by Patriota » 25 Sep 2015, 09:05
Posle prvog udarnog perioda za osvajanje OI normi(kada je naš sport u pitanju), koji je bio od kraja maja i u toku juna, polako se završava i ovaj drugi koji je trajao od kraja avgusta pa do pre nekoliko dana.
Ekipni sportovi
Kada sam pisao najavu ovih takmičenja, izrazio sam nadu da bih i sa 50 procenata uspešnosti, sa ova dva sporta, bio zadovoljan. Medjutim, ispostavilo se da je možda uradjeno i više od toga, pošto su odbojkašice prošle na OI, a košarkaši nisu prošli ali su sebi produžili nadu sa dodatnim kvalifikacijama.
*Ženska odbojka*
Neverovatan i možda pomalo neočekivan uspeh, ne zbog toga da li bi naše odbojkašice izborile učešće na OI, već zbog toga što su to uradile baš na ovom takmičenju. Svaka čast igračicama na prikazanoj igri i rezultatu ali lično mislim da je za ovaj rezultat velika zasluga i aktuelnog rukovodstva OSS na čelu sa predsednikom Boričićem, koje je prepoznalo veliku šansu na ovom takmičenju i iskoristilo je. Pre svega za razliku od mnogih ekipa, nismo forsirali sa rezultatom na GP(za razliku, recimo od USA), na EOI smo vodili kombinovani sastav, tako da smo prilično odmorni otišli na SK. U Japan se otputovalo 8 dana ranije kako bi se ekipa potpuno aklimatizovala, što do sada, gotovo nikada nije bio slučaj. I na kraju sami učesnici ovogodišnjeg SK su ulivali nadu za dobar rezultat. Zbog određenih administrativnih(Brazil domaćin OI, Italija 3. na CEV listi) i kadrovskih problema(Rusija bez Gamove i Sokolove), stvorili su se uslovi da se u odbojci kao najkonkurentnijem ekipnom OI sportu u „nikada lakšoj“ konkurenciji ostvari plasman na OI, preko SK. O ovome govori i činjenica da je 4-to plasirana ekipa na SK imala samo 2 poraza(od ukupno 11, samo su 2 ili 3 utakmice odlučivale o najvišem plasmanu). Sve ovo gore navedeno, rukovodstvo i stručni štab OSS su na vreme „prokužili“ i zajedno sa igračicama uspeli da dođu do željenog rezultata. Takođe, treba reci da ovaj rezultat dobija na težini, jer su ove godine od reprezentacije imale pauzu Brakočević, Krsmanović i Malagurski. Na kraju treba reci da postoji mogucnost da predstojece EP bude žrtva, zbog ranije odigranih takmičenja.
*Muška odbojka*
Takmičenje u SK za muškarce je odigranio bez naše reprezentacije ali je uticalo na eventualni dalji rasplet kvalifikacija na OI za ekipe iz Evrope. Možda i najgori mogući scenario za našu selekciju, jer je Italija možda protivnik koji nam više odgovara u odnosu na Poljsku i Rusiju. Ovako nam ostaje izizetno teška situacija da u konkurenciji Bugarske, Francuske, Poljske, Rusije, Nemačke, Turske i još jedne selekcije, treba izboriti mesto među prve tri ekipe kako bi se izborilo direktno učešće na OI ili plasman na Svetske kvalifikacije.
*Muška košarka*
Posle odigranog EP osećanja su pomešana. Velika tenzija, evforija, bili smo blizu svega, a nismo uzeli ništa. Sjajna igra u grupnoj fazi takmičenja, a zatim u eliminacionoj fazi znatno lakši protivnici od onih koje smo očekivali(umesto Hrvatske i Italije, Češka i Litvanija). Ipak, kao što sam vec napisao, na zadnjoj prepreci koja je donosila OI normu i medalju, mi smo pali. Možda nismo imali sreće, možda smo prerano ušli u formu ali sada, po završetku takmičenja, lako je pričati, šta je i kako trebalo raditi. Ostaje određena doza zadovoljstva što smo bar uspeli da izborimo dodatne kvalifikacije za odlazak na OI. Na kraju želim da iznesem i svoj lični stav za koji ne bih želeo da pokrene polemiku na ovoj temi, a tiče se sastava naše reprezentacije na nedavno završenom EP. Mislim da se može reći da smo igrali bez skoro pola startne postave, pri čemu smatram da su bili tu, Marjanović i Lučić su igrači koji na svojim pozicijama i načinu igre zaslužuju da budu starteri. Umesto njih dvojice mi smo imali 11-tog i 12-tog igrača u reprezentaciji i zbog toga, kada nam je padala igra, nije bilo nikoga da napravi kvalitet više i održi potrebni nivo igre.
Dodatne kvalifikacije su izborene ali su još uvek velika nepoznanica. U novembru će biti poznato gde će biti održana tri kvalifikaciona turnira, za čije domaćinstvo je zainteresovan i naš savez, ipak sa minimalnim šansama da se jedan od tri turnira održi u našoj zemlji. Lično mislim da je od domaćinstva turnira mnogo bitnije u kakvoj ćemo grupi od 6 reprezentacija igrati. Bolje je da igramo na turniru u Aziji a da imamo lakšu grupu, nego u Beogradu, a da imamo težu grupu i još da se borimo sa pritiskom domaćeg terena. Takođe, nisam siguran da će bilo koja reprezentacija van Evrope(osim možda Kanada) biti zainteresovana da plati 2 miliona evra, da organizuje turnir na kome nema šanse za prolaz. Zbog toga me ne bi čudilo da jednu grupu sačinjavaju ekipe van Evrope, što bi automatski značilo mnogo teži put spajanjem više ekipa sa našeg kontinenta u istu grupu. Inače, najavljeno je da će svaki turnir imati šest ekipa – dve grupe po tri – pobednici u finalu – svaki pobednik finala na OI.
Jedan od problema koji se može pokazati kao veliki pre svega za ekipe koje imaju NBA igrače, je i taj što su oni slobodni od polovine jula, a kvalifikacioni turniri se igraju od 5-11. U koliko NBA ne popusti i igrači njihovih ekipa ne budu igrali pomenute kvalifikacije – naše šanse rastu. Opet, sa druge strane, ova NBA sezona može mnogo toga odrediti o budućem sastavu i kvalitetu igre naše ekipe, naravno, kada ovo pišem mislim na to kakvu će sezonu imati Marjanović, Jokić i Bjelica.
Kako stvari sada stoje na OI turnir se kvalifikovalo dovoljno prosečnih ekipa(Australija, Nigerija, Venecuela i prvak Azije) da bi samim plasmanom u Rio, gotovo sigurno bilo obezbeđeno četvrtfinale.
Takođe, želim još jednom da ponovim svoju tezu koju sam već pominjao na ovoj temi, a tiče se toga da FIBA trenutno luta i nema ustanovljen sistem za većinu stvari. Opet ne bih hteo da malerišem našoj selekciji ali mi smo najbolji primer. Neko ko je u OI ciklusu bio drugi na SP i četvrti na EP može da ne učestvuije na OI.
Nedavno smo čuli i komentar selektora Đorđeviđa da se protiv naših košarkaša vodi jedna negativna kampanja od strane FIBA, jer smo malo tržište, bez novca i samim tim nismo atraktivni. Konačno da i zvanično neko iz košarke saopšti surovu realnost. Na žalost nije to samo vezano za košarku, već za sve naše reprezentativne sportove(posebno ekipne) i traje već duže vreme, samo je košarkašima malo više trebalo vremena da se osveste. Naravno, da FINA nije drago kada se za medalju u vaterpolu bore Srbija, Crna Gora i Hrvataska, više bi voleli da to budu USA, Australija i Italija. Recimo, tako je i kod ženske odbojke, najkonkurentnijeg ekipnog OI sporta(o čemu sam ranije pisao), koji je rasprostranjen u najvećim zemljma Azije, Evrope, Severne i Južne Amerike, dođe do situacije, da se pored svih tih država, tržišta i novca, jedna „mala i neatraktivna“ Srbija bori za medalju.
Pojedinačni sportovi
*Kajak*
Trenutno naš najkonkurentniji OI sport. Na nedavno održanom SP 10 takmičara je uspelo da izbori vizu za Rio.
U muškoj konkurenciji na OI su se plasirali svi jednosedi i dvosedi(ukupno 6 takmičara), jedino je bez plasmana na ostao četverac. Mislim da je upravo četverac platio danak kalkulacijama da nekako u Rio odvedemo maksimalno dozvoljenih 8 takmičara. Kako bi sa četvercom to bila brojka od 10, jedan deo sezone je izgubljen u kombinovanju da dvojac na 1000m bude deo četverca, što se pokazalo nerealnim i onda je četvercu ostalo malo vremena za pripremu. Takođe, mislim da ako je neko trebao da otpadne od muških posada, najbolje što je to bio upravo četverac, jer bi njegove šanse za dobar plasman na OI i bile najmanje.
Kada je reč o medaljama na OI od strane muškog dela ekipe, sigurno da su veće šanse u sprinterskim disciplinama, pre svega dvosedu.
Što se tiče ženskih posada one su u potpunosti opravdale očekivanja. Četiri takmičarke će veslati u tri discipline. Mislim da i dalje ostaje šansa da na prolećnim kvalifikacijama Kristina Bedeč pokuša da izbori normu u disciplini K1-500m. Takođe, mislim da je raspored po disciplinama na OI odličan, tako da će u prvim danima takmičenja sve nastupati u po jednoj disciplini, a posle nekoliko dana odmora i sve četiri zajedno u četvorosedu.
Kada je reč o mogućim medaljama na OI, svakako da su konkurentne sve tri posade, a najveće šanse ima dvosed.
*Veslanje*
SP u veslanju donelo nam je jednu OI normu od strane teškog dvoseda, što je bilo i očekivano. Svakako da je razočarao teški četverac od koga se potajno očekivala viza za Rio. Naši veslači će svakako pokušati da na prolećnim kvalifikacijama dođu do još neke norme ali to će biti veoma teško.
Kada je reč o potencijalnim rezultatima na OI, dvojac polako izbija u prvi plan. Ako se izuzme dvojac sa Novog Zelanda koji je favorit za zlato kao Bolt ili Đoković, u ovom trenutku, naš dvojac sa još tri posade, najozbiljnije konkuriše za medalju.
Kada je reč o ženskom veslanju, na ovom SP i nismo imali ozbiljnih predstavnika, naravno tu se uvek misli na Ivanu Filipović i Ivu Obradović. Nisam siguran u njihove namere, međuljudske odnose i planove saveza ali lično misli da njih dve treba preko dvoseda da pokušaju plasman u Rio. Ovu tvrdnju temeljim na njihovom poslednjem rezultatu kada su nastupale zajedno i zauzele sedmo mesto(1. u B finalu) na SP u Južnoj Koreji. Tada su imale izveslano bolje vreme i od pobednika A finala. Predviđana im je lepa budućnost, međutim od toga se zbog nečega odustalo. Ovoj mojoj ideji ide u prilog i činjenica da će čak četiri posade sa predstojećih prolećnih kvalifikacija izboriti plasman u Rio(a već ih je 11 najboljih izborilo).
*Džudo*
Sva je sreća što SP u džudou ne donosi ništa značajno za plasman na OI osim malo više bodova u odnosu na ostale turnire, jer je u ovom sportu neprikosnovena konačna OI lista koja se zatvara u maju 2016. Naši džudist na ovom SP nisu ni branili previše bodova, pa ih ovaj rezultatski neuspeh nije previše pomerio na OI listi. Kukolj trenutno sasvim dobro stoji i trebalo bi da se desi čudo pa da ne ode u Rio. Jovana Rogić je za nekoliko mesta nazadovala ali još uvek ima pozicije koje vode u Rio. Ciganović šeta po tankoj ivici i na granici je učešća, dok Jurišić polako pada i udaljava se od OI.
Od džudista je teško očekivati medalju na OI ali se možemo nadati da nas tamo predstavlja bar dvoje takmičara.
*Rvanje*
Ovogodišnje SP u Las Vegasu bilo je najznačajnije i prvo kfalifikaciono takmičenje za OI u ovoj godini. Štefanek je osvojio normu i medalj, a ostali nisu bili previše blizu tom rezultatu. Nadajmo se da će se još neko pridružiti Štefaneku tako što će izboriti plasman sa predstojeća tri kvalifikaciona turnira. Pre svih tu se misli na Nemeša, dok je Maksimović izgubio kategoriju Štefanekovim plasmanom u Rio. Još na početku OI ciklusa neka očekivanja Stojana Dobreva trenara naše reprezentacije, bila su 2-3 norme i jedna medalja na OI. Kada bi bilo tako, mislim da niko ne bi imao ništa protiv.
Naš jedini predstavnik u slobodnom stilu Zaur Efendijev, takođe ovo SP nije iskoristio za plasman na OI. I njemu ostaje da se što bolje pripremi za predstojeće kvalifikacione turnire. Ono štoje kod njega primetno je to da je smršao i da će pokušati preko niže kategorije da se domogne plasmana u Rio.
*Plivanje*
Krajem avgusta je održano i juniorsko SP u plivanju na kome su naši plivači postigli zapažene rezultate. Pre svega treba reći da je Anja Crevar ostvarila A normu u disciplini 400m mešovito i time potvrdila svoj neverovatan potencijal. Sigurno da će njeni rezultati u narednih godinu dana znatno napredovati pa ne bi čudilo da se na OI pojavi u još nekoj disciplini. Inače, nastup na OI za nju će biti dragocen za sticanje iskustva i osećaj atmosfere, a pravi rezultati se mogu očekivati tek od Tokija 2020.
Naš muški predstavnik na ovom takmičenju koji je ostvario zapažen rezultat je Andrej Barna koji je svoj lični rekord spustio na 50,11 sekundi, u disciplini 100m slobodno, što je dovoljno za B normu ali odlukom IO OKS to neće biti dovoljno za Rio. Dakle ostaje mu da pokuša da u narednih godinu dana popravi rezultat za nešto više od jedne sekunde ili da svoj prvi nastup na OI ostavi za 2020.godinu.
*Tenis*
Plasman na nedavno održanom US Openu je značajan što će se računati za ukupnu OI listu na polovii sledeće godine. Naravno Novak je pobedio i verovatno obezbedio teoretski plasman u Rio. Ostali naši predstavnici nisu ni previše poena branili, tako da i nije bilo preteranih pomeranja.
Takođe, nedavno je stigla i potvrda da će se među učesnicima OI naći i osvajači Grend slem titule, koji nisu plasirani manje od 200-tog mesta prilikom zaključivanja OI liste. Mislim da je na osnovu broja bodova koje brani do polovine sledeće godine Ana Ivanović, već siguran učesnik OI.
*Tekvondo*
Na nedavno održanom GP u Samsunu naši takmičari su prošli gotovo nezapaženo. Osim donekle solidnog rezultata Ane Bajić, svi ostali su bili ispod svog renomea. Do zatvaranja OI liste u decembru, ostalo je da se održi još jedan GP u Mančesteru i završni u Meksiku. Bez obzira na lošu formu, mislim da će Milica Mandić i posle ova dva navedena takmičenja ostati među 6 prvoplasiranih na OI listi i direktno se plasirati u Rio. Za sve ostale mislim da je kasno i da će svoju šansu morati da potraže na kontinentalnim kvalifikacijama koje se održavaju već u januaru 2016.godine u Turskoj.
*Atletika*
Na nedavno održanom SP u Atletici imali smo samo jednog takmičara koji nije imao OI normu. Milan Ristić nije uspeo da se nje domogne ni na ovom takmičenju, pa će to pokušai u sledećoj sezoni. Ovo SP i sam kraj atletske sezone su nam vratili nadu da se Ivana Španović može smatrati kandidatom za medalju na OI. Konačno je preskočila 7 metara I posle još nekoliko preskoka te daljine, nadam se da se može smatrati da se ustalila na toj daljini. Ostaje da u prvoj polovini sezone pokuša da granicu pomeri za nekoliko centimetara i zatim spremna otputuje u Rio.
Na kraju treba potsetiti da je Slobodan Branković početkom 2015.godine izjavio da atletika želi da bude naš najbrojniji pojedinačni sport na OI 2016. Videćemo do polovine sledeće godine i EP u Holandiji, hoće li se ta želja i ispuniti.
*Stoni tenis*
Nije imao u periodu koji analiziram nikakvo veliko takmičenje, ono upravo sledi. Od danas će se u Rusiji održati EP za muškarce i žene. Sa druge strane naše realnosti uporedo sa ovim takmičenjem će se održati i vanredni izbori u našem savezu, zbog haotične i neodržive situacije u kojoj se naš stoni tenis nalazi.
Međutim, gore navedene teme nisu glavni razlog zbog koga sam odlučio i da nešto napišem o ovom sportu. Naime, naš najbolji (i najstariji) stonoteniser Aleksandar Karakašević se posle nekoliko dobrih plasmana na Pro Tur turnirima domogao 83.mesta na svetskoj rang list, što ga značajno približava direktnom učešću na OI. Neka je pretpostavka da će biti dovoljan plasman među prvih 80 stonotenisera na pomenutoj listi, za direktan plasman u Rio, jer su za pojedinačno učešće dozvoljena samo dva takmičara, a neke zemlje ih u ovom delu tabele imaju znatno više.
*Odluka IO OKS*
O ovom sam nedavno pisao ali koristim priliku da se još jednom dotaknem teme. Odluka kojom se neće u Rio voditi takmičari koji imaju „B“ norme i oni koji bi dobili eventualni naknadni poziv ili „wajld card“, uglavnom je naišla na odobravanje. Takođe, mislim da je preovlađujuća činjenica za ovakvu odluku bila udaljenost i cena prevoza do Brazila. Da su OI negde u blizini kao što je to bio London, opet bi vodili sve što imamao. Povratna karta Beograd-Rio je sigurno blizu 2.000 dolara, ako bi vodili desetak gore pomenutih takmičara, računica je jasna. Zbog toga je verovatno preovladao finansijski momenat u odnosu na želju za što većim brojem učesnika. Ipak, ponoviću se, kao u mom predhodnom komentaru, da je OKS trebao svoju odluku možda ograničiti na uzrast juniora ili ispod 23 godine. Takvih takmičara ne bi bilo previše, a učešće i iskustvo OI, bi im puno značilo za Tokio.
Posledica ovakve odluke ogleda se i u tome što će neki sportisti morati da učine dodatni napor kako bi se domogli „A“ norme, dok su neki to na svu sreću to već uradili, kao što je Anja Crevar. Meni će lično biti zanimljivo kako će se prema ovoj odluci poneti Savez za dizanje tegova, koji se možda i potajno nadao pozivu za Kajdočija. Iskreno se nadam da će pokušati da na narednom EP u Norveškoj, naša selekcija nastupiti u najbrojnijem mogućem sastavu i tako se 5 ili 6 takmičara zajedno boriti za samo jedno mesto koje vodi u Rio. Naravno jedan preduslov za ovo je da savez u narednoj godini dobije dovoljno sredstava da bi mogao u punom sastavu da se pojavi na EP, a drugi je da što veći broj reprezentacija iz Evrope prođe na OI preko Svetske liste(kako bi nam bila manja konkurencija), koja se pravi posle SP. Jedino ostaje dilema, ako bi se uopšte desilo da izborimo jedno mesto za Rio, ko bi bio putnik, jer onda možda ne bi putovao najtalentovaniji već onaj ko je imao najvredniji rezultat, a time se otvaraju vrata za Kužića, Rožnjika... Inače, za nekoliko dana počinje EP za juniore i U23, pa ćemo na osnovu rezultata videti da li imamo dovoljno konkurentne takmičare za seniorsko EP.
Naredni, nazvao bih ga treći kvalifikacioni period za OI, biće u decembru i januaru, kada se igraju EP i SP rukometaša i rukometašica, formiraju se konačne OI liste u tekvondou i održavaju se evropske kvalifikacije u ovom sportu, igraju se i evropske kvalifikacije za OI u muškoj odbojci, održava se EP u vaterpolu, Australijan Open... Iskreno se nadam se da će ovaj period biti jednako uspešana kao i predhodna dva.
