Teniske diskusije

[Gama]

Mislim da mu je jedina nada da se povredi početkom druge nedelje GS i onda da odigra do kraja turnira maksimalno agresivno kad bude morao da skraćuje poene.

da, da, to je taj rad.

[alcesta]

Sećam se da sam se frapirala na RG posle povrede kako je u stanju da odigra kad mora. Šteta je što tako ne igra nikad kad hoće nego baš samo kad mora.

[Delester]

da, ono je bas bio pokazatelj necega sto bi moglo da usledi ako bi promenio makar malo gameplan

[Liv]

Da, navijaju protiv njega. Mene jos napadose kad sam im rekla da mi je lik skroz gotivan. Oni bas nemaju neki kult navijanja za domace, cak ni kad je reprezentacija u pitanju. Osim za ekstremno popularne sportove kao sto su fudbal, golf, kriket(?!) i biciklizam(?!). Mnogi ce ici na olimpijadu ali ne zbog duha nacije, navijanja za njihove i sl. vec jer je u njihovoj zemlji manifestacija. Kod mene na poslu recimo mnoge OI uopste ne interesuje. Oni prate fudbal, eventualno golf i to ti je to. Klubovi su mnogo jaki, jaci od reprezentacije. Meni je to skroz sumanuto. A Endija mi je bas zao, lik uopste nije zasluzio takav tretman. Narocito kad se uzme u obzir da i pored toga bude pod velikim pritiskom u svakom sf i f. Jedva cekaju da izgubi, cudno bi im bilo da promene pricu u slucaju da pobedi.

[Delester]

i ja mislim da nije zasluzio i mislim da uopste nije toliki mentalni patuljak koliko su okolnosti specificne, kao i sam stil igre
jednostavno suvise nekih protivprirodnih faktora, a zelja i rad su ogromni
meni je tesko da to ne cenim, pa cak i da ne navjam da to prevazidje

[Liv]

Novak je morao i kiks na RG i Wimbledonu da prezivi i izgubi onako nesrecno pod pritiskom ocekivanja od nekoga ko se ne zove ni Fed ni Rafa. Mari je vec navikao da ga mlati Rafa u polufinalima, a ja se plasim da ce kad mu ne dodje Rafa u SF on doziveti neki Novakov Wimbledon 2010. Volela bih da napokon iskoraci u 2012oj i zamuti josh malo ovu corbu. Ako ne uspe tada ne znam kad ce, iako je nezahvalno davati ovakve izjave.

[Gama]

Kada smo kod ocekivanja, ovo je bas k'o za Makicu

If you accept the expectations of others, especially negative ones, then you never will change the outcome
Michael Jordan

[jabukamen]

Kad citas forum pre svitanja onda je moguce i halucinirati, ali bih se zakleo da sam procitao negde harperov post u kom se pominju nasi navijaci i njihova psihologija, pa o tome kako Englezi svojataju Endija po potrebi, ali sada nema sanse da to nadjem. Nema veze, ja bih o tome ovde.

Bio sam ponegde i nikad nisam bio pristalica teze ni da smo najbolji ni da smo najgori, ali odredjene specificnosti postoje. To uopste nije nas specijalitet, svuda po svetu se porazeni sportisti valjaju po blatu, svuda se place posle poraza. Kad se izgubi poraz se prilicno brzo zaboravi, evo kosarkasi vec danas nisu top tema ni u novinama, a i na forumima polako odlaze u fade away. Meni su mnogo veci problem pobede.

Pobede se mnogo duze pamte, daju privid neke virtualne srece, ok je sto Srbi imaju najboljeg tenisera, odbojkasa, odbrambenog fudbalera, kosarkasa evrolige, mi smo Srbi/Grobari/dodati po zelji najjaci, ali sta si ti licno? Previse sakrivanja iza grupe, iza ljudi koji se bore za sebe. Kad Novak uzme GS nemamo epitete, bravo, fantasticno, odusevljeni smo, ali meni je ipak nejasno kad ljudi napisu hvala , hvala na cemu? Sto je dobro odradio svoj posao, nikad nisam procitao da se neko zahvaljuje reditelju ili pevacu koji im je pruzio uzitak.

Naravno da i mediji tu daju veliki doprinos jer Noletova pobeda nad Stepanekom u osmini finala Sinsinatija je mozda za njega dogadjaj dana, ali za prvu vest u dnevniku jutarnjeg programa definitivno nije. Muka mi je bilo kad sam procitao kako ministar odbrane preti neduhovitoj Amerikanki kako ce ih Nole srediti, ne bih da ubacujem politiku u diskusiju, nigde se u svetu ne pravi docek za pobednike matematicke olimpijade i neimare koji su zavrsili hotel u Dubaiju, ali imam osecaj da je drzava definitivno otkrila sportiste (Noleta pogotovo) kao kontrateg svojim neuspesima, a i da mnogi pojedinci cine upravo to sa svojim zivotima. Naravno da ni sutra necemo imati vece plate, bolje puteve i zdravstvenu zastitu i da su nam zivoti teski, ali bi trebali uciniti neku sitnicu da bi ga ucinili lepsim, a ne da cekamo da nam to odrade Nole, Ivan ili Teo i da se ljutimo ako to nisu uspeli.

Ja ovde svega nabacah.

[Delester]

odlican post. Zato uvek volim da napomenem da od novaka i njemu slicnih treba najpre nauciti. Ali zaista mislim da je ono o cemu si pisao globalni fenomen. nijanse su razlicite samo.

[Liv]

Sjajan post. Nama je to nasledje ostalo iz vremena kada nas je retko sta moglo razveseliti. Kad je sve krenulo u sunovrat jedino je sport nekako uspevao da se uzdigne. Titule devedesetih su najdraze ikad i sumnjam da ce ih bilo koji sportski uspeh zaseniti. Bar ne u srcu. Iz tog vremena je ostalo to "hvala", kada su nam pomagali da vidimo svetlo na kraju tunela onda kad ga nigde drugde nije bilo i nije zavisilo od nas da li ce ga biti.

E sad, zasto su stvari jos uvek iste... To vreme je davno iza nas, opcije postoje, ali se jos uvek mnogi poistovecuju samo sa tudjim uspesima. Ne znam. Mozda su jednostavno ljudi navikli tako.

[alcesta]

Baš danas pročitah tekst na ovu temu: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak ... i-nas-lece

Elem, meni je jasno zašto mu se ljudi zahvaljuju, za taj osećaj svetla u tunelu što kaže Liv. Ali to je jako depresivno kad se pogleda s druge strane. Ja se trudim da mi Novak bude inspiracija kad mi je teško da radim neke glupave rutinske stvari na poslu i kad negde zapnem oko nekog većeg problema pa pomislim da mi je to previše. S druge strane, i bez njega sam nekako preživljavala ranije, ali onda sam verovatno inspiraciju izvlačila iz nekih drugih stvari. Sve zavisi od tačke gledišta. Meni ne smeta da se ljudi raduju uspesima sportista, radujem se i sama, ali ne treba ići u drugu krajnost kad nisu uspešni, samo se treba setiti koliko postoji drugih stvari u životu. Oni za koje te druge stvari ne postoje, e takvi imaju ozbiljan problem.

[M.S.]

Meni nisu problem zasebno ni pobede ni porazi, problem mi je samo amplituda mržnje i/ili svrstavanja među božanstva, kao i frekvencija te tranzicije. Ja sam se trudila maksimalno da umerim svoje oduševljenje i hvalospeve za Novaka ove godine. Ako je to uopšte moguće.

Van toga, podrazumevam da radost koju mi donosi sportista kojeg sam prepoznala i zavolela na prvi pogled pre 5-6 godina, te njegovi uspesi i neuspesi, nemaju nužno direktne veze sa mnom, niti sa svekolikom nacijom i njenim pozicioniranjem međ svetskim silama, već isključivo pravim analogiju sa uspesima i neuspesima ljudi koje privatno volim- pamtim jednako vrlo strastvena putešestvija meni dragih ljudi do nekog njihovog cilja i kako sam ih bodrila i sa njima se radovala ili tugovala.

Da li je to tužno što se vezujemo za uspehe/neuspehe sportista? Ne nužno. Mada ne bi bilo zgoreg da imamo sadržajnije i blagodatnije živote, toga nikad ne manjka. Da li se zahvaljujemo rediteljima i drugim umetnicima? Zašto da ne, zapravo, čak je moguće sa približnom strašću.

Da li je pak ružno kada je jedan sportista danas "car, kralj, ujedinitelj, budući predsednik Srbije i vaskolikog čovečanstva", a već sutradan gubitnik koji nikad neće "biti broj jedan, dobiti Nadala, dostići i prevazići Nadala i Federera, fejker koji predaje mečeve reprezentacije"... Za mene je to jako ružno.

[Liv]

Ja se bogami 'zahvaljujem' rediteljima i umetnicima Al' nisam htela javno da kazem, vec sam dovoljan izrod ovde

[jedaj]

Kad citas forum pre svitanja onda je moguce i halucinirati, ali bih se zakleo da sam procitao negde harperov post u kom se pominju nasi navijaci i njihova psihologija, pa o tome kako Englezi svojataju Endija po potrebi, ali sada nema sanse da to nadjem. Nema veze, ja bih o tome ovde.

Bio sam ponegde i nikad nisam bio pristalica teze ni da smo najbolji ni da smo najgori, ali odredjene specificnosti postoje. To uopste nije nas specijalitet, svuda po svetu se porazeni sportisti valjaju po blatu, svuda se place posle poraza. Kad se izgubi poraz se prilicno brzo zaboravi, evo kosarkasi vec danas nisu top tema ni u novinama, a i na forumima polako odlaze u fade away. Meni su mnogo veci problem pobede.

Pobede se mnogo duze pamte, daju privid neke virtualne srece, ok je sto Srbi imaju najboljeg tenisera, odbojkasa, odbrambenog fudbalera, kosarkasa evrolige, mi smo Srbi/Grobari/dodati po zelji najjaci, ali sta si ti licno? Previse sakrivanja iza grupe, iza ljudi koji se bore za sebe. Kad Novak uzme GS nemamo epitete, bravo, fantasticno, odusevljeni smo, ali meni je ipak nejasno kad ljudi napisu hvala , hvala na cemu? Sto je dobro odradio svoj posao, nikad nisam procitao da se neko zahvaljuje reditelju ili pevacu koji im je pruzio uzitak.

Naravno da i mediji tu daju veliki doprinos jer Noletova pobeda nad Stepanekom u osmini finala Sinsinatija je mozda za njega dogadjaj dana, ali za prvu vest u dnevniku jutarnjeg programa definitivno nije. Muka mi je bilo kad sam procitao kako ministar odbrane preti neduhovitoj Amerikanki kako ce ih Nole srediti, ne bih da ubacujem politiku u diskusiju, nigde se u svetu ne pravi docek za pobednike matematicke olimpijade i neimare koji su zavrsili hotel u Dubaiju, ali imam osecaj da je drzava definitivno otkrila sportiste (Noleta pogotovo) kao kontrateg svojim neuspesima, a i da mnogi pojedinci cine upravo to sa svojim zivotima. Naravno da ni sutra necemo imati vece plate, bolje puteve i zdravstvenu zastitu i da su nam zivoti teski, ali bi trebali uciniti neku sitnicu da bi ga ucinili lepsim, a ne da cekamo da nam to odrade Nole, Ivan ili Teo i da se ljutimo ako to nisu uspeli.

Ja ovde svega nabacah.

[jedaj]

6:0 u trecem, Rafa osvojio samo 4 poena u celom setu ! Nadal izgubio i sedmo finale ove godine a jos prekoputa nije Nole

Ma........mozda covjek nema glavu za igru u finalima .

Uzasno se kretao i mislim da je imao nekih tegoba,mada to i nije nista novo kada je kralj sljake u pitanju.