Keva
I oni kojima nije majka, zovu je - Keva!Kevo, dodaj ono! Kevo, opeglaj ovo! Ostavi, to ce posle Keva!Za one koji to ne znaju, treba reci da su keve postarije i podeblje zene niskog rasta (danas, na zalost, vrsta u izumiranju) koje prebivaju, uglavnom, po kuhinjama, drzeci poput polumitskih licnosti na svojim plecima citavu kucu, porodicu, zivot, svet...Otkako ih znamo odevene su uvek isto, u kucne haljine od jeftinog tamnog cica ili porheta bezoblicnog kroja: ne zbog toga sto nemaju sta drugo, vec sto im je potpuno svejedno kako izgledaju. U dzepovima njihovih slafroka su raznobojne pilule za jetru, zeludac, glavobolju i one ruzicaste, za visok pritisak... Na stubastim nogama prosirenih vena, izvakane pantofle od kariranog filca koji je vec odavno izguvio i boju i oblik. Kevama retko ko donosi poklone. Svi znaju - Kevi nista ne treba! Samo da smo joj mi zivi i zdravi! I kad joj donesemo sto grama kafe (nemlevene) mi joj je i popijemo.Ko ima srecu da u kuci ima Kevu, jesce najtajanstvenija, vec odavno iscezla jela, za koja mnogi danas i ne znaju. Keve su poslednja stvorenja u Beogradu koja umeju da kuvaju flekice sa kupusom, grenadir-mars ili papazjaniju, da ne govorimo o knedlama sa sljivama ili ubnar-kiflama, koje su to cudno ime dobile po testu, sto je nekad moralo da se drzi izvesno vreme u bunaru, da nakisne...Poznato je da keve jos uvek ne veruju kupovnim korama za gibanicu i da ih same "razvijaju" po citavoj kuci; cak i za rezance u govedjoj supi! I pored svih naucnih dokaza o stetnosti, keve uporno, dan-danas zavrsavaju sva kuvana jela zaprskom od brasna i aleve paprike. One su pravi majstori za ajvar - taj "srpski kavijar" (kako ga je lepo opisao jedan francuski putopisac), a paprike peku po dvoristima na starim limenim sporetima. Donedavno, tamo su pekle i pekmez od sljiva, a za vreme rata pravile sapun od loja i zive sode, pa ga posle zicom sekle na kocke. Zbog ajvara keve nikada ne bacaju tegle, djunst-papir i gumice. One ce vam od sveg srca pokloniti slatko od dunja, samo pod uslovom da im posle vratite teglu!Zanimljivo, Keva retko kad jede sa ukucanima za stolom, a opet ima probelma sa tezinom. To je, verovatno, zbog toga, sto boraveci citavog zivota, u kujni iznad sporeta, neprestano udise hranljiva isparenja, gricka ili porba jela da bi postigla idealan ukus.Kad im se razbole unuci, keve odmah bacaju antibiotike u djubre, cim ode lekar. Temperaturu skidaju komovicom, projinim brsnom i vinskim sircetom; zauske lece slaninom iza usiju; za lecenje upotrebljavaju i "mast (propustenu) kroz devet voda", a u ormaru cuvaju citavu zbirku cajeva. Beli slez, kamilica, zalfija, nana, majcina dusica... Vec sama imena ovih cajeva lece svojim magijskim, utesnim zvukom.Keve su poslednje osobe na svetu koje ce zakrpiti sve ono sto ni jedan krojac ne prima. Zbog toga uvek imaju kolekciju raznobojnih "ibrisima".Keve su najtolerantnija bica na svetu. Siptar Abdulah, mada je cesto sedeo sa nama za stolom, uvek je dobijao jela koja je Keva kuvala posebno za njega, jer mu je religija zabranjivala nasu hranu. U vreme ramazanskog posta, ni Keva nije pred njim jela, da ga ne povredi.Jedini Kevin kalendar bio je - crkveni! Jedini izlazak za godinu dana, onaj na groblje - za Zadusnice. Pa i tada, dok smo mi ostali jeli za pokoj dusa, ona je neprestano sluzila pokojnike pod zemljom.I makar da ste vec prevalili pedesetu, Keva nikada nece zaspati dok se ne vratite kuci. U kuhinji ce vas, mada ste vec vecerali, cekati poklopleno vase omiljeno jelo iz detinjstva - spanac sa fasiranim sniclama. Ko tome da odoli?Keve, te svestenice i cuvarke jednog davnog, iscezlog vremena, kada se zivelo mirno, posteno i udobno, na zalost, nisu nikome uspele da prenesu svoje male tajne.Tek kada nas napuste, ostavivsi iza sebe dopisani "Patin kuvar" i kutiju za cipele punu nasih fotografija iz mladosti, shvatimo da i dalje zvacemo, ali da su sva jela potpuno izgubila svoj ukus...
Momo Kapor
