Upravo sam procitao Zdenac uspenja tj. drugu knjigu reda magle.
Kakav rolerlerkoster emocija vezanih za knjigu/e
Kao sto sam rekao kad sam poceo da citam prvu knjigu nesto mi se nije dopala na prvu loptu ali kako se radnja razvijala sve me je vise okupirala i poceo sam da menjam misljenje zbog niza zanimljivih ideja. Takodje sam se prijatno iznenadio kako za razliku ostalih pisaca epske fantastike Sanderson moze sa lakocom da zavrsi knjigu bez preteranog filozofiranja, medjutim tu dolazi do prvog veceg soka, iako jeftina patetika dominira od trenutka kada Vin krece na one balove nije mi toliko smetalo sve do poslednjeg pasusa kada je po meni skroz preterao bez razloga. Kad sam zatvorio knjigu doslo mi da se ispegliram ali ajde brzo me proslo pa sam nedugo zatim kupio drugi deo koji je tek prica za sebe.
Pocetak je bio dosta obecavajuci otvorena su mnoga pitanja i onda iz cista kao da je zaboravio na sve to, skroz je umrtvio radnju i zgusio sa nekom politikom bezveze. Imam osecaj da opis cele druge knjige moze da stane u 3-4 recenice i sto je najgore skoro sve je bilo nestvarno predvidljivo.
U svakom slucaju za mene tesko smece i prvi put sam u dilemi da li da procitam treci deo nakon sto sam procitao prva dva.
Nisam hteo da zalazim u detalje jer ne znam koliko vas tek treba da je procita ali sam morao negde da iznesem svoje nezadovoljstvo.
Btw da li jos nekome konfuzan nacin na koji opisuje borbe ili sam ja priglup?
