pretnja i koji je bio u odličnoj formi prošle sezone. Ali eto, prvo je propustio SL u Bergamu, vratio se u Kazanju i sad opet propušta EP. Baš nema sreće u poslednjih godinu dana.
Pored svih problema koje ima, Hrvatska može kriviti i tradiciju ako ne ostvari željeni rezultat. Naime, hrvatski vaterpolisti tradicionalno igraju bolje na SP nego na EP. Prošle godine u Kazanju osvojili su srebro, odnosno petu uzastopnu medalju na SP i po tome su jedinstveni. Sve je počelo zlatom u Melburnu 2007. godine što je bila prva medalja na SP od samostalnosti, zatim su usledile 3 bronze u Rimu, Šangaju i Barseloni pre srebra u Kazanju.
S druge strane, na EP situacija je otprilike sledeća:
- Nakon zlata u Zagrebu, Hrvatska nije prošla 1/4 finale u Ajndhovenu i Budimpešti. Tačnije, u Ajndhovenu nije prošla ni grupnu fazu takmičenja, čime je postala prvi i za sada jedini aktuelni prvak Evrope koji na narednom prvenstvu nije ''izašao'' iz grupe.
- Hrvatska je ostala bez medalje i u Malagi, tada kao aktuelni prvak sveta, a takođe i u Beogradu 2006. godine gde je odigrala veoma loš turnir.
- Hrvatska je, uz Zapadnu Nemačku, Mađarsku (x2) i Srbiju, jedna od 4 reprezentacije koje su osvajale zlato kao domaćin. Međutim, za razliku od preostale 3 ekipe koje mogu da se pohvale i bar jednim evropskim zlatom na neutralnom terenu/bazenu, Hrvatska je do najvećeg uspeha na EP došla kao domaćin.
- U poslednjih 10-ak godina, vaterpolisti Hrvatske beleže mnogo bolje rezultate na SP ili OI nego na EP. Ako je verovati tradiciji i nekim prethodnim nastupima, ne treba očekivati veliki rezultat ni ove godine.
