by Dr Arslanagic » 23 Dec 2018, 00:20
Ја немам наше народе, ја имам свој народ.
Мој народ је вековима најбруталније, мученички, систематски и плански убијан, касапљен и сатиран.
Мој народ се увек и једино бранио од злотвора.
Увек часно и поштено, проносећи славу српског оружја, ратничке части, непокорног и несаломивог духа.
Никада никога нисмо напали, ништа замешетарили, никоме нажао учинили.
Мој народ има стратишта какве нема ни један народ на овом свету, само зато што није дао на своје.
Мој народ је увек био достојанствен и имао је душу.
До ових времена.
Од доласка црвене куге, један део народа је отпао и изгубио душу мењајући је за пропадљиве европске идеале.
И даље отпада мењајући небеско за земаљско царство.
По томе се ми делимо, и никада нећемо бити исти.
Што је добро.
Јер ћемо на крају ми, наследници свог народа, победити, а под тиме подразумевам да ћемо дочекати да се вратимо отачаственом предању и Кнез Лазаровој заклетви српског народа.
Митрополит Михаило у свом говору поводом 500. годишњице Косовске битке, молио је кнеза Лазара: „Да помогнете својим молитвама пред престолом Праведнога Бога, да се обнови Српска Царевина, да се уједини раскомадани народ српски“.