by grobar_Zvornik » 11 Aug 2024, 16:51
Што би се рекло свему дође крај, па тако и Олимпијским играма.
Ове године у односу на неке претходне, нисам баш испратио све што сам желио, обавезе су учиниле своје. У складу са тим ће бити и овај лични усврт на урађено, дакле подложан оспоравању.
Главни ми је утисак да нисмо искористили потенцијал који смо имали и да једноставно нисмо били прави. Очекивао сам да надмашимо Токио, чврсто вјерујући да је то реалност српског спорта. Имали смо за то сасвим изгледне шансе, кандидате и резултате, али нисмо успјели. Једноставно, неке од наших главних узданица су подбациле. Очекивао сам 10 медаља, освојили смо дупло мање. Посљедња два дана су поправила утисак, али суштински говорећи није било добро. Превише киксева.
Много ми је драго што су одбојкаши наступили, без обзира на чињеницу што нису прошли групу. Много је важно за нашу репрезентативну одбојку да смо имали обје селекције на турниру.
Највећа жеља на овим Играма ми се ипак остварила, Новак Ђоковић је освојио оно што му је недостајало. И то на какав начин. На париској шљаци је тукао Надала, а у финалу и Алкараза. Једна од најдражих спортских побједа коју сам доживио за ових 30 година праћења спорта. Због свега што је урадио и што представља.
Друга велика жеља ми је била да се и ватерполисти врате на "велику сцену". Нисам очекивао да могу до злата, а црви сумње су се гомилали након Јапана и Аустралије још више, али сам очекивао да могу до медаље. До те мјере да бих велике новце оставио у кладионици за ту тврдњу. Успјели су надмашити очекивања свих нас. Потврдити зашто имају бесконачан кредит у нашим поимањима спортских вриједности.
И трећа велика жеља ми се испунила. Сара Ћирковић је по први пут наступила на Играма. Један сам од ријетких, а могуће и једини, који је и лично познаје и зна колико се трудила у протеклих 7 година да до овог дође. Нажалост заустављена је на првом кораку. Може се о разлозима, али бих рекао да је неискуство кључан.
Четврта жеља је била да кошаркаши туку Амере. То се нажалост није остварило, али смо свједочили епској утакмици о којој ће се причати наредних деценија, а да смо задња три и по минута одиграли боље, вјероватно би се причало вјечно.
Пета жеља и уједно максимално очекивање било је да Тијана Бошковић освоји олимпијско злато. То се није десило, а одбојкашице свакако спадају у ред оних које су разочарале на овом турниру. Само једна побједа у четири меча је премало за екипу која је деценију и по у самом врху на највећој смотри.
Друго највеће разочарење су баскеташи. Отишли су са ореолом сигурних кандидата за медаљу, тј. готово извјесних олимпијских шампиона, а себи су дозволили да губе од двије најлошије екипе на турниру. И даље сматрам оно чиме сам "смарао" на теми баскета. Ми смо уз Летонце далеко најјача екипа на турниру, али сви смо видјели на што је то личило. А потенцијални разлог сам наводио, па се не бих понављао.
Треће велико разочарење је Ивана Шпановић. Уз дужно поштовање за све што је до сада урадила у каријери, радост коју је приредила, чињеница да није могла ни финала видјети говори сама за себе. А ово јој је била посљедња шанса за злато и тешко ми је вјеровати да ће још 4 године бити у атлетици. Баш лоше издање.
Четврто разочарење је Зорана Аруновић у појединачној конкуренцији. Сматрам да је могла и морала боље. Прије свега, имајући у виду њен квалитет и квалитет конкуренције. Вратило јој се у миксу, али ја јој не могу заборавити релативан распад система на почетку Игара.
Све остало ми је у складу са очекивањима. Сигуран сам да би Мићић и Топић узели медаље да су били здрави. Једнако тако био сам убијеђен да Мајдов, Вилагош, Немеш и Комаров исте неће узети.
То нам је што нам је. Четири године су пред нама, српским савезима, екипама и спортистима да извуку поуку и да се спреме да и у Лос Анђелесу имамо овако бројну делегацију. Е на ту ствар заиста можемо бити поносни. Пун је брод пловио оно вече Сеном.
И за крај, пошто на овој теми више нећу писати, овако јавно да се захвалим неколицини форумаша попут Олимпа, октопуса, цолеа,фотељаша, друге генерације, тремија (можда неког и изоставим) који већ годинама одржавају у животу ПДФ Остали и остали мали олимпијски спортови. Захваљујући њима многи од нас који слабије пратимо те мале спортове имамо увијек актуелне информације и осврте.
"Партизане мој - остани ми велики и силан и никада не престани да сањаш! Дани славе ће се наставити и на овом и на европском нивоу....ти си моја љубав права,моја крв, моја кућа и породица.. " Joffrey Lauvergne
33 ГОДИНЕ ПОНОСНА И СЛАВНА!
