Savez sa jasnom vizijom. Nadamo se ostvarenju ovih planova.
Две медаље – минимум за задовољство
Спортски директор Кајакашког савеза Србије и тренер Мирослав Алексић очекује да ће бар седам наших посада бити у конкуренцији за прве олимпијске медаље после 32 године.
Група наших кајакаша, у којој су такмичари на 1.000 м Марко Томићевић, Миленко Зорић, Дејан Пајић, Владимир Торубаров. Симо Болтић, Урош Митјев, Драган Ханчовски, Стефан Векић, сестре Николина и Оливера Молдован и наш најбољи кануиста Страхиња Младежић, отпутовали су на висинске припреме у Аустрију.
Пре поласка у Рамзау тренер Мирослав Алексић, уједно и спортски директор Кајакашког савеза Србије говорио је о томе шта његове пулене и остале кајакаше и кајакашице који су испунили олимпијске квоте очекује до поласка на Олимпијске игре у Рију, али и шта кајакашка организација очекује од њих.
У олимпијску годину кајак улази са 10 олимпијских квота у седам дисциплина. То је апсолутни рекорд када су у питању наступи на олимпијским играма, а да ли ће тај број бити већи?
Верујемо да можемо да изборимо још две олимпијске квоте – у женском кајаку на 500 метара и мушком кануу на 1.000 метара. Последњег викенда у априлу у Београду имаћемо изборне трке за Олимпијске квалификације у Дуизбургу средином маја. У женском кајаку прошле сезоне искористила је Кристина Бедеч, вицешампионка света на неолимпијској деоници од 1.000 метара, ту је и Марија Достанић, трећепласирана јуниорка на првенству Европе... У кануу квалитетом знатно одскаче од свих Страхиња Младежић и нико на изборној трци неће моћи да га угрози.
Ви сте преузели бригу и о његовим тренинзима и припремама?
Први пут тренираћу једног кануисту и то је велики изазов. Младежић на Светском првенству није успео да испуни олимпијску квоту, али није био далеко од ње. Уверен сам да на олимпијским квалификацијама има велике изгледе за успех. Мора да буде први или други у конкуренцији с такмичарима из земаља које нису освојиле квоту у овој дисциплини. Изузетно сам задовољан његовим приступом тренинзима и мислим да има шенсе за успех. То би много значило нашем кануу, јер од Љубека и Нишовића нисмо имали успеха у кануу. Његов успех у олимпијским квалификацијама сигурно би допринео повратку наших кануиста на светску сцену.
У вашој групи сада имате четири посаде које су избориле олимпијске квоте, иако сте најавили да ћете због дужности спортског директора КСС престати да радите као тренер. Бог чега сте променили своју одлуку?
После светског првенства 2014. у Москви, на којем су наши такмичари постигли дотад незабележен успех, престао сам да радим као тренер. Међутим, два месеца пре прошлогодишњег шампионата у Милану, на којем се веслало за олимпијске квоте, неколико такмичара је тражило да их ја тренирам и то се на њихову и моју срећу завршило добро. Пајић је освојио квоту на 1.000 м, а Томићевић и Зорић не само да су освојили квоту већ и бронзану медаље. После Светског првенства мојој групи су се придружиле и сестре Оливера и Николина Молдован које су избориле квоту у четверцу с Милицом Старовић и Далмом Ружичић Бенедек, а Николина је изборила квоту и на 200 м. Младежића сам већ поменуо, а преузео сам и мушки четверац који се, нажалост није изборио за Рио, па сада правимо нови перспективни четверац за Токио 2020. јер су сви још млађи сениори.
У Лондону први пут на Олимпијски играма наступио је женски четверац који за 0,13 секунди није успео да се пласира у финале. Нови четверац је до олимпијске квоте дошао на шестим местом на Светском првенству. С обзиром да им је то било тек друго такмичење, могу ли у Рију да буду више од финалисткиња?
Душан Ружичић тренира Милицу и Далму, а ја Оливеру и Николину а по функцији ја сам одговоран за четверац. Први пут, практично без озбиљног тренинга њих четири су наступиле на Европским играма и биле пете, а на другом наступу на Светском првенству шесте. Тиме су доказале да имају квалитет потребан да се у Рију укључе у борбу за медаље. Биће искусније за годину дана заједничког веслања, а то у групним чамцима много значи. Не смемо заборавити да су на истој деоници, на 500 м, сестре Молдован у двоседу 2014. биле вицешампионке света, а Милица и Далма прошле године. То је добитна комбинација и девојке ће морати само да се посвете и четверцу и увеслају. У том случају могу да освоје и олимпијску медаљу.
Последње олимпијске медаље у кајаку и кануу освојене су у југословенском дресу још 1984. у Лос Анђелесу. Да ли ће та „суша” најзад бити прекинута и да ли је Кајакашки савез Србије одредио циљ којем стреми?
Свака организација, сваки савез мора да има циљ и што је још важније планове и програме који ће омогућити његово остварење. Ми их имамо и циљ нам је да освојимо две, три медаље. У првом плану у овом тренутку су освајачи медаља са светског првенства, али видећемо... Оптималан резултата су три медаље, али били би задовољни и с две. Наш спорт је 32 године без олимпијске медаље, а мало који наш спорт успева да на олимпијским играма освоји више од две медаље, као стрелци у Лондону. И то нам је изазов, зато желимо да освојимо три медаље. Имаћемо седам, можда и осам, конкурентних посада (од 12 укупно могућих), јер према пропозицијама постоји могућност да од већ квалификованих такмичара формирамо и мушки четверац. Још нисмо одлучили да ли ћемо то учинити, видећемо да ли се то уклапа у планове свих олимпијаца и да ли уопште има времена за увеславање...
Ниче регатни центар у Бачком Градишту
Мирослав Алексић, некадашњи репрезентативац у кајаку (то су му били и отац и син) пре почетка предолимпијске године преузео је дужност спортског директора КСС, а ни то што је прошлог лета поново почео да се бави и тренерским послом није га омело да буде успешан спортски директор.
– Желео сам да своја искуства из привреде пренесем у Кајакашки савез Србије и рекао бих да смо председник Мирко Нишовић, чланови Управног одбора и ја за годину дана урадили више него што је урађено у последње две деценије. Радили смо као тим и знатно омасовили наш спорт, допринели његовој популаризацији, створили боље услове за рад врхунских спортиста, формирали едукативни центар за тренере у Кањижи, а рад на поправљању кајакашке инфраструктуре видеће се ове године када ћемо у Бачком Градишту отворити нови регатни центар – каже Алексић.
