Sonja Petrović: Dotakla vrh vrhovaIza naše internacionalke Sonje Petrović (23, 189) je 16 godina intenzivnog bavljenja košarkom.
Kada se ova sjajna igračica osvrne, ima čime da se podiči. U riznici čuva osam medalja sa evropskih i svetskih prvenstava, preko 100 mečeva za reprezentaciju, titula prvaka Evrope, klupskih i reprezentativnih, zvanje najbolje mlade igračice Starog kontinenta, uz mnoštvo uspeha i priznanja u Španiji, Francuskoj, Rusiji.
Sonja je i prva igračica u istoriji Srbije, koja je zaigrala u najkvalitetnijoj ligi na svetu u NBA, ovog leta postala je član ekipe Skaj iz Čikaga. Dakle, nije prihvatila poziv San Antonija, koji je draftovao pre tri godine.
-
Na moju odluku uticala su tri razloga. Prvi je što me je u Čikago pozvala Poki Četmen, koja mi je u moskovskom Spartaku već četiri sezone trener. Drugi je što u Čikagu i okolini živi oko 300000 Srba i u takvoj sredini se sigurno najbolje osećam. Treće, poptpuno je izvesno da nikada neću zaigrati na olimpijskim igrama, niti na svetskom prvenstvu, pa mi je NBA liga preostala kao ostvariv san.Posle prvih mečeva u najajčoj ligi sveta Petrovićeva primećuje razlike između evropske i košarke u SAD.
-
Osnovno je da se u SAD igra brže i snažnije. Veća razlika je u organizaciji, kako košarke tako i života oko nje. Sve je definisano i precizno određeno. U francuskom Buržu sam trenirala intenzivno, u moskovskom Spartaku još više, u Rusiji sam trenirala i igrala kao sada u Čikagu. Zatim, igrala sam sa najboljim svetskim igračicama: Taurasi, Džekson, Augustus, Folvz, Prins, Hamon, Dupre, Bird . . tako da u tom pogledu za mene razlika nije tako velika, okruženje je slično.Start u NBA, kaže Sonja, bio je šokantan.
- Pre dolaska u SAD slomila sam prst i nisam igrala u finalu plej-ofa Rusije. Spartak je, kao i uvek, pokazao maksimalnu brigu i u dogovoru sa Poki operisala sam prst u Čikagu. Bila sam u sali, radila kondiciju, gledala sa strane i uvidela šta znači kamp uoči NBA sezone. Ta borba, to zalaganje, teže je od bilo koje zvanične utakmice. Ko izdrži i zadovolji kriterijume, ostaje i dobija ugovor, a ko ne prođe kamp – otpada. Poki je tada založila svoj autoritet generalnog menadžera i trenera i odredila 10 igračica, koje su prošle kamp za ugovore, i mene kao jedanaestu ( igra se sa 11 igračica) i ako nisam odradila kamp. Uz to, u početku sezone nisam igrala, nego sam u odelu sedela na klupi. Kada sam počela da igram, počeo je period prilagođavanja. Danas su svi zadovoljni mojom igrom kao „rukija“, tako da sam na dve utakmice bila starter.Savet mladima kako da uspeju?
-
Najpre, upornost i samo nepokolebljiva upornost, a zatim, maksimalna podrška roditelja. Sigurna sam u jedno, što teže, napornije i upornije treniram – teže ću se na utakmici predati. A ako najteže, najnapornije i najupornije treniram na utakmici se neću nikada predati - jasna je Sonja Petrović.
O REPREZENTACIJI: Oproštaj realnostIpak, u bogatoj karijeri Sonje Petrović neće biti više mesta za nacionalni tim.
-
Navijala sam ovog leta iz sve snage za reprezentaciju, slala poruke podrške i delila radost, kada su moje drugarice u julu ostvarile veliki uspeh, izvadile vizu za EP 2013. Moj poslednji nastup za reprezentaciju, ujedno i poslednja seniorska medalja, koja je osvojena, bio je pre tri godine na Mediteranskim igrama u Italiji. Pokušala sam posle toga dva puta i definitivno, više ne mogu. Odradiću ugovore sa Spartakom i Čikagom i završavam karijeru. Nažalost, sa 23 godine sam maltene, invalid. Sa utakmica sam šest puta kući dolazila na štakama. U 16 sezona spadaju dve godine muka po bolnicama, banjama, teretanama. Dve operacije kolena, lomovi, istegnuća, ušivanja lica. . . Sve bih to savladala, ali stanje hrskavice u kolenima jasno govori šta je samnom rađeno u periodu mog rasta - nabraja Petrovićeva.
POMOĆ KONZULATA: Srbi navijaju za SkajNajveću pomoć i podršku u SAD Sonja je dobila u našem konzulatu u Čikagu.
-
Bila sam učesnik kampa "Akademije Divac" i "Serb Festa 2012". Bila sam u posetama zemljacima, a i oni su dolazili na moje utakmice. U klubu su veoma ozbiljno pristupili ostvarivanju delotvornije saradnje sa srpskom zajednicim u Čikagu - objašnjava Petrovićeva.SJAJNI TRENERI: Tata na prvom mestu
Mnoštvo sjajnih stručnjaka je radilo sa Sonjom Petrović, što ona ovako komentariše:
-
Na mom sajtu se vide svi moji treneri, ako bih računala i pomoćne i kondicione, ima ih preko 50. Sve su to vrhunski stručnjaci za nivoe takmičenja u kojima sam učestvovala. Svojevremeno sam izabrala Barselonu, ali trener Laslo Ratgeber me je odveo u Spartak, a Poki u Čikago, ne tome sam im zahvalna. Svi su oni imali veliki uticaj na moju karijeru, a posebnu ulogu ima i moj tata, kao roditelj, psiholog, trener, menadžer...tata je na prvom mestu. 
