by Перкони » 26 Jul 2021, 00:54
ГОВОР ТЕЛА
Одличне последње три утакмице данас на отварању кошаркашког турнира на ОИ у Токиу. Нажалост Чехе и Иранце нисам гледао па не би коментарисао.
Италијани су данас показали зашто су дошли на ОИ. Константна игра и у нападу и у одбрани. Нису се предавали и на крају су искористили, рекао бих, неискуство и мањак вођства код Немаца, победили заслужено са 92:82. Обе екипе играле чврсто у одбрани, што се не би рекло толико по постигнутим поенима. Али постићи по 15 тројки на једној утакмици је реткост. За разлику од Италијана, Немци имају некакву игру под кошем (Вагнер и Фојтман). Исак Бонга и Маодо Ло су статистички били најбољи код Немаца. Бонга их је подигао поенима и добром одбраном када су Италијани били у налету на почетку 4. четвртине, али то је било све. Ло је постигао 24 поена, али је све три лопте које је изгубио на мечу изгубио у последњих 6 минута. Он и Бонга су преузели одговорност у завршници, али недовољно. Фојтмана су Италијани свели на 3 поена, 6ск и 4 ас, уз само два шута из игре. Недопустиво за Немце.
Па ипак, обе екипе много зависе, а можда и ''живе и умиру'' од шута за три поена. Да обе екипе нису погодиле оволико тројки данас, ово би био што кажу Американци прави ''slug fest'', или ти одбрана без граница. То се и очекивало, јер ово нису много креативне екипе, Италијани немају игру под кошем у позиционом нападу и поени из рекета су им углавном продори спољних играча. Италијани нису ни високи под кошем, њихови центри више шутирају споља. Акције ''два на два'' са ''одмотавањем'' високог играча у рекет им нису специјалитет. Али, ентузијазам им не мањка. Напротив. У 4. четвртини могли смо да видимо играче Италије са клупе како стоје поред терена и бодре своје саиграче. То данас нису радили Немци, Американци па чак ни Французи. Додатак Данила Галинарија у тим Италије није пореметио игру тима. Иако најбољи играч тима, и један од најискуснијих, он није централна фигура њихове игре. Има времена за његове запаженије игре, и тренер Саћети ће га полако све више користити. Галинари је и поред тога одлично одиграо ову утакмицу. Код Италијана је разочарао само Полонара (''Није ово хала Александар Николић'', рече Слободан Шаренац, после једне промашене тројке Полонаре) који је из игре шутирао 6/0, и то све за три поена.
Врло мало фаулова за једну овакву утакмицу (31 укупно), Италијани су били за нијансу бољи у скоку (35-34), а статистички гледано изгледа да су пресудиле изгубљене лопте (Немци 14, а Италијани 9). Шут за три поена им је био скоро идентичан. Као што је Богун рекао у одличној најави пред ово такмичење, Италијанима ће ипак доћи главе недостатак висине у рекету, али и игре под кошем, када се буду састали са екипом која има креативне центре. Мислим да ће њихов дуел са Аутралијанцима бити занимљив, јер ни Озији не играју много под кошем у позиционом нападу.
Аустралија је победила Нигерију на искуство са 84:67. Неко би рекао да је ова реченица непоштовање једног од кандидата за злато, али ток утакмице говори другачије. Нигерија је одлично почела меч, уз вођство од 4-0 и неколико промашених шутева Озија (све преко руке), и лако пробијање прве линије одбране Аустралије. Али, одсуство константе у игри Нигерије се видело већ на том самом почетку. Исхитрени шутеви за три поена и превише ослањања на исте су вратили у игру Озије који су у овој утакмици показали одређену нестабилност и несигурност. Имали су период од 3 минута у 3. четвртини (49-42 за АУС) где су промашили два полагања, један шут и изгубили две лопте а Нигерија је узвратила исхитреним промашеним шутевима. После је од 4. минута до краја те 3. четвртине Аустралија поново губила лопте и играла безидејно и опет пропустила прилику да преломи меч. Преломни моменти меча су тројка Тајбула за 64:56 за Озије (4.четвртина) и техничка грешка играча Нигерије која је уследила. Нигерија је до тада пала у игри генерално у другом полувремену, али је тај моменат изгледа докрајчио. Аустралијанци су после изведених слободних бацања дошли на 67:56 и касније само повећали предност.
Нигерија је пропустила две шансе у 3. четвртини за резултатско поравнање, а Аустралија је у том периоду пропустила шансу да оправда улогу фаворита за злато. Ни Пети Милс, који је по мени душа ове екипе, у тим моментима није могао да покрене своју екипу. Нигерија јесте одиграла добру одбрану, парирала у скоку Аустралији већи део утакмице, украла 14 лопти (Озији 12), блокирала чак 7 шутева (Озији 1), свела једну добру шутерску екипу на 39,4% шута, допустила противнику 19 слободних бацања,али је исто тако изгубила 24 лопте, шутирала за три поена 24-7, шутирала бацања 24-12. Нигерија једноставно није одиграла зрело, већ хаотично. Шут од 42-20 за три поена који су имали против Американаца у припремној утакмици се не може поновити сваки дан. Или боље рећи, сваке недеље. Чуди ме да тренер Мајк Браун није више користио искусног Екпе Удоа, кога је убацио хладног при крају утакмице и Удо се нажалост повредио. Емегано је добро играо у првом полувремену а онда је напросто нестао. Не верујем да је овако нестабилна и на моменте хаотичан игра Нигеријаца плод њиховог менталитета. Ипак они имају доста НБА играча у тиму који играју у једном веома организованом систему. Можда је Мајк Браун добар тренер за одбрану, али му треба помоћ у компновању екипе и одржавању њихове стабилности. Нигерија је тек на половини 3. четвртине имала акцију где је после преузимања, Нвора постигао поен после игре леђима ка кошу против нижег играча Аустралије.
Тројке су пресудиле (АУС 24-11) као и моменти када су постигнуте. Аустралија је на крају била боља у скоку 44-38, и то је податак који Италијани, али и сви који буду играли против Аустралије морају имати на уму. Аустралија практично нема игру под кошем са својим високим играчима. Високи играчи Аустралије постижу поене у рекету углавном из ''два на два'' ситуација и после асистенције и скока у нападу. Екипа која самим тим има слабост. Они свој напад базирају доста на игри око линије за три поена, централном ''два на два'' игром, утрчавањима и, наравно, шуту за три поена. Углавном играју лицем ка кошу.
Две године припрема, 10 нових играча у тиму, 10 тренинга укупно и то са 8 играча, три играча на терену који можда нису сигурни колико има сати и који је дан, и први, или пак други, пораз. Сума сумарум утакмице између САД и Француске, ако сте цинични према Америкацима. Ја нисам. Ова утакмица подсећа на ону са СП 2019. када су Французи изненадили Американце у четвртфиналу и избацили их из борбе за медаље. Мене Французи нису изненадили тада, као ни сада. А нису ни Американци.
Грег Поповић је на почетку овог сада већ историјског меча, извео на паркет следећу петорку. Лилард, Лавин, Грин, Дурент, Адебајо. Онако како се и мени чинило ако мисле да играју солидну одбрану. Дурент је рано ушао у пробелем са фауловима и то је на неки начин обележило овај меч за Американце. Лавин је морао због 2 фаула да изађе већ на 8 минута до краја 1. четвртине. Али, то није оправдање. Американци су добро кренули у првој четвртини, играли су колективно, са добрим кретњама (колико се може после 10 тренинга) и били ефикасни, завршивши четвртину са предношћу од 22-15. Интересантно је да је Поповић већ у 1. четвртини дао шансу Девину Букеру. Уместо њега је рецимо могао да уђе Келдон Џонсон, који је ипак тренирао са екипом и играо припремну утакмицу против Шпаније. Холидеј је морао да уђе јер је Лилард морао да одмори. Американци имају два плејмејкера у тиму. На почетку 2. четвртине Поповић у НБА стилу уводи другу петорку: Лилард, Букер, Мидлтон, Тејтум, Мек Ги. Три од четири потпуно нова играча у тиму почињу другу четвртину. То не утиче превише на резултат, јер Французи смањују на 22-19, али су Американци који су почели лепршаво, можда могли да притисну Французе на почетку те четвртине и повећају предност, што би им донело већу опуштеност у шуту јер уиграност им није јача страна. Али, неко ће рећи да је Поповићева чувена опаска пред пут у Токио од ''недостатку кондиције'' неких његових играча разлог што је он морао да одмара играче за завршницу меча. Шта би тек било да су Французи изједначили на крају 1. четвртине?
Кевин Дурент улази на 5:20 до краја 2. четвртине и брзо прави фаул већ у следећем нападу Француза, па опет излази. То, занимљиво, уопште не утиче на резултат и Американци, и даље релативно разиграни, одлазе на велики одмор са предношћу од 45:37. Неко би рекао, сјано полувреме Американаца, допустили су само 37 поена Французима. Интересантно је да је Винсент Коле, тренер Француске упорно тражио игру на Рудија Гобера по кошем после блокова и преузимања, па чак и када су високи играчи САД чували Гобера. У трећој четвртини иста прича, игра се кош за кош, све до 4 фаула Дуранта, после преузимања на Гоберу. У тајм ауту који је Поповић тражио после тог 4. фаула Дурента, Поповић је говорио својим играчима да се више крећу и да мењају стране. Али, од тада почиње лагани пад Американаца у игри и Французи у задња три минута и 15 секунди праве серију 17-10, коју су обележиле три тројке Француза, две Де Колоа и једна Ертела. Французи воде на крају 3. четвртине са 62:56.
САД почињу 4. четвртину са петорком Лилард, Холидеј, Тејтум, Дурант и Грин. Адебајо се чува за касније. Холидеј са 4 слободна бацања и две тројке даје Американцима вођство, пошто Дуренту ништа не иде од руке. Холидеј је поред тога одиграо добру одбрану. Са друге стране, Јабусел са два полагања изненађује Американце и држи Французе у игри. Узвраћа Зек Лавин тројком за 74-67 за Американце. И онда, право ниоткуда, искусни Николас Батум, који је у нападу само асистирао целу утакмицу, уз промашена три шута, погађа тројку и смањује на 74-70 за Американце. Бам Адебајо, који је у трећем минуту 4. четвртине ушао у игру, промашује два бацања, и онда у сада већ историјској сцени за Французе поново Јабусел игра главну улогу где спашава лопту која иде у аут и додаје је Фурнијеу који погађа тројку за 76:74 за Французе на непун минут до краја. Французи затварају продоре Американцима који тројкама безуспешно траже вођство. Следи пенал завршница у којој Французи имају мирноћу и побеђују са 83:76.
Кевин Дурент је промашио свих 5 шутева (3 тројке) у 4. четвртини коју је скоро целу одиграо пре свог 5. фаула на 15 секунди пре краја. Треба одати признање Американцима који су већи део меча успели да одбране Рудија Гобера у рекету после преузимања. Али исто тако, треба одати признање самом Гоберу на доброј игри, а посебно тренеру Француза који је упорно тражио Гобера и повремено Фала, другог центра под кошем. Американци су одирали солидну одбрану, ту нема сумње, али су показали несигурност у кључним моментима. Наиме, Американци су, поред 4 фаула више (25-21) и три слободних бацања мање, имали мање изгубљених лопти, 4 блокаде а Французи ниједну, више асистенција (23 према 18 Француза), три украдене лопте више, али...опет су надскочени, овога пута са 42:36 за Французе. Бам Адебајо је вероватно имао највећу минутажу (и одиграо је одлично), јер је Поповић знао да рекет мора да брани по сваку цену. Заказали су они од којих се највише очекивало: Лилард и Дурент. Постигли су заједно 22 поена, уз шут 22-7, 5 асистенција и 5 скокова. Дурент за своје време у игри могао је да одигра боље, али Лилард још више (4 изгубљене лопте). Међутим, Американци имају још нападачког оружја, а изгубили су утакмицу због лошег шута (69-25, или 36,2%). Оно што је требало да буде најмањи проблем Американаца, а то је шут из свих позиција, управо их је коштало победе. Разлог је свеопшта неуиграност и као њена последица пад у игри у другом полувремену, посебно у 3. четвртини (25:11 за Французе). Мислим да није разлог нека њихова превелика самоувереност, већ чињеница да су Французи упорно играли на центре кад год су могли и да су им скоро у потпуности затворили продоре ка кошу. Нема лаких поена у другом полувремену за Американце.
Ако Американци буду личили у игри на Италијане који се много ослањају на шут за три поена и немају игру под кошем (можда Галинари то мало побољша), лоше им се пише. Ако нешто имају, то су добри индивидуалци који могу сами себи да креирају шут, али и да продиру у рекет са лоптом. Мислим да је то једино решење за Американце у наредним мечевима: што више пробијања прве линије одбране и поени из тога, што више слободних бацања, и доста додавања из продора назад на шут споља. Све ово, наравно са што мање изолација и игре 'један на један''. Дурент и Адебајо морају примати лопту под кошем и ако ништа друго изнуђивати слободна бацања. Зашто су Америкаци стали са кретњама после оног минута одмора Грега Поповића, то само они знају. Француска одбрана је била добра, али не довољно добра за такав пад у игри изабраника Грега Поповића. Можда пак овај тим превише зависи од осовине Дурент - Лилард, и од Дурентових акција где он одвлачи пажњу противничких одбрана.
Интересантно је да Џерами Грант није уопште играо против Француза. Код Француза нису улазили плејмејкери Нтикилина и Албиси. Винсент Коле се у оранизацији напада солањао на Ертела и Де Колоа.
Проблем Поповића може бити што има два плејмејкера а један је тек стигао у тим, иако се добро показао против Француза. Треба неко и да организује игру.
The will to win is important. But what is more important, is the will to prepare''.
- Bob Knight
