.Isli smo kolima tako da nismo osetili atmosferu u gradu, samo smo culi iz prica ljudi da je bilo fantasticno. Garaza je bila puna kola sa slovenackim tablicama, njima je Minhen bas blizu, mogli su ujutru krenuti i doci par sati pre meca, a i uvece su sigurno mogli biti brzo kuci, verujem da su najvise i kupovali karte za utakmicu sa nama. Moj utisak je bio da nas je ipak bilo vise, cenio sam da su crveni nasi, a zeleni ili beli hjihovi navijaci, mada je bilo i nasih u belim dresovima/majicama. A i kada su pali golovi utisak mi je da se vise ljudi radovali kada smo ga mi dali.
Bila je frka da se ne isprazni baterija telefona dok ne udjemo na stadion, kodove koji idu uz kartu smo tek ujutru dobili, a vec smo bili krenuli za Minhen. Takodje malo standova oko i na stadionu za kupovinu suvenira, sve je moralo karticom da se plati, cak i pice. Ulazilo se dosta brzo, tu nije bilo problema, oko stadiona sve jasno oznaceno sto se tribina tice, redari na stadionu nisu dozvoljavali da se bude ili zadrzava na stepenicama. Iza semofora je bio veliki ekran na kome je sve vreme isla utakmica, tako da smo mogli da vidimo i sve bitne detalje u reprizi. Malo smo sacekali kada se utakmica zvrsila (a i trebalo je da dodjemo sebi nakon izjednacenja
), pa smo i brzo izasli sa stadiona. Takodje ni na parkingu nije bilo zadrzavanja, fino su to oraganizovali, problemi su poceli kada je trebalo da se ukljucimo na neki od okolnih puteva, taman smo uleteli u popodnevni spic.