NCAA

[Baron]

Moramo fino ispratiti to Martovsko ludilo, da cujem zainteresovane, Vredjaj, ja, Kami ako bude tu dalje ?

[nolinjo]

ocu ja al samo ako ima na arenu 1 necu lomim oka na strimove

[вређај]

Kad sam već spomenuo Borovnjaka sa Pen Stejta da kažem da je završio sa 15 poena što mu je možda i najbolja partija sezone,protiv veoma jakog Mičigena,držali su se nekih 25min,i to je preko očekivanja završeno 83:66 za ekipu gde igra Tim Hardavej Junior.

[Baron]

Ako ima jos zainteresovanih, pa da nam Vredjaj lepo napise koje igrace da pratimo sa vecom paznjom, koje timove i slicno..ja sam gledao samo Indianu Hoosierse ove sezone..

[Dare]

Ja ništa ove sezone nisam ispratio , ni prošle ništa bolje , znam da sam one tamo samo pratio Kembu , bio mi je omiljeni igrač , nadao sam se da će doći u Partizan

[kami]

Je l' to pocelo i ako nije kad pocinje Martovsko ludilo ??
Sta Arena prenosi ?
Brat mu je ja mislim..gde je ovaj Kami frizider da nas malo uvede u pricu, da razdvojimo zito od kukolja..

Sad u nedelju biraju konacno ceo bracket, a prve 4 utakmice se igraju sad od utorka-srede. Posle te prve 4 utakmice pocinje pravi turnir, i sledeceg vikenda ce se igrati najveci broj utakmica.

Sto se tice zita od kukolja, ove godine svi mogu da dobiju, nema pravila. Gonzaga je tim broj 1 na AP rankingu, ali Gonzaga nije tim iz power 6 konferencija, sto znaci da su igrali sve protiv nekih jadnika, i bilo im je mnogo lakse. Ja sam ove sezone gledao jedan njihov poraz od Batlera, za koji je direktno odgovoran Stokton mladji (koji igra u Gonzagi ), nisu trebali da izgube tu utakmicu, bolja su ekipa. Indijana je verovatno tim koji je mozda najjaci, ali i njih mogu da pobede barem 10 ekipe. Danas naravno, vecu prednost imaju ekipe koje se ne zasnivaju u potpunosti na sut, zato se ja opet nadam da ce Duke ponovo da pukne kao prosle godine. Ako Duke-u stane sut, oni onda veze sa vezom nemaju, to je ta genijalna postavka igre 'najboljeg kosarkaskog trenera u Americi'. Inace, ko voli igrace koji su preko 2.10, a suteri su, pratite Duke i Rajana Kelija, on je najslicniji Novickom u poslednjih par godina koliko sam ja video (ne racunajuci tu Mirzu Teletovica naravno ).

U sustini, ima preko 15 timova koji mogu da osvoje ove godine, verovatno i vise, a u tome je valjda draz koledz kosarke. Ali i tu postoje neka mini pravila. U sustini, bilo bi megalomansko iznenadjenje da turnir osvoji neka ekipa koja nije u top 6 konferencije, izuzimajuci Gonzagu. Razlog zasto je to tako je zato sto su te manje ekipe koje nisu u najbitnijim konferencijama mnogo fizicki slabije ekipe, nemaju veliki broj mrcina. Naravno, i takve ekipe mogu daleko da doguraju, Batler, VCU i Gonzaga su dokaz za to. Inace, Gonzaga ove godine ima mnogo dobrog freshmen centra, tako da ove godine nisu u manjku u odnosu na najvece koledze sto se tice velicine.

[Baron]

Gde si Kami, nema te 100 godina

Hvala na izvestaju, imam nameru jos da te smaram, imam mnogo nepoznanica, pa ne zameri
Jos jedan za NCAA, licitacija i dalje traje, ima li jos ko ?

[Totti]

Jvaljam se povodom oglasa.

[kami]

Gde si Kami, nema te 100 godina

Hvala na izvestaju, imam nameru jos da te smaram, imam mnogo nepoznanica, pa ne zameri
Jos jedan za NCAA, licitacija i dalje traje, ima li jos ko ?

Tu sam, oborila me neka temperatura, pa sam osudjen na krevet i laptop po ceo dan Kao sto vredjaj rece, i pre samog turnira, posebna poslastica koledz kosarke je zavrsnica Big East turnira u MSG-u koja sada traje. Big East je jedna od 6 power konferencija, to je 'najkosarkaskija' konferencija u koledz sportu. Steta je sto se potpuno raspada zbog koledz americkog fudbala, ali to je vec neka druga prica.

[Totti]

Mozes li da nam objasnis taj raspad big east konferencije,mislim to u vezi koledz fudbala i ostalo?

[kami]

Mozes li da nam objasnis taj raspad big east konferencije,mislim to u vezi koledz fudbala i ostalo?

Duga prica je to.

Koledz fudbal je najveci biznis koji je vezan za sport na svakom koledzu u Americi koji ima koledz fudbal. Postoji organizacija koja se zove BCS koja je u potpunosti preuzela koledz fudbal, i koja je odvojena od same NCAA. Ti iz BCS-a znaju kako se prave pare, i pitaju se za sve u koledz fudbalu. Razlog zasto to utice i na ostale koledz sportove je u tome sto je za svaki koledz, fudbalski program nesto sto je najbitnije jer donosi najvise para. To cak vazi i za tradicionalno kosarkaske koledze kao sto su Kentaki i Duke. Oni su u fudbalu ocajni, ali i ti njihovi ocajni timovi koledzima donose vise para od najprestiznijih kosarkaskih programa. BCS postoji nekih 15-ak godina, i ono sto su oni uradili je otprilike ono sto je uradio ULEB. Znaci BCS mu dodje nesto kao ULEB, a NCAA mu dodje nesto kao FIBA. Resili ljudi da sve to mnogo vise profesionalizuju i dignu na veci nivo zaradjivanja para (osim naravno kada je u pitanju placanje igraca, gde se postuju NCAA pravila, tj. nema poklona i plata, samo stipendija). Oni su napravili toliko dobar posao da je koledz americki fudbal druga po gledanosti americka liga u Americi, gledaniji su cak i od MLB-a i NBA-a.

E sad, ogroman broj koledza nema fudbalski program, dok je kosarka najmasovniji sport u Americi, skoro svaki koledz je ima. Big East je jedna od najvecih konferencija u koledz sportu tamo, i ona je osnovana kao kosarkaska konferencija, prvo su je osnovali kosarkaski programi. Tek kasnije se to prosirilo na fudbal, pa su napravili i Big East konferenciju za fudbal. Big East u fudbalu je ubedljivo najslabija konferencija od tih 6 najvecih konferencija, a samim tim i konferencija koja zaradjuje najmanje para. Sustina je sledeca - posto jedan deo Big East timova ima fudbal, logicno je da ce ti koledzi koji imaju fudbal hteti da predju u neku drugu konferenciju gde bi zaradili vise para. I oni su to i uradili, vec su se dogovorili sa drugim konferencijama da prelaze. Za sobom povlace i sve druge sportove, ukljucujuci i kosarku, koja je osnova Big Easta. To odlazenje u druge konferencije nema bas nikakve veze sa kosrkom, jer je Big East najjaca i najzanimljivija konferencija za kosarku, ali to celnicima tih koledza uopste nije bitno. Posto im je najbitnije da zarade, oni samo gledaju fudbal, i zbog fudbala napustaju Big East. E sad, posto ostatak big Easta cine koledzi koji nemaju fudbalski program, oni su resili da je sav taj raspad sramotan, da unistava kosarku, i 7 katolickih skola iz Big Easta koji nemaju fudbalske programe se od sledece godine odvajaju iz konferencije i prave novu, s' tim sto ce zadrzati ime Big East, posto je to i logicno jer su ti kosarkaski programi i osnova same Big East konferencije. Ova stara Big East konferencija ce promeniti ime, i postace naravno potpuni raspad, i ni po cemu se nece razlikovati od ostalih slabijih konferencija koje sacinjavaju manji koledzi sa malim budzetima za sportske programe.

E sad, verovatno sam i smorio U sustini, poenta je da sve sto koledzi u sportu u Americi rade, rade zbog americkog fudbala, i cesto drugi sportovi, kao sto je kosarka trpe zbog toga. To je u stvari sustina razumevanja americkog koledz sporta, koji se sada samo formalno vodi kao 'amaterski'. Nema to veze sa amaterizmom, u koledz sportu se vrte OGROMNE pare.

[kami]

Isto tako, konferencija koja najvise treba da strepi posle Big Easta je Big 12, vec su prosle godine izgubili dva koledza. Konferencija koja je Bog i Batina u americkom sportu trenutno (sve to naravno zbog americkog fudbala) je SEC, konferencija gde se nalazi Kaliparijev Kentaki. S' tim sto je Kentaki u fudbalu raspad raspada u toj konferenciji.

SEC konferencija ima ugovore sa CBS-om i ESPN-om koji u ukupnoj vrednosti vrede nekoliko milijardi dolara, tako da su to ogromne pare, a u koledz sportu su danas pare bukvalno sve. Plus, kada se tome doda i ugovor koji BCS ima sa ESPN-om... Nema tu ni A od amaterizma. Jos samo da prestanu da se foliraju i da pocnu da placaju svoje 'sportiste-studente', ali to ce ici malo teze, jer je to kulturoloska stvar.

[Totti]

Hvala ti puno na ovom odlicnom odgovoru. Vidim da se bas razumes,zato pisi sto cesce.
Znao sam da se vrti ogroman novac u koledz sportu,ali bas ovoliki to nisam. Sta ti mislis da li se sportistima daje novac sto bi se reklo ispod zita? Ja sam citao da se daje,kao i pokloni njihovim porodicama,bio je i onaj film 90-tih sa Sekom i Penijem Hardavejom,cini mi se Blu Cips da se zove o tome.

[Baron]

Kami, tek sad stigoh da procitam, samo da se slozim sa Totijem, kad god imas vremena, baci neki post za nas neuke mucenike

Ocekujem fin uvod da napises za finalni turnir. Imas dovoljno vremena Imam neki gadan osecaj da cu da te cimam i smaram

Ti i vredjaj da me vodite kroz turnir, ja veze nemam. Dogovorite se sta cete i kako

[Talicni Tom]

Evo jedan dobar tekst, tacnije blog.

Toine's Madness
NCAA na dlanu…

Menu

Zdravo, ja sam Antoine. I ja sam zavisnik.
Možda ovo i nije najbolja uvodna fraza kojom želite da se predstavite nekome, osim ako niste na sastanku udruženja antialkoholičara, ali je gola istina. Ja jesam zavisnik. Zavisnik od NCAA košarke.

Dijagnoza je uspostavljena davno, još pre nego što se reč „strim“ odomaćila u srpskom jeziku, kada je prozor u svet predstavljala satelitska antena toliko moćna da uhvati DSF, kada je najjeftiniji personalni računar koštao koliko golf trojka, a internet bio samo dobra ideja. Kao i svakog klinca koji je nakon decenije šutiranja lopte provalio da se ona može držati u ruci i, gle čuda, bacati u pravcu gvozdenog prstena (pogađanje istog je bila misaona imenica, da ne govorim o eventualnom prolasku lopte kroz isti), košarka je dugo za mene bila nešto mistično i tajnovito, kao simpatija u nižim razredima osnovne škole, za koju znam da postoji, znam da se o njoj priča, ali se plašim da pogledam u njenom pravcu. A onda, kada sam jednog dana skupio hrabrost i pogledao, nisam mogao da odvojim pogled. To traje i danas.

Malo po malo, koš po koš, meč po meč, počeo sam postepeno da gravitiram ka prekookeanskoj filozofiji košarke. Da se razumemo, ja obožavam da gledam evropsku košarku u kojoj se još ponekad može naći duh nekog starog virtuoza sa narandžastom loptom koji luta evroligaškim terenima, ali američka košarka je brzo baš zbog svoje nedostupnosti postala predmet mog interesovanja. Iako su se na programu mogle naći najrazličitiji prenosi i snimci košarkaških mečeva (pa čak i na nacionalnoj frekvenci!), moja pažnja je uvek bila usmerena ka satelitu i praćenju snimka meča Orlando – Šarlot uz iritantan komentar na krajnje nemelodičnom nemačkom jeziku. Emisija NBA Action sa top tenom je izazivala lučenje iste količine serotonina i endorfina u mom telu kao i crtani film u 7 i 15 nekoliko godina ranije.

I taman kada sam pomislio da ću uz tadašnju simpatiju provesti ostatak života u harmoniji, život (u ovom slučaju metafora za DSF) mi je ponudio novu ljubav. U jednoj o emisija u poluvremenu nekog NBA meča prikazani su najzanimljiviji detalji sa finala NCAA turnira uz vest da je Henrik Rödl postao prvak sa univerzitetom North Carolina. Čekaj malo, kakve veze imaju univerzitet i košarka? Do tada, za mene je koledž bio ono što sam video u seriji Beverly Hills: dolazak kolima u školu, metalni ormari u hodnicima, jakne „koledžice“, nošenje knjiga dvema rukama prislonjene na grudi uz obavezno flertovanje sa svim osobama suprotnog pola na koje se usput naleti. Sada je to sve dobilo novu dimenziju – košarkašku. Ubrzo mi se popravilo znanje nemačkoj jezika, ili sam možda samo izgradio imunitet na njega, pa sam uspeo da saznam da su skoro svi američki košarkaši iz NBA lige bili na koledžu i igrali neku ligu koja se zove NCAA! Odmah sam zamislio Michaela Jordana kako stavlja svoje dve sveske u ormarić i žali se kolegi kako ga latino devojka pored koje sedi na časovima engleske književnosti uopšte ne primećuje… Period inkubacije je počeo.

Godina za godinom, tim za timom, idol za idolom, NCAA virus je nastavio da se širi dok nije dostigao kritičnu masu. Napredak informacionih tehnologija je ubio i poslednju nadu za ozdravljenjem. Kao i kod svake bolesti, ne osećate simptome dok ne bude prekasno za njihovo neutralisanje. Kao i kod svake zavisnosti, ne čujete savete najbližih koji vam govore da imate problem već mislite kako ste neshvaćeni. Nema normalnijeg izgovora da odbijete izlazak sa prijateljima nego što je :“rado, ali veče sam planirao da provedem kod kuće uz iritirajuće nekvalitetni striming meča Fresno State – Morehead, možda drugi put.“ Mart bi donosio kulminaciju. Svakog marta bi, pod uticajem dvanaestočasovnog praćenja dešavanja na Martovskom ludilu i enormnih količina unetih grickalica i gaziranih pića u tom procesu, postajao neartikulisano, neispavano čudovište, krajnje nenaviknuto na dnevno svetlo i nesposobno za normalnu komunikaciju sa ljudskim rodom, osim ako se ona nije zasnivala na komentarisanju sinoćne partije krilnog centra Western Kentuckyja. Ostatak života može da sačeka april.

Koliko god sličnosti pokazivala, ova zavisnost se razlikuje od drugih iz jednog prostog razloga – ja NE ŽELIM da se izlečim!Štaviše, želim da u svoje ludilo povučem što veći broj ljudi. Ovaj blog ima baš tu funkciju, da proširi virus koledž košarke kao maslačak svoje seme na košavi, pa gde se uhvati, uhvati se. Bitno je samo da se vrsta nastavi… U nastavku, pokušaću da običnom, nezaraženom čitaocu približim sistem takmičenja u univerzitetskoj košarci, kao i da načinim uvod u njenu kulminaciju – završni turnir NCAA lige koji je pred nama. Da li je moguće smisliti prikladniji naziv od Martovskog ludila (March Madness)?



Madness – neka ludilo počne!



Nakon (ne)uspešnog pokušaja predstavljanja, let’s cut to the chase: šta je to martovsko ludilo, a uz to i ne radi? Google kaže da na završnom NCAA turniru učestvuje 68 ekipa. Ok, jasno. NCAA liga se sastoji od 31 konferencije. Sve konferencije, osim Ivy League, igraju kvalifikacioni turnir čiji pobednik dobija pozivnicu za Martovsko ludilo. Ivy League je jedna uobražena, mala konferencija u kojoj igraju jedan Harvard i Yale i čiji predstavnici smatraju da je igranje turnira nepotreban gubitak vremena koje bolje da se utroši na cepanje protona ili nešto drugo što štreberi rade u slobodno vreme, pa kod njih ekipa sa najboljim skorom u regularnom delu ide na završni turnir. Ok, to je u redu, tako se dobije 31 ekipa na turniru. Šta je sa ostalih 37? Propozicije kažu da ostale ekipe bira takozvani Selection Committee kojeg čine predstavnici timova i konferencija koji se menjaju na svakih 5 godina. Taj dobri i pošteni Komitet po svojoj savesti bira ostale učesnike turnira i taj događaj se naziva Selection Sunday (ove sezone pada, gle slučajnosti, u nedelju, 17.3.). Članovi Komiteta koriste princip gospodina Mijagija (strogi, ali pravični) i rukovode se nekim principima u izboru timova, kako bi stvarno poziv dobili oni koji su ga i zaslužili. Pri tom se u obzir u glavnom gledaju RPI (Ratings Percentage Index) i SOS (Strenght Of Sheldule). RPI, ukratko, predstavlja indeks uspešnosti tima i izračunava se vrlo jednostavno, uz eventualnu upotrebu abakusa, na sledeći način: 25% procenta pobeda, 50% procenta pobeda protivnika i 25% procenta pobeda protivnikovih protivnika. Jednostavno, zar ne, kao kad pravite palačinke. Inače, jedna od životnih želja mi je da upoznam čoveka koji računa ovakve stvari za svih tristotinak timova u NCAA. SOS predstavlja snagu rasporeda, parametar koji je uveden kako se ne bi isto vrednovala pobeda protiv Duke-a i recimo Wichita State-a. Ne mogu nikako da nađem papirić na kojem sam zapisao formulu za njegovo izračunavanje, znam samo da se uzima nacionalni rang, RPI, mesto odigravanja mečeva, cena nafte na međunarodnom tržištu i period poluraspada ugljenikovog izotopa C-12. Ok, kada se ta jednostavna računica izvrši, kada se zaposli čovek koji će računati sve te RPI-jeve i SOS-ove sledeće sezone jer je čovek koji je to radio isekao vene digitronom i kada se odabere 37 timova koji su najviše zaslužili poziv, pravi se kostur turnira.

Ekipe učesnice se dele u 4 geografska regiona, svaki sa minimum 16 ekipa, gde se dobri i pošteni Komitet trudi da na regionalnim turnirima učestvuju lokalne ekipe, odnosno poštuje se „geografski kodeks”. Ove godine regioni su East (domaćin regionalnog turnira je Washington), South (Arlington), West (LA) i Midwest (Indianapolis). Kako je Komitetu već postalo pomalo dosadno, ponovo stupaju na scenu: svim timovima se dodeljuju statusi nosilaca, od 1 pa do 68. NCAA ne objavljuje listu nosilaca po brojevima, već deli timove na sledeći način: prva četiri nosioca se raspoređuju u 4 formirana regiona i dobijaju status regionalnih #1. Zatim se sledeća 4 tima raspoređuju u regione i postaju regionalni #2, i tako sve dok se ne rasporede svi timovi. Tako se u stvari dobijaju i četiri regiona sa ekipama rangiranim po jačini. U polufinalu turnira se sastaje pobednik regiona u kojem su bili najbolje plasirani timovi (tj. regularni #1, #5, #9,…) protiv pobednika “najslabijeg” regiona (u koji su smešteni regularni #4, #8, …), a u drugom polufinalu naravno “drugi” region po jačini protiv “trećeg”. Navodnici su neophodni što zbog ljudskog faktora koji određuje nosioce, to zbog veoma male razlike u kvalitetu vrhunskih NCAA ekipa. Nije vam jasno? Bez brige, posle deset godina ukapirate stvari. A onda obično promene format… Komitet se trudi da se na turnirima, ako je moguće, ne sastaju timovi iz istih konferencja sve do regionalnih finala, takođe i da se izbegnu “revanši” prošlogodišnjih mečeva. Komplikovano? Verujem da i u NCAA imaju u kancelariji stiker sa svim ovim pravilima, da se i oni ne pogube…

Format takmičenja:

- The First Four: svrha ovog “predturnira” je da se 68 ekipa svede na 64 (4 regiona po 16 ekipa). Da ne bi sve bilo jednostavno, ovde se ne takmiči uvek 8 najslabijih ekipa, već 4 najslabija pobednika konferencijskih turnira i 4 najslabije ekipe koje je Komitet pozvao. (Da li se još uvek pitate otkud naziv Martovsko ludilo?) Ovde otpadaju prve 4 ekipe na turniru (u USA ove timove nazivaju “4 debele sestre” koje dobiju poziv na bal, ali niko ne želi da pleše sa njima). Datum odigravanja: 19-20. mart

- The Second Round (“Runda 64″): regionalni #1 igra protiv regionalnog #16, #2 vs #15, … Time se dobija 8 ekipa po regionu, ukupno 32. Stvari polako dobijaju smisao… Datum odigravanja: 21-22. mart

- The Third Round (“Runda 32″): pobednik meča #1-#16 iga protiv pobednika #8-#9, i tako u krug… Ostaje 16 ekipa. Datum odigravanja: 23-24. mart

- The Regional Semi-finals (“Sweet Sixteen) i Regional Finals (“Elite Eight”): analogno prethodnoj rundi, ovi mečevi se igraju sve do regionalnih finala koji se igraju u gradu domaćinu regionalnog turnira (ovde se vodi računa o neutralnosti terena). Pobednici regionalnih turnira odlaze na veliki F4. Datum odigravanja: 28-31. mart

- The Final Four: e ovo je već svima poznato. Ogromne arene ispunjene studentima (i studentkinjama), roditeljima, komšijama, menadžerima, semankarima, skautima, najobičnijim navijačima… i ludilo na terenu. Superbowl u američkom fudbalu je najgledaniji sportski događaj u USA kad je u pitanju jedan meč, ali NCAA March madness nema premca kada su turniri u pitanju. Ove godine, F4 se igra od 6. do 8. aprila u Georgia Dome-u u Atlanti.


Toliko u prvom postu. Sledeće nedelje krećemo sa pričom o glavnim favoritima predstojećeg turnira.. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine.