Морам признати да не знам шта је било забавније и невероватније - конференција Спалетија који обзнањује да је орочено отпуштен (?), председник италијанског савеза, један аутентичан гузичар који има намеру умрети на функцији а који се на улет новинара два сата по Спалетијевој конференцији хвата за срце и алудира да му душа није умирена или чињеница да нико не жели да преузме селекцију, тако да као наредни селектор фигурира - Гатузо.
Италијанска репрезентација је последњих педесетак година, мање-више изузимајући период Енцо Беарцота, у хроничном стању трагикомедија и прилично занимљивих анегдота који су били замаскирани концентрацијом талента какав није био забележен у историји било које репрезентавије. Када је тај таленат упросечен, остала је само трагедија.
