Danas se navrsava dve godine postojanja foruma Avangarda koji je nastao u nekim drugim, iz ove perspektive se cini bezbriznijim vremenima…
Ne prodje dan da sebi ne postavim pitanje da li je bas moralo da se krene ovim putem, jer ko zna koliko je iza nas besanih noci, svakojakih problema koji su nam se isprecili i koji su svakodnevno pred nama, ali kada se sagleda kvalitet ljudi koji ovde svakodnevno obitava, njihov entuzijazam i energija, apsolutno nas nista ne moze zaustaviti i nema cene koju nismo spremni da platimo da bi ovaj svoj kutak zastitili…
Iskreno mi je krivo sto pojedini nasi internet prijatelji jos uvek nisu prepoznali ovo mesto kao svoje konaciste gde ce sa istomisljenicima i neistomisljenicima polemisati, deliti radost i tugu… Takvima su vrata uvek sirom otvorena i iskreno se nadam da cemo iz dana u dan biti sve jaci, jer svaki covek je bitan u vremenima moralne i intelektualne oseke kad ono sto je dobro treba cuvati kao malo vode na dlanu…
Trudili smo se i trudimo se da napravimo sigurnu oazu za sve, da oni koji su manjina ne budu ugrozeni od strane vecine i da svi imaju jednaka prava...
Gresaka je uvek bilo i bice, ali ne iz lose namere, vec zato sto smo i mi samo ljudi od krvi i mesa koji imaju osecanja, koji ponekad burno izraze svoje emocije, ali je bitno da ne postoji tendencija i zelja da se bilo ko unizi i da se na ovom virtuelnom mestu oseca nekomforno… Trudimo se da insistiramo na stvarima koje vezuju ljude, a one koje su kamen spoticanja, ili ostavljamo po strani, ili ne dozvoljavamo da dodju u prvi plan...
Za ove dve godine mnogima od nas Avangarda je postala drugi dom... Mnogi od nas prvo upale kompjuter i pogledaju sta ima novo u ovoj nasoj oazi pa tek potom se umivaju i peru zube, doruckuju, ili kakav vec rezim zivota imaju..
Mnogi nasi prijatelji trenutno nisu sa nama iz raznoraznih razloga... Neki krstare okeanima, neki su zbog privatnih obaveza spreceni da budu svakodnevno sa nama, dok oni treci pokusavaju da pronadju svoju srecu na nekom drugom mestu, ali ne sumnjam da ce se mnogi od njih jednog dana vratiti, jer samo jedno mesto u zivotu covek moze dozivljavati kao svoj dom
Za kosarkase koji su lokomotiva ovog foruma…
Za nase tenisere, za vrhunske poznavaoce i zaljubljenike u Beli sport koji postavljaju neke nove standarde kada je pracenje istog u pitanju…
Za fudbalere koji nas uglavnom nerviraju, ali coveka moze da nervira samo nesto sto puno voli…
Za sve ostale male sportove koje retki entuzijasti prate, ali bez njih ni sport ne bi bio to sto jeste…
Za obicne navijace koji imaju svoje misljenje i ne pripadaju nijednoj grupi i koje pokrecu iskljucivo sopstveni principi…
Za one sa juga i Zabranjene, za Delije, Firmu, Forse, Djavole, Despote, Igose, Majstore, Patriote i sve druge…
Za sve one koji su nam pomogli medijski i na svaki drugi nacin da se probijemo u internet dzungli, da se za nas cuje, za one medije koje prenose informacije s Avangarde, jer nam veruju… Mislim da smo mi jedini forum s ovih prostora na koji su se pozivali medijski giganti b92 i Mondo u svojim vestima sto je svakako velika cast i obaveza koja nam ne daje za pravo da se opustimo i koja nas nagoni da uvek budemo precizni i brzi …
Posebna zahvalost moderatorima koji su uvek tu zbog vas i koji su mnogo puta zapustili svoje privatne obaveze da bi bili vas servis… Jer da bi nesto bilo dobro neko mora da krene putem odricanja…
Za one koji montiraju snimke dok utakmica jos uvek traje, ne bi li iz svih mogucih uglova sagledali sporne sudijske odluke, koseve i golove…
Za sve one koji prave karikature da bi se nasmejali i smanjili tenzije…
Za sve one koji odrzavaju twitter i facebook…
Za sve one koji sate i sate svog slobodnog vremena koriste ne bi li pripremili pitanja za kviz…
Za sve one koji nas obavestavaju putem SMS poruka sa sportskih manifestacija da bi ljudi s Avangarde uvek bili pravovremeno i kvalitetno informisani…
Za one koji koriste svoje privatne kontakte ne bi li ono sto saznaju podelili sa nama…
Za sve garde s Avangarde
Mnogaja ljeta braco i sestre