Nešto moje iz nekih trenutaka dubioze,mada ima i gore od ovoga
Večna bol
Prošla je godina,pa i nešto jače,
i tvoja me senka još uvek prati,
mislim se vreme,novu šansu daće,
i slep i gluv,za toliko shvati;
Ali oči moje,vide samo tebe,
a uši čuju,jedino tvoj glas,
u čemu je tajna,pitao sam sebe,
i Bogove kakvi su im, planovi za nas;
Noć je vreme uzaludnih nada,
bde jedino sami,i oni što pate,
svanuće mi odmah,ako dođeš sada,
il će vatre noći,zauvek da plamte;
Ako te je sudbina,odnela daleko,
i sada si negde,tuđeg neba zvezda,
ne znam šta bih,od života ček'o,
i gde bi ova ptica,svila sreće gnezda;
Teskoba
Hej,razumem da tebi je postalo teško,
da od sumnje i straha da pobegneš zeliš,
od mnogo misli sruši se sneško,
ne možeš taj lepi,osmeh da deliš;
Hej,pa ja shvatam,
težinu misli i teskobe nit,
lepotu tvoje duše hvatam,
od svega toga ja želim je skrit'
Hej,pa jasno je meni,da sve proći mora,
al ti ćeš kroz pesme trajati večno,
tvoj vedri duh,pomera mora,
dok oči sve jezike,govore tečno;
Hej,u drugom životu,nađi me opet,
možda će tada drukčije biti,
od tvoje divnoće ja večno sam otet,
i s paklom ću rado,za nju se pobiti.
Ima svakavih stvari,ako bude nekog zanimalo slaću.
