Odlična je vest ovo oko Avramović, drago mi je da se vraća u pogon. U novonastalim okolnostima posle povrede Bogdanovića verovatno drugi najbitniji igrač u našoj rotaciji. Treba nam njegovih 20-25 minuta po utakmici, jer ovo što gledamo od Vasilija, neodoljivo podseća na ovo:
Možda sam ovo trebao da stavim u spoiler?
Pit Bull wrote:Ne treba nesto previse ocajavati, ali bilo je ocigledno da je Turcima vise stalo da dobiju nego nama.
Ili makar Atamanu.
Larkin nije izlazio iz igre, a Sengun, Osman i Osmani gulili preko 30 minuta, plus rotacija skracena na 7-8 igraca.
I skroz legitimno. Za reprezentaciju koja ima dvije medalje u svojoj istoriji, put do polufinala koji vodi preko Svedske i izvjesno Poljske/Gruzije/BiH bi suludo bilo propustiti. Ako tako bude, oni su u osmini finala i cetvrtfinalu favoriti za dvocifren broj poena i imaju na talonu polufinale tj. dva pokusaja da osvoje tu medalju.
S druge strane, nama mozda i nije lose sto cemo ici stazom kojom idemo do polufinala. Sa povredom Bogdanovica i svim problemima koje imamo, te pokusaja da se uspostavi nova dinamika i hijerarhija u napadu, mislim da je Finska kao protivnik bolja opcija od Svedske. Jer cemo se protiv Finaca morati malo i oznojiti. Za cetvrtfinale vjerovatno da nam dolazi Izrael/Francuska/Spanija, ali ne mislim da je tu bilo ko prijetnja... Bar ne ozbiljna. Francuzi su ostali i bez Sara. Tu Jokica nema ko sacuvati, a svakako kamenjare u napadu.
Ako dodjemo do polufinala, kapiram da cemo biti u optimalnom ritmu za Njemacku.
Da se nadovežem na ovaj boldovani deo.
Skroz si u pravu kada se pogleda prvih pet po minutaži u oba tima:
Larkin - 39:18
Šengun - 36:13
Osmani - 34:48
Osman - 33:32
Jokić - 32:42 Nama je samo Jokić odigrao preko 30 minuta na utakmici.
Turci su ovo stvarno odigrali kao da je finale. Pogledaš rotaciiju, pogledaš reakcije Atamana posle pobede, reakcije igrača kojima je rodbina utrčala na teren da se grle i ljube, samo je falilo da krenu da padaju baloni sa plafona dvorane i da pucaju konfete iz topova, a sa razlgasa da krene: "We are the Champions".
Mi smo utakmici pristupili kao da je u pitanju bilo koja utakmica grupne faze, dok na primer, mnogo smo bili naoštreniji protiv Letonaca da pobedimo.
Svakako mislim da je odnos snaga između dve reprezentacije sličan onom koji je postojao između Srbije i Rusije 2017. godine, odnosno imam osećaj da ih sigurno dobijamo ako se sretnemo u finalu ili utakmici za treće mesto.
Oni su odigrali na gornjem nivou svojih mogućnosti, mi smo takođe odigrali vrlo dobru napadačku utakmicu, ali imamo prostora da se unapredimo defanzivno, to je činjenica.
