Доношење било каквог суда кроз политичке наочаре и суд једног човека који се узима као непогрешив, не може да донесе добро.
Прво, зато што су председници странака који дуго година председникују једнаки идолима секти.
Поред толиког улизивања и патолошког величања и исправних и погрешних одлука, они не могу да остану ментално здрави. Постају таоци своје "безгрешности".
Што је наравно погрешно, да не кажем ненормално.
Забрињава да све већи број Срба узима за поглед на свет и сваку врсту суда, став таквих умоболника, који од силног полтроинисања никако више не могу нормално да функционишу.
Ко је икада чуо да је политичар рекао да је погрешио, да је признао грешку.
Испаде само бравар '68.
Док су у тој машини не могу ни да увиде колико греше. Бране неодбрањиво, свађају се са другима бранећи не свој став него став гуруа/председника секте/странке. Чак се и љуте на оне који би да им укажу и помогну.
Опасна је то ствар, то странчарење, колац у срце Србији.
После рата у Херцеговини муслимани су певали: "радујте се браћо муслимани срби су се на партије дали".
Упозоравао је на страначку пошаст још Владика Николај
Према извештајима из Југославије, српски народ може се поново наћи пред страшном трагедијом. Сви говоре: нека падне Тито, па ћемо онда лако! А нико нема плана шта ће бити после пада комуниста. Хрвати имају план, инспирисан од папе и подржаван од Италије. Код њих нема странака; они не знају за демократију. Они знају и хоће једно: окупирати Босну и Срем и – Србе о врбе, или поклати или истерати из тих земаља.
У моменту пада комунизма (ако Русија не интервенише) Хрватима ће се одмах доставити оружје и сви ће бити наоружани, док ће Срби бити голоруки као и у првом покољу. И усташе и оружје – све чека готово на граници Југославије, у Шпанији и у Аргентини. За 24 сата сва ће Хрватска бити под оружјем и сви гаулајтери на свом месту. Папа ће опет благословити покољ Срба и ућуткати њему наклоњене Англосаксонце.
А шта Срби партијаши мисле? Они мисле, као и 1918. године, прво расписати изборе па нека народ (јадни, тужни, голоруки српски народ) искаже своју жељу и вољу? И ништа више. У тој једној мисли садржан је план свих српских демократских и полудемократских и левичарских и полулевичарских партија, па чак и националних, четничких и патриотских. Каква фантазија и какво лудило!
Митрополит Михаило у свом говору поводом 500. годишњице Косовске битке, молио је кнеза Лазара: „Да помогнете својим молитвама пред престолом Праведнога Бога, да се обнови Српска Царевина, да се уједини раскомадани народ српски“.
