by Dr Arslanagic » 15 Nov 2018, 11:19
Тај став о ком аир пише, и о ком ја пишем, комунисти и садашња њихова чеда у политици су скоро па убили, код великог дела српског народа.
Дошли смо у ситуацију да се херојство првог светског рата попљувава и унижава.
Тадашњи Срби нису хтели ни по коју цену да имају господара и да им чак ни свемоћна аустроугарска окупира земљу.
Пошли су у унапред изгубљен рат и поделили пар историјских шамарчина надобудним аустријаницима и мађарима.
И хрватима који су уствари у већини чинили оне нечовечне злочине по мачви.
Да будем вулгран јебали су матер аустријанцима и мађарима на церу, па на сувобору, док се и цар немачки није умешао, па говно бугарско, и наравно дежурно аустроугарско племе шиптари са леђа.
И опет се Србија није предала, него се повукла да покуша да се прегрупише.
И прегруписала се после невиђених губитака, гледајућу целокупну светску историју, и развалила фронт на којем их је чекало око 626 000 непријатеља, бугара и аустро мађара и гонила их до краја света исписујући најславније странице српске и светске слободарске историје.
62 000 Срба, сељака у опанцима, је одлучило тај рат и пробило најјачи фронт који је икада направљен.
И то не први пут у историји.
Данас су Срби прозвани стоком, заосталима, сељацима ... а од кога?
Од оних који величају сатану, нечовештво, сваку врсту нехуманости и нељудскости.
Па заболе нас дупе да нас ви волите.
Али, то се зацарило код Срба, па је данас популарно рећи да је боље било да смо пристали на капитулацију да не би било онолико жртава.
То тако код Срба не иде.
Поједини на форуму не умеју да прећуте, прогутају него до бесвести гурају свој став, а имају смелости да кажу како је Србија морала да одустане од себе, свога ја и своје часне историје.
И данас исто.
Срби су у историји познати као најхрабрији народ на свету.
Који је извојевао такве победе, какве ниједан други народ није.
Победе за шта?
За слободу. Не за паре, кола, мобилне.
Слобода се данас ни мало не цени.
Само профит, луксуз и хедонизам.
Што није мука.
Мука је сто се не цене жртве које су поднели непобедиви ратници, војиничине у опанцима, див јунаци првог светског рата, да би данас упште били рођени и живи ови што их понижавају и пишају на њихову бесмртност.
Наравно, то је пишање уз ветар.
Пробудите се, и не срамотите се, јер сте потомци див предака опеваних и у нашим и у страним песмама.
Част је бити Србин.
Не би нас они непрестано нападали да правда ниије на нашој страни.
А пошто јесте, немамо се чега бојати, до се само угледати на наше претке и поступати како су и они.
И моће сви да нам попуше, као што су и њима.
Сваки пут смо били на коленима, и сваки пут смо, Богу хвала, васкрснули и победили.
Никад нисмо били на страни силе него правде.
То је пут који су нам оставили, и ми такав треба да предамо.
Толико.
Митрополит Михаило у свом говору поводом 500. годишњице Косовске битке, молио је кнеза Лазара: „Да помогнете својим молитвама пред престолом Праведнога Бога, да се обнови Српска Царевина, да се уједини раскомадани народ српски“.