Foteljas wrote:
Da odgovorim ovde, da ne spamujemo odbojkasku temu. Salio sam se malo, naravno. Znam da je London bio rekordan, ali ne zaboravi strukturu ucesnika na tim igrama. Gde si npr. imao 14 njih u atletici, a realno niko nije bio favorit ni za kakvu medalju. A sada cemo ici sa upola manjom ekipom u tom sportu, ali koja ce verovatno imati bolji ucinak. 18 takmicara u camdzijskim sportovima, takodje niko ni blizu nekog zapazenijeg rezultata. Mozda sada imamo par takmicara manje, ali je potencijal svakako veci generalno.
Sto se tice ovoga da nadmasimo Moskvu i da imamo preko 150-160 ucesnika, to bi vec bilo bas tesko. Jer smo i sada u principu iskoristili skoro sve sto je moglo (mogli smo mozda da imamo jos 10ak ucesnika u pojedinacnim sportovima, ovo sto je Storm pomenuo i da su rukometasi mozda imali neku ludu srecu poput Slovenaca). Za to bi nam trebao jos jaci rad u svim pojedinacnim sporotivma, plus da se rukomet digne, plus da niko od ovih ekipnih ne kiksa. Sve to je vrlo tesko zamisliti, koliko god da se eventulano ulaze novca i entuzijazma. A malo li je i ovo za malu zemlju poput nase?
Ми слабо радимо на дуго. Чак и када се почне, попут кајака, довољно је да се један чеовек елиминише, на различите начине, и да све пукне јер тај човек је Бог и батина и он је дигао спорт.
Тако се и кошарка дигла у Југославији, она дошла доста касно до изражаја. Тек од седамдестих а пуни процват осамдесетих. И то све захављујући због пар паметних људи који су преузели причу и направили страшну базу, пре свега тренерску. Ту пре свега мислим на професора Александра Николића али још пар људи. И то се запатило, видећемо колико. Дакле у питању је рад појединих људи и њихов огртомни етнузијазам, жеља и памет. Мање је то системски.
Ми би у пливању требали да будемо јачи од Мађара, због физичких особина, али Југославија никада није посвећивела велику пажњу пливању.
Што се тиче броја ткамичара, Румуни д деведесет и нешто око 50 имају мислим у веслању.
