Pariz 2024. - u susret OI

[Foteljas]

Zasto da se ne koristimo time ako vec mozemo? Ako ostaje sistem da na olimpijskom turniru nastupa samo po 16 boraca u kategoriji, to znaci da svako ko se plasira na igre uz dobar zreb i trenutnu inspiraciju moze lako da dodje u zonu borbe za medalje. Onda treba gledati da imamo sto vise potencijalnih ucesnika u tom sportu. Pogotovu u kontekstu opsteg sagledavanja potencijalne uspesnosti na predstojecim OI, jer mislim da se vecina nas do sada slozila da ce potencijala za osvajanje medalja u Parizu biti manje nego sto ih je bilo za Tokio. A nesto ne verujem da ce i pored svega organizacija tog SP stajati vise od onih 2-3 miliona evra koliko je od drzave dato FIBA za kvalifikacije kosarkasa koji su posle neslavno izduvali u Pioniru.

[octopus]

Delim mišljenje.
Simpatično mi je da smo i mi faktor u nečemu.

Nekolicina funkcionera u raznim sportovima na nazovi visokim funkcijama, a bez nekih benefita. Kod Lalovića sve konkretno - i organizacija i suđenje na koje nismo navikli.

Rvanje definitivno, a možda i džudo i boks bi mogli, ako ne da podignu generalni bilans, onda bar da održe nivo borilačkih sportova iz Tokija. Naravno, moguće je da isto prođu kao i prošle godine. Problem je što karatea nema, a tekvondo ako donese jednu bronzu biće puna kapa a to nije ni blizu dobar rezultat kao onaj u Japanu.

[Foteljas]

Od rvanja u Parizu ocekujem ipak nesto vise od one jedne Zurabijeve bronze.
Sa druge strane, ostaju dva zlata i bronza iz tekvonda i karatea. Da li ce to moci da se nadoknadi iz boksa i dzudoa i od ovih preostalih tekvondoista, ostaje da se vidi, ne deluje da ce biti lako, ali sa ovim masovnim naturalizacijama to nije nemoguce, pa i da se nadmasi taj bilans.

[octopus]

Malo mi je krivo što nismo krenuli sa masovnijom naturalizacijom Rusa u onim sportovima u kojima nemamo nikakvih predstavnika; tipa sinhrono plivanje, gimnastika ili recimo streličarstvo. Igre bi bile mnogo interesantnije, a možda bi pao i neki visok plasman. Kad ih već mnogi čerupaju, kod nas bi mogli i da se nastane i da zarade sportsku penziju, a i da otvore neku trenersku školu, poput Zurabija.

[Olimp]

Sjajna vijest za rvanje.
Nema nas šta biti sram.
Ako nije sramota Mađare da se svako drugo prvenstvo u vaterpolu igra kod njih, Poljake u odbojci 2 od 3 takmicenja :) onda ne treba ni nas za ovo.
Vrhunska vijest jer zna se da je suđenje faktor u ovom sportu.

[Patriota]

Nisam odavno pisao, al sad bih se u istom postu, dotakao dve meni aktuelne OI teme. Najpre bih se osvrnuo na sve veći problem dupliranih kandidata u borilačkim sportovima, koji imaju realne šanse za učešće na OI, a neki ne samo učešće, već i borbu za medalje. Konkretno, nabrojaću nekoliko konkurenata u istim težinskim kategorijama, kojima predstoje borbe za odlazak u Pariz. Verovatno ću nekoga i preskočiti, al evo recimo ovako:

Božanić-Perišić (-67)
Nikolić-Stojadinov (-48)
Mirončikov-Agajev (-80)
Radovanović-Ćirković (-50)
Abasov-Aličić-Fedorov (-63,5)
Arsalan-braća Nemeš (-67, -77)
Možda i, Nadj-Mate (-67)

Jedini koji su taj problem rešili još pre Japana, su Majdov i Kukolj (-90). Nisam siguran koliko su gore navedeni sportisti spremni na isti potez, al videćemo uskoro.


Druga, meni aktuelna OI tema, je predstojeći izbor za najbolje sportiste po kriterijumima OKS. Što se tiče ekipa, sigurno basketaši(ako ih smatraju ekipom) i odbojkašice, neće imati konkurenciju. Što se tiče pojedinaca, kod žena, verovaovatno Vuleta neće imati dovoljno jake protivkandidatkinje. Dok će kod muškaraca, Novak imati jake suparnike iz borilačkih sportova, pre svega rvanja. Kod trenera, recimo Gale. Možda sam kod seniorskih kandidata negde i pogrešio, al ono što je moj utisak je neverovatna konkurencija u borbi za priznanje koje se dodeljuje u pojedinačnoj konkurenciji za mlade. Definitivno će ovogodišnje priznanje otići u ruke neke sportistkinje, ali konkurencija je tu prejaka. Pretpostavljam rezultatski najjača u poslednjih nekoliko decenija. Mlade, Vilagoš, Topić i Ćirković su potpuno izdominirale ove godine, a ako ovom spisku dodamo i nešto starije, koje mislim, takođe ulaze u ovu starosnu kategoriju i postigle su odlične rezultate, poput Božanić, Perišić, Zagorac (i možda mi trenutno još neko ne pada na pamet), može se zaključiti da je budućnost našeg sporta u rezultatskom smislu u ženskoj pojedinačnoj konkurenciji. U svakom slučaju biće zanimljivo za koga će se ove godine opredeliti OKS.

[Foteljas]

Cekamo maga ove teme octopusa da napravi tradicionalnu rekapitulaciju rezultata srpskih sportista u ovoj 2022. godini, sa projekcijama za narednu.

Dok on to ne napise, da se nadovezem na drugi deo prethodnog posta. Slazem se sa vecim delom predvidjanja ko ce biti proglasen za sportistu godine, samo ne verujem da ce Noletu ponovo izmaci u vidu priznanje, imajuci u vidu kroz sta je prosao pocetkom ove godine, kao i to da su mu glavna konkurencija strani naturalizovani sportisti u manje popularnim sportovima. Mozda eventualno Zurab dobije kao izvesnu kompenzaciju za proslu 2021. godinu u kojoj je vezao olimpijsku bronzu, uz evropsko i svetsko zlato koje je ove godine ponovio.

A to nas dovodi i do cinjenice koju je Patriota lepo primetio, snazne tendencije "feminizacije" vrhunskih postignuca domaceg sporta, sto treba da raduje, ali nije dobro sto istovremeno imamo i izvesnu oseku kod muskaraca (pogotovu ako bi iz spiska uspeha zanemarili one koje su doneli pomenuti naturalizovani), mislim da je ovo bila najsusnija godina za muski ekipni sport jos od skidanja sankcija, sem basketasa kod muskih ekipa ne da nije osvojena nijedna medalja na velikim takmicenjima, vec nijedna ekipa nije bila cak blizu borbe za iste!

[Olimp]

Iza nas je jedna godina koju će većina percepirati kao neuspješnu. Mislim da to nije baš tako, a otom sad više, ali svakako mi kao nacija sklona kolektivnim loptackim (tradicionalnim) sportovima smo pod utiskom činjenice da ove godine na čak 6 takmičenja (2 u vaterpolu) nismo uzeli nijednu medalju, prvi put od raspada Jugoslavije. Moralo se i to nekad desiti.

Srecom da su uvrstili i basket kao olimpijski sport, tako da gore navedena tvrdnja da nismo osvojili medalju u OI kolektivnom sportu ipak ne stoji. Basketaši su ove godine potvrdili da su najbolji tim na svijetu vrlo ubjedljivim pobjedama predvođenih Stojacicem kao najboljim svjetskim basketašem.
Odbojkašice su priredile novu bajku osvajanjem svjetske titule pri čemu su dva put sa lakoćom pobijeđene Amerikanke, a u finalu sa 3-0 Brazil.
Novak je uz turbulentnu godinu obilježenu sramotom u Melburnu i bezrazložnom zabranom u New Yorku osvojio Wimbledon, i ponovno dosta rutinski uz ne savršenu igru, dokazao da je trenutno neprikosnoven na travi.

Dakle u godini u kojoj smo uzeli dva zlata u olimpijskim kolektivnim sportovima i Wimbledon žalimi se kako nismo zadovoljni :)
I za nas ljubitelje OI pala je prva kvota za Pariz- kao i u prošlom ciklusu uzela ju je Zorana Arunović.

Sljedeća godina je ključna za skupljanje olimpijskig kvota, a najvažniji događaj godine je SP na Filipinima, Japanu i Indoneziji gdje smo na korak od plasmana zahvaljujući ludoj sreći u zadnjem prozoru. Kao i naravno svi Slamovi gdje Novak lovi poravnjanje a možda i prestizanje Nadala.

Za naše glavne olimpijske pretendente na medalje ključna godina:
- košarkaši (ako ne bude senzacija u zadnjem kolu) odlaze na SP, a ako budu u punom sastavu imamo se pravo nadati direktnoj kvoti za koju je dovoljno vjerovatno i samo polufinale, a da se u njemu nađu recimo SAD, Argentina ili Kanada plus Francuska onda čak i 5. mjesto
- rukometaši prvi nastupaju u 2023 u Njemačkoj i Poljskoj na SP. Ovaj put nismo dobili toliko strašan žrijeb idemo na Njemačku, Norvešku bez Sagosena i Holandiju i ako dobijemo dva od ta tri protivnika bicemo blizu plasmana na OI kvalifikacijske turnire na koje idu 7 najboljih s ovog SP
- vaterpolisti s novim selektorom dogodine opet imaju EP ( oktobar Izrael) i SP (jul u Fukuoki) u istoj godini, drugu godinu zaredom. Bice zanimljivo vidjeti koliko mozemo i mozemo li do kvote vec dogodine, da izbjegnemo kvalifikacione turnire u 2024

- od borilačkih sportova posebno značajno je SP u rvanju koje je opet u Beogradu a koje daje direktne kvote za OI za razliku od tekvandoa i dzuda gdje su sva takmicenja dogodine podjednako važna za plasman jer se ide preko OI rang liste

Nadamo se plasmanu kojeg tekvndoista direktno, a jako važno je da se plasira Damir Mikec da ofrormimo onj snažan dubl, a nadajmo se i drugi naši sportisti. Vidjeli smo u Tokiju koliko je to random sport i kako je Sebić uzeo medalju a jedva da ponekad uzme na SK.

U Krakovu ce se održati Evropske igre koje se dati kvote za nekoliko sportova ali manji broj kvota i ne za sve sportove.

Ako uhvatim vremena da napravim kalendar uradit cu to ali sumnjam posto ocekujem prinovu ovih dana :)

[Foteljas]

Olimp, neka je sa srecom prinova, da bude ziv(a) i zdrav(a)!

Lepo si primetio da je u nastupajucoj godini najvaznije da kosarkasi prvo overe plasman na SP, a onda da tamo kako znaju i umeju uzmu olimpijsku vizu, imajuci u vidu iskustva koja imamo sa kvalifikacijama. Slicno vazi i za vaterpoliste, mada je kod njih i pored svega sto je ove godine bilo ipak manji pritisak zbog slabije konkurencije i mogucnosti za popravni.

Od ovih koje nisi pomenuo, bice bitno da kosarkasice ostvare dobar plasman na EP u junu, posto ce se tamo deliti sest mesta za olimpijske kvalifikacione turnire pocetkom 2024. godine.

[Milutinov Tata]

Neka vam je sa srecom Olimpe, da sve prodje kako treba

[octopus]

Olimpe brate, sve najbolje, puno sreće na porođaju!

Uh, ceo vikend bez kompa, moraću sa telefona, deo po deo posta da mi se ne izbriše sve pa da se ne smorim, isprovocirali ste me.

Foteljaš, nisam siguran da sam više u materiji od tebe ili bilo koga od vas što ste se javili u poslednjih nekoliko postova. Drago mi je da delimo istu strast!

Ekipni sportovi kod nas tradicionalno daju ukus sportskoj godini, pa je jasno što pojedinci misle da godina nije bila uspešna. No naprotiv. Dva svetska ekipna zlata, basketaši i odbojkašice, to je vrhunski uspeh. Plus još 5 individualnih svetskih zlata u olimpijskim disciplinama: 2 u tekvondou, 2 u rvanju i 1 u atletici. 7 zlata ukupno, fenomenalno!
Mislim da ni prošle godine nisam pravio predikciju poređenjem sa istom godinom u prethodnom ciklusu, naravno zbog korone. Ciklus Rio trajao 4 godine, ciklus Tokio 5 godina, a ciklus Pariz 3 godine. Neuporedivo.

I prošle godine smo raspravljali oko nagrade za najboljeg muškog sportistu. Novak je kategorija za sebe, nešto neponovljivo. On i kad ne dobije nagradu, podrazumeva se da je najveći. Ponavljam se, njegov pristup na OI, naročito u Tokiju, kad se samoubio ginući da nam donese 2 medalje i onaj njegov čuveni snimak kad se on i gomila naših olimpijaca raduju prvom zlatu (Milice Mandić) mene su više kupili nego da je i osvojio neku medalju. Naravno, tuga, bes i frustracija i dalje tinjaju.

Analizirajući naše u kvalifikacijama, kao i na samim OI, nametnule su mi se tri kategorije sportova. Neverovatan podatak je da je u onoj najširoj (koja ima ubedljivo najviše disciplina), a to su individualni neborilački sportovi, naša tradicija najslabija, zapravo poražavajuća. Ako uključimo par filtera - da se ne računaju uspesi slovenačkih gimnastičara, hrvatskih veslača i Đurđe Bjedov koja je ceo život provela u Splitu, Srbiji ostaju (random) zlata u streljaštvu i jedno jedino van streljaštva - Nišovićevo. A i to zlato je osvojeno u dvokleku sa neuporedivo uspešnijim kolegom, Hrvatom Ljubekom! Treba li doliti ulje na vatru i reći da je Sloveniji u Tokiju ova kategorija sportova donela sva 3 zlata, a Hrvatskoj dva…

Dakle, jasno je gde je najveći rezervoar za napredak naših u budućnosti. Isto kao što je jasno da neće biti lako odbraniti prosek od tri ipo medalje kolektivnih sportova sa prethodne 2 OI, kao i 4 odličja borilačkih sportova iz Tokija.

[Olimp]

Ovo u kolektivnim sportovima je bolestan podatak i to nema sanse da ponovimo, pogotovo zbog pada u kvaliteti u vaterpolu.

Sto se tice individualnih neborilackih sportova svakako uzasan podatak ali ohrabruje pojavljivnje dva velika talenta u atletici. Nek samo jedna uspije i sjajno.

Hvala svim na lijepim zeljama stize sin, drugi po redu :)

[octopus]

Opasno ću ti zameriti budu li tvoji sinkovići nastupali za kroaciju.

Nadam se da u fantastičnom trouglu Sara-Angelina-Adriana već u Parizu jedna od njih tri može do medalje. Svakako najveće šanse trenutno ima Vilagoš. Ali skoro 600 dana je jako dug period za tako talentovane sportistkinje i ima vremena za sve tri!

Sinančević i Gardašević vrebaju iz senke i na njih posebno treba obratiti pažnju. Šteta što je u muškoj kugli trijumvirat moćan i trajan kao onaj u muškom tenisu, ali ženski dalj je prilično slab i za obe naše dame ima nade.

[Olimp]

Sudeci na familijarnu tradiciju (svi pravnici) i genetiku ako doguraju do reprezentacije škole bice uspjeh :)

[Foteljas]

Analizirajući naše u kvalifikacijama, kao i na samim OI, nametnule su mi se tri kategorije sportova. Neverovatan podatak je da je u onoj najširoj (koja ima ubedljivo najviše disciplina), a to su individualni neborilački sportovi, naša tradicija najslabija, zapravo poražavajuća. Ako uključimo par filtera - da se ne računaju uspesi slovenačkih gimnastičara, hrvatskih veslača i Đurđe Bjedov koja je ceo život provela u Splitu, Srbiji ostaju (random) zlata u streljaštvu i jedno jedino van streljaštva - Nišovićevo. A i to zlato je osvojeno u dvokleku sa neuporedivo uspešnijim kolegom, Hrvatom Ljubekom! Treba li doliti ulje na vatru i reći da je Sloveniji u Tokiju ova kategorija sportova donela sva 3 zlata, a Hrvatskoj dva…

Dakle, jasno je gde je najveći rezervoar za napredak naših u budućnosti. Isto kao što je jasno da neće biti lako odbraniti prosek od tri ipo medalje kolektivnih sportova sa prethodne 2 OI, kao i 4 odličja borilačkih sportova iz Tokija.

Sve zavisi iz kog ugla se sagledava situacija. Ako se gledaju nastupi nasih od 1992, stvarno se moze steci utisak da smo u ovoj kategoriji vrlo tanki sa najvisim plasmanima, jer je bilans 1/8 (Aleksandra Ivosev zlato u streljastvu 1996). Medjutim, kada se sagledaju sve medalje, ova kategorija u ukupnom zbiru znacajno raste u udelu na 15/36 (srebra 7/12, bronze 7/16). Znaci da doprinos tih sportova nije mali kao sto na prvi pogled deluje , ali problem je sto je gro tih medalja ipak sasredjen na streljastvo, koje je ubedljivo prvi sport po ukupnom broju medalja nakon raspada SFRJ (11). Nazalost, i ovde je bilo puno (mozda i najvise) kikseva i baksuzluka u proslosti, a nije da nismo imali aduta koji su znacajno mogli da popravljaju ukupan bilans uspesnosti na olimpijadama (Dragutin Topic, Jasna Sekaric, Goran Maksimovic 1996, Natasa Janic i veslaci 2000, ostali teniseri 2008/12, Djokovic 2012/16/21, strelci i kajakasi 2016, Vuleta 2021)