Nisam poznavalac, ali imam neko misljenje, koje sam delimicno izneo u vise postova. Postoje 2 teorije.
Prva je po meni ispod 40% realna, izneta od strane njegovog trenera. A to je da se Emir cuva za Rio i da bi sagoreo do 2016. godine da je nastavio da trenira u onom paklenom ritmu. I on, kao i Milan Ristic, je u fazi promene tehnike; smanjuje broj koraka izmedju prepona, a za to se u potpunosti menja tehnika i trcanja i treninga. Za razliku od Ristica, kod kog je napredak brz i ocigledan - ovih dana je trcao u SAD i priblizio se licnom rekordu na 2 desetinke; (plus nije trcao u dvorani, sto znaci da je na samom pocetku dizanja forme za leto...) Emirova vremena su posle Moskve sokantno losa; na otvorenom - sa preponama i bez prepona, kao i u dvorani. Da je prosle godine u par trka bio na nivou 48.80 - 49.00, sto su neki prosecni rezultati za svetske trkace, ova teorija bi bila mnogo vise logicna. Ali samo 3 trke ispod 50s su izuzetno slab ucinak koji ima gorak ukus za sve nas. Mislim da ga trener (izjavama ovog tipa i selekcijom najminimalnijeg broja mitinga na kojima ce da se blamira, pardon ucestvuje) stiti zbog krize u kojoj je vec poduze i da zeli da mu kupi vreme ovakvim izjavama, da se jos vise ne ubedaci, dok ne dodje mirna luka, sto je pedagoski i takticki skroz ispravno.
Po drugoj teoriji, koju je jabukamen pomenuo, dosao je do velikih stipendija, (za nase uslove) unosnih sponzorskih ugovora i konacno, nacionalne penzije, pa je mozda i izgubio veliki zar. Na to treba dodati i cinjenicu, da se onakva progresija iz prethodnih godina nastavila, ove godine bi verovatno oborio svetski rekord. Za sve atleticare, i one mnogo vece od Emira je normalno, da nakon ogromnog napretka dodje do stagnacije, pa i manjih padova. Uostalom, da podsetim; pred Moskvu, Ivana je bila skoro pred odlukom da zavrsi karijeru zbog povreda i krize u rezultatima; a bila je svetska juniorska prvakinja. Atletika je jako surova, kao i tenis. Peti brzo postane trideseti gubeci od sto petog. Jednostavno, malo ako se ne grize, drugi te stignu i pocne da se stvara crv sumnje i na treninzima i na takmicenjima; pored objektivnog gubitka kvaliteta.
Da ne filozofiram previse, Emir nema izdrzljivost kao pre, pada pred kraj trke i licno mislim da je glavni uzrok krize, to sto je malo poleteo zbog slave i novca (tako bi bilo kod 99% ljudi u Srbiji). To dovodi do pada motivacije na treninzima, a bez toga nema, da se strucno izrazim, ni brzinske, ni preponske izdrzljivosti.
Ova druga teorija je, da kazem preko 70% realna.
Samim tim, istina je negde izmedju, s tim da osetno vise naginje ka drugom scenariju.
