ЕКСКЛУЗИВНО – Петар Ђорђић отворио душу: Морам да заслужим национални дрес!
25 мар, 2013
Хало, Петре Ђорђићу, како си, како иде опоравак у Фленсбургу, да ли си расположен за један разговор о репрезентацији, ако не желиш не мора да буде објављен…
- Нема проблема, све је у реду, слободно пишите, одлучио сам да проговорим. Ово је први пут да се јављам после две и по године, нисам више хтео да разговарам са новинарима јер је често у штампи излазило оно што нисам рекао. Испреврћу моје речи у тексту, испадне нешто десето, а ја то не волим. Повукао сам се јер нећу непријатности, увек говорим оно што мислим, веома сам одређен и важно ми је да се то испоштује.
Да ли Вас је нешто посебно повредило?
- Од новинара није, само нећу да ми се речи изврћу и стављају у погрешну конотацију, нема разлога за тим.
Вероватно си тако навикао у Немачкој, од рођења живиш у средини која негује јасне односе, ред, рад и дисциплину…
- Сигурно да то има утицаја, али такав сам и по природи. У Немачкој су сви односи јасно дефинисани, овде не могу тако лако да се догоде пропусти који се дешавају у нашој земљи, овде ме сви поштују и стало им је до мене…
Зар мислиш да у Србији није тако, па ти си репрезентативац, играч наше будућности, о теби се чују само речи хвале?!
- Хм, не бих баш рекао… Хајде и да вам поверујем, али догађаји из прошлости баш не иду у прилог томе.
Мислиш на лоше искуство у јуниорској репрезентацији пре три године, зар то није превазиђено?
- Није само то у питању, било је ту много ствари због којих сам страшно трпео, повређивале су ме и због тога сам одлучио да се повучем. А, сви знате какав сам патриота био, с колико љубави сам долазио у репрезентацију, за мене је то била светиња, далеко изнад свега. Ништа ми није било тешко, ни да са осамнаест година путујем по тридесет сати…
Наш генетски код, припадност нашем народу, увек је најважнији, светиња, као и репрезентација, ма где у свету живели. То нико не може да измени, па и онај ко нас је својим поступцима повредио. Ко је тебе разочарао, који селектор, дај да се то већ једном среди, стварно си драгоцен играч, прави репрезентативац…
- Од Европског првенства, ево има већ годину и по, самном нико из Србије није разговарао. Селектора Вуковића сам први пут видео на јуниорском првенству пре три године, подржао ме је, а после ме је и позвао да ми каже да му је драго што сам код Љубе Врањеша, да је то добро за мој напредак…
Врсни тренер те је од тада још више форсирао у клубу?
- Све је било подређено мом напретку, репрезентацији.
Радовао сам се да идем на Светско првенство у Шведску, тако сам разумео Вуковића. Био је то мој сан, али, уместо тога, сасвим ненадано сам опет позван да играм за јуниоре, квалификације за одлазак на СП. То ме је страшно разочарало…
Али, зар ти нико није рекао да је тада требало само да им помогнеш…
- Не, ја сам то доживео као одбацивање из сениорске селекције, мислио сам да им нисам потребан, да ме више не желе.
Али, после те је Вуковић позивао, па и за ЕП 2012.?
- Толико сам био разочаран да нисам могао да се одазивам. У немачкој лиги играч мора стално да се доказује, а у репрезентацији Србије сам играо из чисте љубави, није ми служила као одскочна даска у каријери. Једноставно више нисам имао поверења ни осећај да сам потребан, да нећу бити само фигура… Са друге стране овде имам пуну пажњу, стало им је до мене, знао сам да ће доћи моје време.
Твоје време долази и за репрезентацију Србије! Очигледно су у питању неспоразуми, треба разговарати, ако постоји воља све се да исправити и надокнадити. Може ли? Са друге стране крајем лета истиче три године од када не играш за Србију, постајеш слободан да заиграш за неку другу земљу…
- Сад сам посвећен опоравку, ево баш данас сам заиграо први пут после операције укрштених лигамената колена, после седам месеци, и постигао сам пет голова, као некад. Пресрећан сам. Тек кад опет будем на репрезентативном нивоу могу да размишљам о националном дресу. Морам да га заслужим!
