Dugo čitam ovaj forum, i pre svega želim da svima uputim velike pohvale za praćenje i komentarisanje svega što je vezano za OI i sport uopšte. Ne postoji bolji forum od ovog, pojedinim forumašima (prepoznaće se sami) koji pišu analize za pojedine sportove naklon do poda, ostanite takvi kakvi jeste jer vaše pisanje, opservacije, analiziranje i predviđanje daju neku novu dimenziju svemu ovome. OI gledam od Atlante 1996. i što više vreme odmiče, i postajem matoriji, mislim da sam sve veći fanatik za sport, i pošto je to sad već nažalost retkost, verujte mi, bude mi mnogo lakše kad posle nekih teških poraza, i predinfarktnog stanja, uđem na forum i vidim da ima još takvih kao što sam ja.
Što se naših sportista tiče, još jedne OI su završene, za nas rekordne po mnogo čemu. Bilo je uživanje ustajati, navijati i pratiti naše od ujutru pa na dalje. Koliko smo imali sreće u pojedinim momentima (npr. Mikec, Sebić..) mislim da nam se bar duplo vratilo na drugu stranu. Nikad više četvrtih mesta, i nažalost propuštena prilika za antologijski rezultat. Generalno, moramo biti izuzetno zadovoljni nastupom naših, treba da budemo svesni da ne mogu svi favoriti da opravdaju očekivanja, a i mi kao narod smo skloni da favoritima nazivamo one koje to zapravo nisu. Pogotovo kad su borilački sportovi u pitanju gde nekad može da odluči trenutak inspiracije ili nepažnje, loš žreb i sl, što smo imali prilike da vidimo. Najžalije mi je naravno Djokovića i verujem da je on osvojio zlato da bi ove Igre bile za 10+. Posle njega, Arunovićke za koju sam mislio da je sav baksuzluk ispucala, ali na kraju izgleda da ipak nije. Posle njih bih naveo i Španovićku od koje nisam očekivao medalju ali sa ovako lošim skokovima u finalu, svesna je i ona da je propuštila životnu šansu za zlatom, i na kraju je ispala jedna od većih tragičara, pogotovo jer je imala dužinu za zlato u kvalifikacijama. I dodao bih još veslače, koji baš baš nisu imali sreće i koji su bili legitimni kandidati za medalju, koja im realno i pripada. Za košarkašice ne mogu da pronađem dovoljno epiteta za sve ono što su nam pružile poslednjih par godina, odbojkašice će se ćerati još, doći će i to zlato, siguran sam, a vaterpolisti...pa, oni su najveći šampioni koje je ova zemlja ikad imala.
Vidim da je mnogima Rio ostao u boljem sećanju ali mislim da je nekoliko razloga za to. Prvo, u Riju, posle prve nedelje i debakla za debaklom, u roku od par dana Srbija je stala, krenula je žetva medalja, i napravila se euforija za pamćenje. Sada su ipak medalje raspoređene tokom celih Igara, s tim što smo već prvog dana uzeli dve medalje pa smo svi mislili da idemo na dvocifren broj i mislim da niko od nas nije bio ubeđeniji da ovaj put Nole osvaja zlato. Drugo, mi smo nacija kolektivnih sportova, od 1995. pa do ove godine, Srbija je natrofejnija država u Evropi u 5 kolektivnih muških sportova (vodim evidenciju pa je ovo 100% provereno), a kada se gleda i muška i ženska konkurencija smo drugi iza Rusije. Ako gledamo samo najveća takmičenja (EP, SP i OI) i tu smo suvereni vladar evropskog i svetskog sporta. Za ovako malu, sjebanu državu, gde ne postoji maltene domaća liga, ovo su uspesi koji treba da se izučavaju na fakultetima i unverzitetima. I kao takvi, dođe RIo gde uzmemo 4 medalje u kolektivnim sportovima, od čega 3 finala. Ipak, mi više vrednujemo te uspehe, i znam bi mnogi od nas sve dali da su košarkaši bili u borbi za medalje sad u Tokiju. Svakako, biti u top 30 na svetu, sa ovakvim ulaganjem u sport, sa belom kugom koja nas pogadja iz godine u godinu, ovo je fantastičan uspeh.
Kako god, po meni, uspeh i kvalitet i jedne sportske nacije se ogleda u broju sportova u kojima je uspešna (a mogu i da dodam da za mene mnogo više znači medalja u kolektivnom sportu nego pojedinačnom). I ja bih voleo da imamo jednu Emu Mekion koja će doneti sama 7 medalja ali uvek ću pre izabrati 9 naših medalja iz 7 sportova, nego 15 medalja iz jednog sporta. Npr. Jamajka i Kenija jesu atletske nacije, i to jeste kraljica sportova, ali oni nisu sportska nacija i nikad nam neće biti ni blizu iako uvek završe ispred nas na OI. Takođe, znam da je legitimno rangiranje po zlatnim medaljama, ali isto tako uvek ću pre izabrati ukrajinski scenario sa 19 medalja i jednim zlatom nego 10 medalja i 3 zlata i niko me ne može ubediti da su recimo Danska, Švajcarska, Švedska imale bolje Igre od Ukrajine. To je bar moj stav. Tako da, glavu gore, sve smo bolji i bolji, a dok je tako, ne bih ništa da kvarim i samo neka se ovako nastavi.
Baš sam odužio ali pošto inače ne pišem, nećete zameriti.
Sve najbolje i čekamo Pariz (na avangardi)
