by Starks » 08 Oct 2014, 13:19
DŽONOVO ISKUPLJENJE
Njujork Niksi su tokom 90-ih godina prošlog vijeka bili sila, elitna ekipa Istočne konferencije. Pet Rajli je instalirao granitnu odbranu tokom svog mandata na klupi tima, a paradigma grubog stila su bili Entoni Mejson, Čarls Oukli i Patrik Juing u reketu tima, odnosno Greg Entoni i Džon Starks na bekovskim pozicijama. Mnogi su te Nikse poredili sa legendarnim Pistonsima sa kraja 80-ih godina. Odbrana krvavih koljena, prljavi faulovi, povlačenja za dres, suspenzije i tučnjave epskih razmjera (najpoznatije sa Sansima, Bulsima i Hitom) su bile svakodnevnica za momke iz Velike jabuke, a sve sa jednom ciljem - vratiti šampionsku titulu u Njujork po prvi put nakon daleke 1973.
Niksi su dočekali svoju šansu posle Džordanovog šokantnog penzionisanja pred start sezone 1993/94. Doigravanje su dočekali sa skorom 57-25, a na Ol-star utakmici su imali čak trojicu igrača (Starks, Oukli, Juing). Na putu do velikog finala NBA lige momci iz Njujorka su detronizovali Čikago Bulse sa 4-3 u seriji. Iako bez Džordana u rosteru, Bulsi su imali svoju veliku trojku u sastavu Armstrong-Pipen-Grant a pridružio im se i Kukoč. No, Niksi su bili jači i slavili u majstorici 87:77 i tako zakazali novi okršaj sa Milerom i Indijanom.
U finalu konferencije Juing i društvo prevazilaze zaostatak od 2-3 u seriji i Redžijeve šuterske klinike, ponovo dobivši majstoricu. Sada je između Niksa i ostvarenja sna stajao samo MVP lige Hakim Olajdžuvon sa svojim Hjustonom. Roketsi su imali prednost domaćeg terena zbog boljeg učinka u sezoni (58-24).
Duel ovih ekipa najavljivan je kao duel 2 najbolja centra lige, gomile opasnih momaka sa obje strane (Hjuston je imao ludaka Maksvela, grmalja Torpa i Elija), te dvije sjajne odbrambene koncepcije. Ekipe su dobile po jedan meč u Teksasu, dok su Niksi kod kuće slavili u 2 od 3 duela i tako se vratili sa vođstvom od 3-2 u dvoranu 'Samit' u Hjustonu. Samo jedna pobjeda u naredna 2 meča donosila je titulu Njujorku. Činilo se da ih niko ne može zaustaviti.
U šestom meču Roketsi su vodili ćitavim tokom utakmice, ali je Džon Starks bravuroznom četvrtom četvrtinom u kojoj je ubacio 16 poena (ukupno 27 na meču) vratio Nikse u igru. Ipak, njegov šut za pobjedu i titulu je nekim čudom prirode vrhom prsta izblokirao Hakim za 86:84 i izjednačenje u seriji. U sedmom meču Starks nije mogao da pogodi ni okean sa palube (da, 2/18 iz igre) i Niksi su poraženi 90:84.
Starks narednih par dana nije izlazio iz sobe, nije jeo ni pio. Iz depresije su ga izvukle seanse sa Rajlijem i Mejsonom. Popularni Nindža je generalno imao odličnu finalnu seriju (17.7 poena i 5.8 arirtencija na 7 mečeva, potpuno nadigrao Maksvela) i uprkos katastrofalnoj partiji u 7. meču i dan danas mnogi smatraju da je za poraz Niksa najveći krivac Patrik Juing a ne Starks. Juinga je Olajdžuvon potpuno nadvisio u finalu, na svih 7 mečeva dao je više poena od njega i sveo je superstara Njujorka na poražavajućih 36% šuta iz igre tokom serije. Za centra koji je u karijeri šutirao 51% kao Juing, to je očajan podatak. Da je on u samo jednoj tekmi izdominirao Hakima, Niksi bi imali 3 umjesto 2 banera u Gardenu.
Starks se Roketsima osvetio u januaru 1995. godine, i to na njihovom terenu, u Samitu. Bio je to prvi duel ovih ekipa nakon finalne serije. Njujork je preslišao Hjuston sa 93:77, a upravo je Starks bio najbolji igrač susreta. Strpao je 22 poena, podijelio 7 asistencija i šutirao 3/3 za tri poena. Vrhunac je bilo njegovo zakucavanje u trećoj četvrtini preko Olajdžuvona (da, da, preko njega) koji nije znao šta ga je snašlo. Poraz u finalu je ostao bolna rana, ali je ovom partijom Džon dobio ličnu satisfakciju.
Sami navijači Niksa su priznali da ne bi oprostili 2/18 nikome, pa čak ni Juingu, ali Starksu su oprostili. Valjda je to dovoljan dokaz kako je obožavan od strane razmažene publike u Medison Skver Gardenu i kakav je trag ostavio u narandžasto-plavom dresu.
There's a lot of ways to play any game. I play mine on the house percentages.
