Djans93 wrote:Онда је дошло до приватизација свих живих фирми, масовни откази су се делили и ту је почео распад. Просечно домаћинство више није могло толико улагати у пољопривреду јер родитељи су радили и раде сезонски по њивама, рачуни све скупљи, књиге за децу скупље а приходи мизерни и нередовни.
Сада нпр. је јефтиније купити једну свињу него је сам ухранити, исто је и са поврћем јер није то само посадиш и чекаш да сазри и готово, има много посла око тога. Маса људи и одавде купује лук, кромпир, шаргарепу итд. јер и сами кажу да им се тако више исплати, купиш колико ти треба и то је то.
Ma možeš ti da im objašnjavaš koliko hoćeš, čuli ljudi negde da seljaci dobro žive i da je u poljoprivredi spas i ponavljaju kao navijeni, a ne kapiraju da za poljoprivredu moraš puno novca da uložiš u mehanizaciju i ne znam šta sve ne da bi to uopšte nazvao biznisom a ne pukim preživljavanjem u nedostatku drugih opcija. I onda ljudi koji ne znaju kakva je situacija počnu da tuguju za selom i odlivom ljudi ili pričaju kako bi došli bi da žive na selu i bave se poljoprivredom, ne kapiraju ove što beže iz sela u grad ili van zemlje, a ljudima je preko glave i to što ne mogu da naplate svoj rad i što im se pored toga dešavaju ovakve stvari:
Djans93 wrote:Ако си члан странке и активиста а бавиш се пољопривредом, добићеш субвенције за исту, остали ништа.
Djans93 wrote:Са друге стране, не кажем да је у свим селима тако, ово говорим искључиво за оно што знам.
Vojvođanska sela koliko toliko i preživljavaju, da vidiš samo kakva je tuga na jugu Srbije po selima...