Ugljeni Hidrati
To su najrasprostranjenije organske materije na zemlji. Ljudski organizam zadovoljava svoje energetske potrebe najviše preko ugljenih hidrata. Biljke procesom fotosinteze konvertuju vodu i ugljen dioksid (uz prisustvo sunčeve svetlosti) u ugljene hidrate oslobađajući pri tome kiseonik. Ugljeni hidrati se kod biljaka javljaju u dve forme: celuloza i šećer (skrob koji služi kao rezerva). U mlečnim proizvodima ih ima obzirom na to da se životinje hrane biljkama. Bez obzira odakle potiču ugljeni hidrati se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika u odnosu 1:2:1 (hidrirani karbon-odakle im i potiče ime). Nisu esencijalni nutrijensi. Energetska vrednost 1 g ugljenih hidrata iznosi 16.7 kJ ili 4 kcal.
Podela ugljenih hidrata
I Monosaharidi
1. Šećeri sa 6 ugljenikovih atoma-heksoze (glukoza, fruktoza, galaktoza i manoza)
2. Šećeri sa 5 ugljenikovih atoma-pentoze (D-riboza, D-deoksiriboza, L-arabinoza, D-ksiloza)
3. Šećerni alkoholi sa 6 ugljenikovih atoma (sorbitol, manitol i inozitol)
4. Šećerni alkoholi sa 5 ugljenikovih atoma (ksilitol)
II Oligosaharidi (2-10 monosaharida)
1. Disaharidi (saharoza, laktoza, maltoza)
2. Trisaharidi (rafinoza)
3. Tetrasaharidi
III Polisaharidi (100-1000 monosaharida)
1. Homopolisaharidi
-Skrob
-Celuloza
-Glikogen
-Dekstran
-Dekstrin
-Inulin
2. Heteropolisaharidi
-Mukopolisaharidi
-Glikolipidi
-Glikoproteini
IV Organske kiseline (ubrajaju se u ugljene hidrate jer im je odnos O:H:C=1:2:1, tj. kao i kod ugljenih hidrata)
Uloga ugljenih hidrata
-Direktan energetski izvor (ATP, acetil Co-A);
-Energetska rezerva
-Zaštitna uloga prema belančevinama
-Deluju antiketogeno
Dnevne potrebe organizma u ugljenim hidratima
Dnevne potrebe u ugljenim hidratima zavise od fizičkog opterećenja; što je mišićni rad veći treba više ugljenih hidrata. U proseku treba da daju 60 % energije u ukupnom dnevnom obroku. Muškarcima koji se bave lakšim radom potrebno je 400 do 500 g, a kod teškog rada 500 do 600 g dnevno. Preporuke za žene su 300 do 450 g dnevno. Od te količine na skrob treba da otpada 80 do 85 %, a ostatak na monosaharide i disaharide (voće, prerađevine od voća, šećeri) s tim da dijetna vlakna (celuloza, pektin) budu zastupljena 25 do 30 g.
Prirodni izvori ugljenih hidrata
Glukoza je šećer koji se najbrže resorbuje u organizmu. Ima ga u raznim plodovima i medu. Prema slatkoći je na četvrtom mestu. Saharoza je šećer koji je dobijen iz šećerne repe ili trske. Ovaj šećer nije poželjan u većim količinama jer utiče na metabolizam masti, tako što pojačava pretvaranje skroba, proteina u masnoće koje se deponuju u vidu masnog tkiva i utiče na pojavu karijesa. Laktoza (mlečni šećer) nalazi se samo u mleku i mlečnim proizvodima. Ovaj šećer se najmanje koristi za stvaranje telesnih masti. Skrob se nalazi u žitima, leguminozama i krompiru. U organizmu se najsporije razlaže.
U poslednje vreme velika pažnja se poklanja dijetnim biljnim vlaknima (celuloza, hemiceluloza, pektin, protopektin, lignin, biljne smole i gume) koja se ne mogu svariti delovanjem enzima u tankom crevu. Dijetnim biljnim vlaknima bogata su žita, leguminoze, zeleno povrće, korenje, krtole i voće. Od proizvoda žita najviše ih ima u mekinjama, crnom hlebu i neglaziranom pirinču. Visok sadržaj biljnih vlakana imaju i pasulj, grašak, kupus, celer i rotkvice, zatim cvekla, šargarepa, paradajz i boranija. Od voća, se po bogatstvu pektina, posebno ističu jabuke, kruške, višnje, trešnje, šljive, kajsije i pomorandže. U voću se vlakna nalaze u ljusci, pa ga je preporučljivo jesti sa ljuskom.
Varenje ugljenih hidrata
Sve organske materije (ugljeni hidrati, masti i belančevine) vare se hidrolizom. Jedina je razlika u enzimima koji deluju na pojedine organske materije. Najčešći ugljeni hidrati koji se unose hranom su saharoza, laktoza i skrob (pektin, glikogen i dekstrini imaju isto varenje kao i skrob).
Usta - ptijalin dovodi do hidrolize skroba u maltozu i izomaltozu. Tom prilikom se razgradi 3-5 % skroba.
Želudac - dejstvo ptijalina u hrani nastavlja se u želucu još nekoliko minuta dok se sadržaj ne pomeša sa želudačnim sokom koji blokira amilazu. 30 % skroba je tada pretvoreno u maltozu.
Tanko crevo - pankreasna (jače dejstvo) i crevna amilaza u tankom crevu razlaže preostali skrob na maltozu i izomaltozu. Laktoza se pod dejstvom laktaze razlaže na glukozu i galaktozu. Saharoza se pod dejstvom saharaze razlaže na fruktozu i glukozu.
Maltoza se pod dejstvom maltaze razlaže na dva molekula glukoze. Izomaltoza se pod dejstvom izomaltaze razlaže na dva molekula glukoze.
Apsorpcija ugljenih hidrata
Pomenuti monosaharidi se apsorbuju iz tankog creva u krv u obliku monosaharida, aktivnim transportom, a delom i difuzijom i to 80 % kao glukoza, 10 % kao galaktoza i 10 % kao galaktoza. Jedan posto ugljenih hidrata apsorbuje se u formi disaharida.
Metabolizam ugljenih hidrata
Iz krvi monosaharidi putem vene porte odlaze u jetru, a odatle u cirkulaciju i sve ćelije tela. Transport kroz ćelijsku membranu obavlja se olakšanom difuzijom koju pomaže insulin. Proces ulaska glukoze u ćelije je reverzibilan u jetri, bubrežnim tubulima i crevnoj sluzokoži jer ova tkiva imaju fosfataze, tj. enzim koji oslobađa glukozu. U svim drugim ćelijama proces je ireverzibilan, jer sve druge ćelije ukljucujući i mišićne nemaju fosfataze.
Svi monosaharidi se fosforilišu pod uticajem enzima fosforilaze i prelaze u energijom bogata jedinjenja s tim što se glukoza preko čitavog niza intermedijalnih produkata pretvara u glikogen, a fruktoza se prvo pretvara u glukozu, a zatim glikogen. Galaktoza ne može da se iskoristi u tkivima ako se u jetri nije pretvorila u glukozu, a zatim se i ona pod dejstvom galaktokinaza i drugih enzima pretvara u glukozu, a zatim u glikogen.(glikogeneza) Enzim fosforilaza aktivira se adrenalinom (simpatički nervni sistem) i glukagonom (luče ga alfa ćelije pankreasa). Glikogenolizom (razlaganjeglikogena) oslobađaju se tri molekula ATP-a (jedan se utroši za fosforilizaciju) Proces nastanka glikogena kao energetske rezerve naziva se glikogeneza.
Glikogen se deponuje u jetri (8 % telesne težine jetre) i u mišićima gde čini 1 % telesne težine. Glukoza je glavni izvor energije za ćelije. To je ujedno i najbolji izvor energije u uslovima bez kiseonika. Oksidacijom jednog Gmola glukoze oslobađa se 686 000 Kcal, ali ti oslobađanje se ne dešava odjednom nego po svakom molu glukoze nastaje 38 molova ATP-a (adenozin tri-fosfat). Za stvaranje jednog Gmola ATP-a treba 8000 Kcal.
Proces metabolisanja ugljenih hidrata počinje glikolizom.Glikoza se razlaže na 2 molekule pirogrožđane kiseline pri čemu se oslobađa 4 ATP-a i 4H. Pirogrožđana kiselina sa koenzimom A gradi Acetil Co A i oslobađa se 4H i 2Co2 i 2 ATP-a.
Krebsob- Henlatov ciklus ili ciklus trikarbonskih kiselina je glavni put razgradnje ugljenih hidrata, masti i belančevina u CO2 i H2O. To je niz hemijskih reakcija u kojima se acetilni deo acetil Co A razgrađuje u Co2 i atome H, a zatim atomi H oksidišu otpuštajući energiju koja se pretvara u ATP. Proces se odigrava u mitohondrijama. Za ovaj proces potreban je kiseonik za razliku od glikolize koja je aerobni proces.U svakom ciklusu oslobađa se 2 CO2 i 4 para H atoma kao i 2 ATP-a. Pri razgradnji molekula glukoze proces izgleda ovako: 2 acetil KoA + 6H2O+2ADP=4CO2+16H +2Co2+2ATP.
Oslobođeni atomi vodonika prolaze kroz proces biološke oksidacije, tzv. respiratorni lanac gde se atomi H oslobađaju oksidacijom i prenose elektronima sve dok se ne vežu sa kiseonikom i stvore vodu. U procesu ucestvuju NAD, FAD i CoQ i dr. enzimi. U ovom procesu oslobodi se 12 molova ATP-a (oksidativna fosforilacija stvaranje ATP-a u toku oksidacije H ) i 4 mola vode . Razgradnjom glukoze stvara se CO2 i H2O i 38 ATP-a (304000 cal). Ako je sav ADP prešao u ATP glikoliza prestaje, jer to znači da ima dovoljno energije. Kada se ATP utroši za procese u ćeliji stvori se ADP i glikoliza počinje.
Kada se glukoza ne koristi kao energetski izvor ili je ima dovoljno nakuplja se u formi glikogena ili masti. Glikogen, takođe, može da se pretvori u mast. Najviše ga ima u jetri i mišićima. On se još naziva i životinjski skrob, dok se energetska rezerva kod biljaka označava jednostavno kao skrob.
Anaerobna glikoliza
Kada kiseonika nema dovoljno da se glukoza može oksidisati do kraja iz nje se, takođe, može osloboditi mala količina energije (16000 Kcal), a to je značajno jer može sačuvati život ukoliko se za nekoliko minuta obezbedi kiseonik. Glukoza prelazi u pirogrožđanu kiselinu, a zatim u mlečnu. To izaziva bolove u mišićima i često se viđa pri anaerobnim aktivnostima, teškom mišićnom radu, zamoru. Srce koristi mlečnu kiselinu tako što je pretvara u pirigrožđanu koja mu služi kao izvor energije. Čim se obezbedi kiseonik mlečna kiselina prelazi u pirogrožđanu koja ulazi u Krebsov ciklus.
Fosfoglukonatni put
To je alternativni put za dobijanje energije u slučaju da postoji poremećaj enzima u ćelijama. Ovaj put je naročito značajan za sintezu masti iz ugljenih hidrata jer se sa sintezu masti može koristiti samo vodonik spojen sa TPN (trifosfo-piridin nukleotidom). TPN je identičan sa DPN osim jednog fosfatnog radikala više.
Sinteza ugljenih hidrata iz masti i proteina-glukoneogeneza
60 % belančevina iz organizma može se pretvoriti u ugljene hidrate deaminacijom u jetri ili fosfoglukonatnim putem u glukozu. Glicerolski deo masti pretvara se u glukozu, a gliceroaldehid u fruktozu 6P. Smanjena količina ugljenih hidrata u ćeliji i krvi su podsticaj za glukoneogenezu. U ovom procesu učestvuju hormoni:
-Kortikotropni hormoni
-Glukokortiokotropni hormoni (kortizon)
-Tiroksin
Šećer u krvi
Normalna glikemija varira u uskim granicama između 70-100 µg na 100 ml krvi ili 3.89-5.84 mmol/l.
Postoji stalna ravnoteža između snabdevanja i uklanjanja glukoze u krvi. Stanje normoglikemije obezbeđuju sledeći hormoni: insulin, glukagon, hormon rasta, tiroksin, adrenalni hormoni. Ako se šećer u krvi smanji nastaje hipoglikemija. To stanje se može popraviti:
-Uzimanjem hrane
-Oslobađanjem glukoze iz jetre glikogenolizom
-Masti i belančevine mogu izgraditi glukozu glukoneogenezom.
Ako se koncentracija šećera u krvi poveća nastaje hiperglikemija. To se kompenzuje:
-Lučenjem insulina koji utiče na to da glukoza ulazi u ćelije;
-Stvara se glikogen u jetri i mišićima (glikogeneza);
-Glukoza se pretvara u mast procesom lipogeneze;
-Višak glukoze u krvi izlučuje se urinom (glikozurija).
Proteini
Proteini su makroelementi koji čine 18-20 % našeg tela. Nalaze se u krvi, mišićima, koži, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgrađuju i ponovo sintetišu. Sve žive materije sadrže proteine uključujući viruse i biljke. Reč "protein" potiče od grčke reči protos što znači prvi. To su organske materije koje sadrže ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvožđe i bakar. Jedinice građe proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, što znači da se lanci aminokiselina ponavljaju više puta. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; više aminokiselina (50-100)-polipeptidi. Više polipeptida čine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja.
Osobine aminokiselina
Vrednost proteina koje se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetišu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. Međutim, izvestan broj aminokiselina, naš organizam nije u mogućnosti da sintetiše, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane.
U esencijalne aminokiseline se ubrajaju:
Triptofan
Fenil-alanin
Lizin
Treonin
Valin
Metionin
Leucin
Izoleucin
Arginin
Histidin
Prvih osam aminokiselina su neophodne za održavanje azotne ravnoteže, dok je histidin esencijalan samo da decu u fazi rasta, a arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to čine mikroorganizmi creva pa je fakultativno esencijalan. Njegov nedostatak praćen je poremećajem u stvaranju spermatozoida.
Neesencijalne aminokiseline su:
Glicin
Alanin
Serin
Norleucin
Asparagin
Glutamin
Hidroksi-glutamin
Prolin
Hidroksiprolin
Citrulin
Tirozin
Cistin
Vrste proteina na osnovu izgleda molekula
1.Fibrilarne: kolagen (tetiva, rskavica, kosti), elastin (zid krvnog suda), keratini (dlaka i nokti);
2.Globularni: albumini, globulini i histoni;
3.Konjugovani: nukleoproteini (proteini + nukleinske kiseline-sastojci su gena), mukoproteini (protein + polisaharid-sastojci enzima), lipoproteini (proteini + masti), hromoproteini (protein + pigment), fosfoproteini (protein + fosforna grupa), metaloproteini (protein + metal (Cu, Zn, Mg, Fe)-sastojci enzima);
Funkcija proteina
1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, mišića (mioglobin),
2. Obezbeđuju rast i obnovu ćelije - esencijalni nutrijensi
3. Imaju važnu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge biološke i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogućavaju prenošenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom,
4. Održavaju acido-baznu i osmotsku ravnotežu (ako se smanji koncentracija proteina plazme smanjuje se i volumen krvi i dolazi do pojave edema). Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povišena kiselost/ oslobađaju se aminokiseline i omogućavaju održavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fiziološkim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH,
5. Izvor su energije 1g proteina = 4 cal,
6. Detoksikacija organizma (enzimi).
Potrebe za proteinima
Proteini su vitalni za naše zdravlje. Međutim, za potrebe u proteinima još nije postignut konsenzus i najbolje ih je planirati tako da čine 10-15 % kalorijskog unosa/dan. Potrebe mogu biti kvantitativne (zavisi od količine azota) i kvalitativne (zavise od količine aminokiselina). The National research Caunsil trenutno smatra da su potrebe 0,8 g po kg telesne mase/dan (mešoviti, biljni i životinjski). Potrebe u proteinima mogu se definisati kao ona količina proteina koja obezbeđuje azotnu ravnotežu odraslih i pozitivan azotni bilans kod dece. Budući da čovek jede mešavinu proteina biljne i životinjske hrane, ove norme se koriguju množenjem sa koeficijentom koji se dobija kada se "indeks neto proteinske iskoristljivosti" za proteine jajeta (100) podeli sa indeksom odgovarajuće mešavine proteina. Kako se "indeks neto proteinske iskoristljivosti" mešavine proteina prosečnog dnevnog obroka Jugoslovena kreće oko 60, dnevna potreba muškarca kod strukture naše ishrane iznosi 1 g, a za odrasle žene 0.9 g na 1 kg telesne težine. Trudnicama treba dodati 6 g, a dojiljama 17 g proteina visoke biološke vrednosti (jaje, mleko).
Od ukupne dnevne količine proteina, 50 % treba da su proteini životinjskog porekla, da bi "indeks neto proteinske iskoristljivosti" mešavina u dnevnom obroku bio oko 65. Da bi se zadovoljile kvalitativne potrebe u proteinima podrazumeva se adekvatan unos 8-10 esencijalnih aminokiselina.
Test za proteinske potrebe
Kod dece pracenje telesne tezine i telesne visine, tj. pracenje njihovog rasta je najbolji pokazatelj da su potrebe za proteinima koje unose zadovoljene kako u pogledu kvantiteta tako i pogledu kvaliteta. Kod odraslih potrebe se odredjuju tehnikom poznatom kao nitrogen (azotni bilans), tj. na osnovu azotne ravnoteze. Eksperimentalno je nadjeno da se azotna ravnoteza postize sa 44-53 g proteina. Meri se kolicina azota uneta hranom i izlucena iz organizma (urinom, fecesom, znojenjem, perutanjem koze, opadanjem kose i menstrualnom krvlju kod zena).
Pozitivan bilans azota - unos azota je veci od gubitka.
Negativan azotni bilans - unos azota manji od gubitaka.
Azotni ekvilibrijum - unos jednak gubitku.
Procena proteina u hrani
Obzirom da proteini sadrzi azot koji cini prosecno 16 % proteina u namirnicama, faktorom konverzije na osnovu azota mozemo odrediti unos proteina (16/100=6.25).
Izracunavanje grama belancevina=gram azota * 6.25
Izracunavanje gubitaka azota (proteina)
90 % azota izlucuje se urinom u obliku karbamida, masnih kiselina i kreatinina sto iznosi 8 g azota. 10 % azota izlucuje se fecesom sto iznosi 0.8 g azota. Ukupno se izluci 8.8 g. Gubitak proteina mozemo izracunati mnozenjem gubitka azota (8.8 g) sa faktorom konverzije (6.25) i to je jednako 55 g proteina. To je ujedno i sigurnosni dnevni unos. Mnoge neproteinske supstance, takodje, sadrze azot. To su slobodne aminokiseline, peptidi, urea, kreatinin, amonijak, nukleoproteini i dr. Ipak se uzima kao validna mera za procenu azotnog bilansa azot u hrani i azot u ekskretima.
back to top
Prirodni izvori proteina
Prirodni izvori proteina su gotove sve namirnice biljnog i životinjskog porekla, s tim što se razlikuju po aminokiselinskom sastavu. Namirnice koje sadrže 8-10 esencijalnih aminokiselina u adekvatnom odnosu, tj. kompletne proteine, su jaja, mleko, meso (namirnice životinjskog porekla) i soja (namirnica biljnog porekla). Ostale namirnice ne sadrže dovoljan broj aminokiselina, ali njihovim kombinovanjem dobija se kompletan sastav aminokiselina. Ovo kombinovanje je značajno kod vegeterijanske ishrane gde se isključivo konzumiraju namirnice biljnog porekla koje nemaju kompletan aminokiselinski sastav. Inače ovakve namirnice obezbeđuju samo kvantitet, tj. zadovoljavaju potrebe u azotu (nekompletni proteini). To objašnjava zašto se toliko pažnje posvećuje vrsti proteina u namirnicama.
Procena kvaliteta proteina
Kao što je vazan kvantitet tako je važan i kvalitet proteina. Da bi se potpuno zadovoljile potrebe za belančevinama. Godinama se istraživao metod za procenu kvaliteta proteina. Danas su generalizovane tri tehnike za procenu kvaliteta proteina:
I Bioloska vrednost (procena da li protein sadrži esencijalne aminokiseline u odgovarajućem odnosu)
Ako je protein adekvatne biološke vrednosti azot će se zadržati posle apsorpcije jer su se belančevine iskoristile. Za maksimalnu apsorpciju proteina potrebno je da se proteini razlože na aminokiseline.
Da bi se izračunala biološka vrednost koristi se formula:
Količina azota zadržana u telu/količina azota apsorbovana u telu*100 %
Ako je vrednost veća od 70 % to znači da je 70 % proteina iskorišćeno.
Neto proteinska iskoristljivost nekih namirnica
Jaja 100
Meso, riba 84
Mleko 75
Krompir 71
Pirinač 57
Soja 56
Pasulj, grašak, sočivo 47
Žita 40
II Utilizacija, iskoristljivost proteina koja zavisi od apsorpcije (varenja). Izražava se formulom: Količina azota zadržanog u telu kroz Količina azota unetog hranom .
III Odnos proteinske efikasnosti procenjuje se hranjenjem eksperimentalnih životinja proteinima i praćenjem njihovog rasta. Izračunava se kao gram povećanja telesne težine na gram proteina unetog hranom.
Definisanje kvalitetnog proteina
Dobar protein je onaj koji sadrži 8-10 esencijalnih aminokiselina u proporciji adekvatnoj za naše nutritivne potrebe.On obično ima pola esencijalnih i pola neesencijalnih aminokiselina.To su proteini velike biološke vrednosti (kompletni) animalni.Tu ubrajamo proteine: jajeta, mesa, mleka, ribe. Proteini koji se nalaze u biljnim namirnicama su proteini male biološke vrednosti (nekompletni). To su proteini: žita (nedostaje lizin); kukuruz nedostaje (lizin i triptofan); leguminoze, koštunjavo voće , povrće i dr. Kod biljnih proteina jedna ili više aminokiselinama je deficijentna i moraju se kombinovati.
Potrebe u proteinima zavise od:
-Uzrasta (u periodu rasta potrebe su veće za 10-20 %, a od 25 godine vrednosti se smanjuju;
-Pol (iste su za oba pola 0,8 g kg TT/dan)
-Nutritivni status (kod gladovanja i pothranjenih osoba potrebe su veće)
-Fiziološkog stanja
-Trudnoća i dojenje (potrebe se povećavaju za 6 g kod trudnica i 17 g kod dojilja)
-Klima (u područjima sa hladnijom klimom količina proteina se smanjuje na račun povećanja ugljenih hidrata koji će obezbediti energiju za održavanje toplote, a u mestima sa toplijom klimom treba nadoknaditi proteine koji se gube znojenjem)
-Aktivnost (kod neaktivnih osoba potrebno je obezbediti dovoljnu količinu proteina kako bi se regenerisala atrofična muskulatura, veća aktivnost ako nije praćena obilnim znojenjem zahteva samo dodatnu količinu kalorija)
-Kvalitet proteina i ukupnog energetskog unosa
-Emocionalni faktori (strah, napetost, depresija dovode do većeg izlučivanja azota)
-Bolesna stanja (stanja koja su praćena povišenom temperaturom dovode do povećanog bazalnog metabolizma, a samim tim i povećanih potreba za proteinima. Količina proteina kod određenih oboljenja određuje se na osnovu opšteg stanja i same prirode bolesti).
Varenje proteina
Varenje proteina traje dva do tri sata. Počinje u želucu pod dejstvom proteolitičkih enzima (pepsin I ili gastriksin i pepsin II ili pepsinogen) i tu dolazi do razlaganja složenog molekula proteina na velike molekule polipeptida. PH vrednost želudačnog soka je 2. U tankom crevu pod dejstvom fermenata tripsina, himotripsina i karboksipolipeptaze, koje se luče u pankreasu, dolazi do razlaganja na male polipeptide, dipeptide i aminokiseline. Ovo se odvija u duodenalnom soku čija pH vrednost iznosi 6.5. U tankom crevu razgradi se na aminokiseline 98 % proteina unetih hranom. Znači samo mali broj se ne vari i oni se apsorbuju u obliku polipeptida.
Apsorpcija
U tankom crevu proteini se apsorbuju u vidu aminokiselina, dipeptida i retko polipeptida. Apsorpcija se obavlja aktivnim transportom, što znači da je potrebna i energija da bi se proteini apsorbovali.
Metabolizam proteina
Iz lumena tankog creva aminokiseline ulaze u ćelije tankog creva uz pomoć nosača (što je obično neki protein), a odatle putem krvi odlaze u venu porte, a zatim u jetru iz koje se transportuju u druge organe gde se aminokiseline koriste za sintezu proteina koji su potrebni organizmu. Najintenzivnije se ova sinteza odvija u jetri, mišićima i sekretornim organima. Proces razgradnje počinje deaminacijom, odnosno odvajanjem amonijaka pri čemu nastaju keto kisekine i amonijak. Amonijak prelazi u ureu i izlučuje se putem bubrega (20-30 g dnevno). Na ovaj način se gube proteini ukoliko nisu potrebni za dobijanje energije. Ako su ćeliji potrebni proteini kao energetski izvor (ukoliko u ishrani nedostaju ugljeni hidrati i masti) posle deaminacije keto kiseline će se koristiti kao izvor energije. Keto kiseline lako prelaze u acetil koenzimA koji ulazi u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina. To je proces glukoneogeneze gde aminokiseline prelaze u glukozu i glikogen. 18 aminokiselina je sposobno da se transformise na ovaj način. Aminokiseline, takođe, mogu da se transformišu u masne kiseline procesom ketogeneze i ovako se transformiše 19 aminokiselina.
Hormonska regulacija metabolizma proteina
Hormon rasta. Ubrzava sinetezu proteina u ćelijama i porast proteina u krvi.
Insulin. Ubrzava ulazak aminokiselina u ćelije, a istovremeno transportuje i glukozu, smanjuje se upotreba aminokiselina kao energetskog izvora.
Glukokortikoidi. Smanjuju količinu proteina u tkivima, a u plazmi povećavaju koncentraciju aminokiselina. Ova razgradnja ekstrahepatičnih proteina značajna je u keto i glukogenezi.
Testosteron. Pomaže odlaganje proteina u tkiva, naročito u mišiće, tj. pospešuje njihovu sintezu.
Deficit proteina (proteinska malnutricija)
Kvašiorhor i marazam
Hronični nedostatak proteina u hrani, a naročito proteina životinjskog porekla naziva se Kvašiorkor. Javlja se u siromašnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rođenju lišena majčinog mleka. Ovaj deficit je često kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je praćena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Pošto se sindrom proteinskog deficita moze naći čak i kod dece koja su hranjenja majčinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno količina aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin).
Marazam je malnutricija koja se javlja kao mešovit sindom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je praćen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom težinom i atrofijom mišića.
Prekomeran unos proteina
Kao i kod ostalih nutrijenasa, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najčešće bogata i mastima.
Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
-povećanja telesne težine
-dehidratacije (kada se izlučuje putem bubrega, višak proteina za sobom povlaći i veće količine vode)
-gubitak Ca (ova razmatranja su još u toku, a smatra se da prekomerna količina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze), npr. uzimanje suplemenata proteina bez adekvatnog unosa mlečnih prozvoda.
Modifikovani proteini tehnološkim procesima
-soja proteini kao analog mesnim proteinima
-monosodijum glutamat (dodatak supama, koji se često koristi u kineskim restoranima, a poremećaj koji nastaje usled prekomernog unosa naziva se "sindrom kineskog restorana")
-aspartam
-fenil-alanin
Koliko 100 grama odredjene namirnice sadrzi grama proteina
Meso
Govedje meso-18
Telece meso-18
Ovcije meso-17
Jagnjece meso-19
Svinjsko meso mrsavo-20
Svinjsko meso masno-15
Konjsko meso-22
Zecje meso-22
Kokosje meso-21
Guska-16
Srce-17
Bubreg-17
Jetra-21
Mozak-10
Pluca-16
Jezik-18.5
Kobasice-18
Slanina-10
Sardela-20
Jegulja-17
Sardina u ulju-20
Tunj-27
Pastrmka-19
Stuka-18.5
Jaja-13
Zumance-16.3
Belance-10.8
Kravlje mleko-3.4
Mleko u prahu-25
Pavlaka-3.5
Kackavalj polumasni-25
Kajmak-15
Masti i ulja jako malo
Hleb kukuruzni-proja-4.8
Psenicni-7
Mesani-6.3
Makaroni-12
Keks-10.7
Pirinac-5.6
Povrce:
Pasulj-21
Grasak-23
Socivo-23
Soja-37
Ostalo povrce ima izmedju 1.2-6.5
Voce
Orasi-15
Lesnik-14
Badem-21
Kesten-74
Kikiriki-27
Ostalo voce ima izmedju 0.3-4.5
Med-0.5
Dzem-0.4
Marmelada-6.3
Secer-nema
MASTI
Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim hidratatima. One su sastojak nase svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Danas se ishrana bogata mastima posebno zasicenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva, prostate, dojke, pluca). Sve vise se cuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru, ali ne na svome telu. Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama zapada.
Postavlja se pitanje koji je to pravi udeo masti u kalorijskom unosu da bi bile zadovoljene nutritivne potrebe, a kada masti postaju opasne po zdravlje?
Unos masti se krece u razlicitim populacijama u odnosu od 15-40 % pa i vise ukupne energije unete hranom dnevno. Danas se smatra da je unos do 30 % optimalan. Manje od 20 % savetuje se samo osobama koje imaju jako povisene masnoce u krvi (dislipidemije-povisen holesterol i/ili trigliceridi). Manji unos masti hranom se ne preporucuje jer tada hrana nije ukusna i potrebne su velike kolicine hrane da bi se postigao bezbedan kalorijski unos.
Masti su nam potrebne zbog esencijalnih masnih kiselina. To su linolna, linoleinska i arahidonska. One obezbedjuju rast i obnovu celije. Narocito su bitne za osobe u periodu rasta.
To, medjutim, ne znaci da deca mogu prekomerno da unose masti posebno zasicene masti (svinjska mast, masna mesa, puter) jer prevencija pomenutih bolesti moze nastati jedino ako se o ishrani vodi racuna od najranijeg detinjstva. Esencijalne masne kiseline su znacajne zbog regulacije metabolizma holesterola (transport, konverzija u druge metabolite, skladistenje i ekskrecija), prekurzori su za sintezu prostaglandina, tromboksana i prostaciklina (hormonima slicnih supstanci).
Uloga masti u organizmu
- Obezbedjuju energiju i energetsku rezervu sto znacajno za period gladovanja i bolesti;
- Gradivne su materije jer ulaze u izgradnju celijskih membrana (fosfolipidi, esencijalne masne kiseline);
- Predstavljaju zastitne materije jer su nosioci vitamina A, D, E i K i esencijalnih masnih kiselina. Odrzavaju integritet koze i sluzokoze obezbedjuju zastitu od hladnoce, traume i radioaktivnog zracenja, odrzavaju funkciju lojnih i mlecnih zlezda;
- Uloga u imunitetu (lipoproteini);
- Uloga u koagulaciji krvi (tromboplastin);
- Masti u hrani poboljsavaju ukus i daju sitost;
Izvori masti
Izvori masti mogu biti namirnice biljnog i zivotinjskog porekla. Svinjska mast, puter, pavlaka, punomasni sirevi, meso, iznutrice, masna mesa, mlecna mast su najveci izvori masti u namirnicama zivotinjskog porekla. Biljne masti su ulja koja se dobijaju cedjenjem semenki biljaka (kukuruza, suncokreta, soje, maslina).
Postoji vise podela masti jer su one veoma heterogena grupa hemijskih jedinjenja:
Proste masti: jedna masna kiselina i gliceridi (masna kiselina + alkohol glicerol =monogliceridi, dve masne kiseline + alkohol glicerol cine digliceride i tri masne kiseline + glicerol cine trigliceride ili neutralne masti tj. masti koje najvise unosimo ishranom;
Slozene masti: su fosfolipidi i lipoproteini;
Izvedene : steroli (holesterol i steroidni hormoni) i vitamini rastvorljivi u mastima (A,D, E i K).
Masne kiseline
Masne kiseline mogu biti kratkih (do 6), srednjih (do 12) i dugih lanaca (preko 12 C atoma u nizu). Masne kiseline kratkih lanaca se bolje apsorbuju (primena u parenteralnoj ishrani tj. preko krvi kod osoba koje ne mogu da unose hranu na usta), i tecne su na sobnoj temperaturi. Masne kiseline dugih lanaca su cvrste na sobnoj temperaturi i teze se apsorbuju.
Od broja ugljenikovih atoma zavisi duzina lanca, a od toga da li je svaki C atom vezan za vodonik ili gradi dvogubu vezu zavisi da li je mast zasicena ili ne.
Zasicene masne kiseline
Zasicene masti su takve gde je svaki C atom vezan za 4 C atoma. Najcesce su u cvrstom stanju na sobnoj temperaturi i relativno su stabilne (ne reaguju lako sa kiseonikom iz vazduha). Zasicene masne kiseline su "krivac" povecanja holesterola u krvi.
Izvori zasicenih masnih kiselina su:
-Namirnice zivotinjskog porekla-crveno meso, jetra, pluca, teletina, salo, zivinsko meso (mast i kozica), puter, mleko, sir i drugi mlecni proizvodi koji su pravljeni od neobranog mleka. Ova hrana ujedno sadrzi i holesterol.
-Namirnice biljnog porekla-kokosovo i palmino ulje, puter od kikirikija.
Nezasicene masne kiseline
Polinezasicene i mononezasicene masne kiseline zajedno cine nezasicene masne kiseline.
Preporucen dnevni unos 10-15%
Polinezasicene i mononezasicene masne kiseline
Nezasicena masna kiselina ima najmanje jednu nezasicenu vezu, odnosno najmanje jedno mesto gde vodonik moze biti dodat nekom molekulu. Najcesce se nalaze u tecnim uljima biljnog porekla.
Polinezasicena ulja su tecna na sobnoj temperaturi i na hladnoci (frizideru). Na vazduhu lako oksidisu. Najbolji izvori su suncokretovo, susamovo, sojino i kukuruzno ulje, kostunjavo voce i semenke. Polinezasicene masne kiseline pripadaju porodici omega 3 i omega 6 kiselina u zavisnosti na kom C atomu se nalazi poslednja dvostruka veza.
Tu ubrajamo linolnu (omega 3) i linoleinsku (omega 6 masnu kiselinu) kao i arahidonsku. One spadaju u esencijalne (neophodne u ishrani jer se ne mogu sintetisati u organizmu, a potrebne su za vazne funkcije). Arahidonska se moze sintetisati iz linoleinske, pa se smatra fakultativno esencijalnom (ako ima dovoljno linoleinske nece se ispoljiti njen deficit). Oleinska se moze sintetisati iz stearinske kiseline koja je zasicena.
Danas su omega 3 i omega 6 kiseline u zizi naucnog interesovanja. Jos davne 1970. godine poznato je da ribari sa Grenlanda, Aljaske i Japana koji jedu masnu ribu iz hladnih severnih mora uprkos hrani koja obiluje mastima manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Ranije se smatralo da je to zbog unosa omega 3 kiseline, medjutim u mesu ribe severnih ledenih mora nadjeni su aktivni metaboliti ove kiseline EPA (eikozapentaenska) i DHA (dokozaheksaenska kiselina) koje povecavaju elasticitet krvnih sudova i sprecavaju agregaciju trombocita i imaju antiaritmicko dejstvo. Mehanizam dejstva nije u potpunosti poznat, ali se smatra da se linolna kompetitivno natice sa linoleinskom za enzim delta desaturazu koji je pretvara ili u DHA i EPA ili u arahidonsku. Ako ima vise arahidonske kiseline u celijskoj membrani stvaraju se tromboksani, leukokrerini i prostaciklini koji deluju nepovoljno (suzavaju krvne sudove vazokonstrikcijom, povecavaju agregaciju trombocita i dr. Odnos omega 3 i omega 6 ranije je bio 1;1, a danas je 1: 25. Trebalo bi da taj odnos bude 1:4 do 1:10. Uloga polinezsicenih masnih kiselina (narocito l linolne - 0mega 3 grupa vezana je i za snizavanje ukupnog holesterola LDL i /ili trigliceridai kao i VLDL holesterolskih cestica u jetri i zato ima vaznu ulogu u prevenciji sloga i kardiovaskularnih oboljenja. Izvori omega 3 (linolne kiseline): ribljem ulju, ribama iz severnih mora, rakovima, lanenom semenu, zelenom lisnatom povrcu i leguminozama. Izvori Omega 6 tj. linoleinska kiselina nalaze se u mesu i povrcu i biljnim uljima (suncokret, soja, pamucno seme), mleku. One smanjuju nivo holesterola, pa je bilo rasireno glediste da zasicene masne kiseline treba zameniti nezasicenim. Kasnije je stav revidiran jer polinezasicene masne kiseline mogu delovati i stetno ako se previse unose ishranom: smanjenje imuniteta, kancerogen efekat, osteoporoza, holelitijaza povecano stvaranje lipidnih peroksida i snizavanje HDL holesterola.
Preporucen dnevni unos polinezasicenih masti danas je do 10% (7-8%). Linolna 1 g/dan. Unos omega 3 kiselina u obliku kapsula se ne preporucuje. Prvo DHA i EPA se ne nalaze u njima, a moze nastati i opasno krvarenje (prskanje krvnih sudova mozga).
Mononezasicena ulja su, takodje, tecna na sobnoj temperaturi, ali u frizideru pocinju da se zgusnjavaju. Maslinovo i avokadovo ulje, ulje od kikirikija su bogati izvori mononezasicenih masnih kiselina.
Polinezasicene masne kiseline teze da zastite organizam od holesterola. Snizavaju nivo holesterola i otklanjaju naslage holesterola na arterijama. Poslednja istrazivanja pokazuju da i mononezasicene masne kiseline mogu, takodje, da snize holesterol u krvi sve dok je ishrana siromasna u zasicenim masnim kiselinama. Nezasicene masne kiseline mogu da snize holesterol, ali naravno iz ishrane nikako ne treba potpuno iskljuciti zasicene masne kiseline. Poli i mononezasicena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u odredjenim kolicinama zamene puter, salo (mast), prelive, sosove i masti koje imaju zasicene masne kiseline.
Hidrogenizovane masti
Prilikom pripremanja hrane, masti mogu biti podvrgnute procesu hidrogenizacije. Hidrogenacija ili dodavanje vodonika, u slucaju masnih kiselina znaci njigovo prevodjenje u zasicene masne kiseline. Hidrogenizacija je smanjila oksidativni potencijal tj. na vazduhu u manjoj meri dolazi do uzeglosti nego kada su u tecnom obliku.
Tecna ulja, prirodno bogata nezasicenim masnim kiselinama, raznim procesima se prevode u cvrsca i zasicenija stanja. Takva zasicena stanja nalaze se u mnogim komercijalnim proizvodima.
Mnoge studije pokazuju da ove masti povecavaju nivo holesterola u krvi. Hidrogenizovane masti u margarinu i drugim proizvodima su prihvatljive samo ako proizvod sadrzi tecno ulje kao osnovni sastojak, dok zasicenih masti ne sme da sadrzi vise od 2 g na kasiku proizvoda. Sadrzaj masnih kiselina je najcesce istaknut na mnogim margarinima.
Obratite paznju na masti!
O mastima je mnogo toga loseg pisano i kod mnogo ljudi samo spominjanje te reci moze izazvati lose raspolozenje. Masti mozete pokusati izgubiti, sakriti i izbegavati, ali su vasem telu ipak potrebne. Znate li da masti pomazu kod izolovanja nasih nervnih celija, da nas greju, uravnotezuju nase hormone, odrzavaju kozu i arterije elasticnim, podmazuju zglobove i sastavni su deo svake celije?
Kljucno pitanje je znati koje vrste masti su vasem telu potrebne, koliko ih treba i koje vrste masti su stetne za vas. Naoruzani pravim informacijama mozete se fokusirati na uzimanje vise dobrih i manje losih masti u hrani koju svakodnevno unosite.
Zasicene masti - Neprijatelj
Zasicene masti (one koje nalazimo u krutom stanju na sobnoj temperaturi) nisu bitne za zdravlje. Njihovo je poreklo zivotinjsko (meso, jaja, sir). Zasicene masti su teze svarljive i sadrze visok nivo holesterola.
Nezasicene masti - Pozitivci
mononezasicene - kao sto je maslinovo ulje
polinezasicene - kao sto je suncokretovo ulje
Polinezasicene masti dele se na Omega 3 masne kiseline i Omega 6 masne kiseline. Monozasicena mast (Omega 9) nije esencijalna, ali u umerenim kolicinama nije stetna – visokokvalitetno maslinovo ulje je zdravija alternativa od uobicajenih biljnih ulja.
Dobar izvor masnih kiselina Omega 6: ulje safranike, suncokretovo ulje, ulje jaglaca, orahovo ulje, bucino ulje, susamovo ulje.
Dobar izvor masnih kiselina Omega 3: skusa, haringa, losos, sardela, sardine, tuna, ulje od lanenih semenki.
Cinjenice o mastima
Mast je ‘rezerva energije’ zivotinja, biljaka i ljudi.
Idealan odnos masti u telu trebao bi biti priblizno 19-26% tezine tela kod zena i 12-18% tezine tela kod muskaraca.
Postoje dve razlicite vrste telesne masnoce – smedja i zuta. Smedja masnoca je smestena unutar tela i «aktivna» je, sadrzi mitohondrije koje proizvode toplotu (termogeneza), pa zato izgara energiju. Zuta mast se nalazi blize povrsini, manje je aktivna i veca je verovatnoca da ce se skupljati. Zene su sklonije od muskaraca vecem odnosu zute masti.
Zenama su potrebni visi nivoi masti jer su one bitna za reprodukciju, pa je telo gomila «za svaki slucaj».
Prosecan zdravi unos dobrih masti u ishrani trebalo bi biti priblizno 30-40 grama dnevno. Sadrzaj masti u hrani koju uzima bogato stanovnistvo moze biti gotovo cetvorostruk!
Vecina hrane koja sadrzi masti kombinuje zasicene, mononezasicene i polinezasicene masti u razlicitim kolicinama. Na primer, sadrzaj masti u maslacu je gotovo 100%, od cega je 60% zasicenih, 30% mononezasicenih i 10% polinezasicenih, u poredjenju sa semenkama suncokreta, koje sadrze 73% masti, od cega je samo 12% zasiceno i 21% mononezasiceno, a 67% ih je polinezasiceno.
Vrucina, svetlo i kiseonik razaraju esencijalne masne kiseline, zato je nabolje ulja cuvati u tamnim prostorijama.
Esencijalne masti moraju se unositi kroz hranu jer ih vas organizam ne moze proizvesti. Esencijalne zdrave masti su Omega 3 i Omega 6 (poznate kao esencijalne masne kiseline).
Tezina za tezinu, masti daju dvostuko vise iskoristljive energije nego ugljeni hidrati ili belancevine (u svakom gramu masti naci cete 9 kalorija).
Mast doprinosi ukusu, strukturi i mirisu mnogih namirnica, a osim toga i usporava proces varenja, sto omogucava produzen osecaj sitosti nakon obroka.
Tablice kalorija
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Ćuran (celi - prosečno) Meso 143 20 0 7
2 Ćuran (belo meso) Meso 134 22 0 4.9
3 Ćuran (crno meso - batak) Meso 186 20.9 0 11.2
4 Bubrezi goveđi Meso 86 15.7 0 2.6
5 Bubrezi jagnjeći Meso 90 16.5 0 2.7
6 Bubrezi svinjski Meso 90 16.3 0 2.7
7 Čvarci Meso 744 26 0 71.2
8 Čvarci stišnjeni Meso 524 40.8 0 40
9 Fazan Meso 144 24.3 0 5.2
10 Fileti goveđi Meso 106 16.1 0 4.6
Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Golub (mladi) Meso 124 20.8 0.2 4.5
12 Golub (odrasli) Meso 187 18.4 0.3 12.5
13 Govedina bez masti Meso 129 20.7 0 5.1
14 Govedina but Meso 179 19.6 0 11.2
15 Govedina kuk Meso 272 16.6 0 22.8
16 Govedina masna Meso 326 15.8 0 29.2
17 Govedina prsa Meso 252 16.8 0 20.5
18 Govedina rostbraten Meso 290 16 0 25.1
19 Govedina srednje masna Meso 214 18.8 0 15.4
20 Guska (masna) Meso 354 16.4 0 31.5
Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
21 Guska (srednje masna) Meso 198 21.8 0 12.3
22 Hamburger (od goveđeg mesa) Meso 360 14 4 32
23 Jagnjetina bez masti Meso 121 20 0 4.6
24 Jagnjetina masna Meso 279 18 0 23
25 Jagnjetina srednje masna Meso 211 19 0 15
26 Jarebica Meso 248 35 0 12
27 Jaretina Meso 117 19.2 0 4.5
28 Jelen i srnetina Meso 124 22 0 4
29 Jetra goveđa Meso 163 21.1 2.2 7.8
30 Jetra pileća Meso 128 22 1 4
Jetra svinjska Meso 154 21.3 2.1 6.8
32 Jetra teleća Meso 153 20.1 1.9 7.3
33 Jetrena pašteta Meso 325 14 2 29
34 Jezik goveđi (sirovi) Meso 157 19 0 9
35 Kobasica (prosečno) Meso 401 14 3 37
36 Kobasice (govedina i svinjetina) Meso 394 14.2 0 37.4
37 Kobasice svinjske (dimljene) Meso 387 21.9 2 31.3
38 Kobasice svinjske (pečenice) Meso 361 14.3 0 33.8
39 Kobasice svinjske (suve) Meso 513 21.3 0 47.5
40 Kokoš (cela, prosečno) Meso 186 21.5 0.2 11
Konjsko srednje masno Meso 110 20.9 0 2.8
42 Koštana srž Meso 849 3.2 0 89.9
43 Kozje Meso 165 18.7 0 9.4
44 Kožice svinjske suve Meso 605 27 0.3 55.2
45 Krv Meso 80 17.7 0.1 0.4
46 Krvavice Meso 380 14.8 1.2 34.4
47 Krvavice sa kašom Meso 305 12.9 15 21.9
48 Kunić Meso 174 21 0 10
49 Mesni narezak (svinjsko + goveđe) Meso 338 13 4 30
50 Mesni narezak (svinjsko meso) Meso 424 12 4 40
Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
51 Mleveno, mešano meso Meso 210 18.8 0 15.4
52 Mortadela (svinjsko + goveče) Meso 415 13.9 0 39.9
53 Mozak teleći / jagnjeći Meso 110 10.3 0 7.6
54 Ovčetina (prosečno) Meso 293 17 0 25
55 Patka (samo meso) Meso 122 19.7 0 4.8
56 Patka (srednje masna) Meso 341 20 0 29
57 Patka (tovljena) Meso 430 11.3 0 42.7
58 Patka divlja Meso 233 21.1 0 15.8
59 Piletina (belo meso bez kostiju) Meso 116 21.8 0 3.2
60 Piletina (celo - prosečno) Meso 230 17.6 0 17.7
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
61 Piletina (crno meso - batak) Meso 126 19.1 0 5.5
62 Pluća goveđa Meso 75 14 0 2.1
63 Prepelica Meso 134 21.8 0 4.5
64 Puž vinogradski (očišćeni) Meso 75 15 2 0.8
65 Salama goveđa trajna (sudžuk) Meso 417 25.4 0 34.7
66 Salama parizer Meso 253 0 0 0
67 Salama trajna (milanska) Meso 475 22.5 0 42.8
68 Salama trajna (svinjsko + goveđe) Meso 454 27.4 0 38.3
69 Salama trajna (svinjsko) Meso 465 34.5 0 36.3
70 Salama, pileća, ćureća Meso 197 16.6 0.7 13.8
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
71 Slanina suva masna Meso 781 4 0 85
72 Slanina suva mesnata Meso 506 14 0 50
73 Slezina goveđa Meso 107 18.5 0 3.7
74 Srce goveđe Meso 108 18.9 0 3.6
75 Srce jagnjeće Meso 119 17.1 0 5.6
76 Srce svinjsko Meso 93 17.1 0 2.7
77 Svinjetina bez masti Meso 161 20 0 9
78 Svinjetina masna Meso 371 14 0 35
79 Svinjetina srednje masna Meso 280 16 0 24
80 Šunka ćureća / pileća Meso 128 19.03 0.37 5.09
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
81 Šunka bez masti Meso 153 28 0 4.6
82 Šunka dimljena kuvana Meso 412 21.1 0 36.4
83 Šunka dimljena soljena sušena Meso 434 22.8 0 38.1
84 Šunka presovana bez masti Meso 129 15.6 0.8 7.1
85 Teletina bez masti Meso 113 21.3 0 3.1
86 Teletina masna Meso 204 18.1 0 14.6
87 Teletina srednje masna Meso 160 19.1 0 9.3
88 Viršle (govedina + svinjetina) Meso 320 11.1 2.2 28.9
89 Viršle (pileće) Meso 258 12.9 6.8 19.6
90 Vrat sušeni Meso 450 20.8 1.4 40.2
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
91 Zec divlji Meso 125 20 0 5
92 Žablji kraci Meso 73 16.4 0 0.3
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Loj goveđi Masnoće 891 0 0 99
2 Loj ovčiji Masnoće 892 0 0 98.5
3 Majonez Mayovita light Masnoće 341 0.05 6.51 35
4 Majonez Polimark Masnoće 710 1 2.2 76.6
5 Margarin slani (biljna + živ. mast) Masnoće 730 0.1 0.1 81
6 Margarin soft (od biljnih ulja) Masnoće 730 0.1 0 81
7 Margarin Soft diet Minikal Masnoće 380 0 0 38
8 Maslac (neslani) Masnoće 751 1 0 83
9 Maslac (slani) Masnoće 751 1 0 83
10 Mast ćureća Masnoće 885 0 0 98.5
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Mast guščija Masnoće 885 0 0 98.5
12 Mast kokošija Masnoće 885 0 0 98.5
13 Mast pačija Masnoće 885 0 0 98.5
14 Mast svinjska nesoljena Masnoće 891 0 0 99
15 Slanina svinjska sirova bez kože Masnoće 784 3.2 0 85.4
16 Slanina svinjska sirova soljena Masnoće 782 3.9 0 85
17 Tartar sos Masnoće 480 1 1.5 51.88
18 Ulje bakalar (iz jetre) Masnoće 900 0 0 99.9
19 Ulje bucino Masnoće 900 0 0 99.9
20 Ulje bucino mešano (20% buc) Masnoće 900 0 0 99.9
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
21 Ulje kikiriki Masnoće 900 0 0 99.9
22 Ulje kokosovo Masnoće 900 0 0 99.9
23 Ulje kukuruzno Masnoće 900 0 0 99.9
24 Ulje maslinovo Masnoće 900 0 0 99.9
25 Ulje od kukuruznih klica Masnoće 900 0 0 99.9
26 Ulje pšenicnih klica Masnoće 900 0 0 99.9
27 Ulje repino Masnoće 900 0 0 99.9
28 Ulje sojino Masnoće 900 0 0 99.9
29 Ulje suncokretovo Masnoće 900 0 0 99.9
30 Ulje susamovo Masnoće 900 0 0 99.9
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Čokoladno mleko (punomasno) Mleko i prerađevine 92 3 10 4
2 Camembert Mleko i prerađevine 284 25 1 20
3 Cheddar Mleko i prerađevine 401 25 1 33
4 Edamer 40% Mleko i prerađevine 345 30 0 25
5 Ementaler Mleko i prerađevine 386 30 0 30
6 Gauda punomasni Mleko i prerađevine 392 26 0 32
7 Gervais 60% Mleko i prerađevine 422 20 0 38
8 Gorgonzola Mleko i prerađevine 346 22 0 28.6
9 Jogood kajsija Mleko i prerađevine 84 2.8 13.1 2
10 Jogurt 3,2% Mleko i prerađevine 61 3.5 4.7 3.2
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Jogurt fit 1,5% Mleko i prerađevine 45 3.3 4.1 1.5
12 Jogurt Kuč 0,5% Mleko i prerađevine 34 3.2 4 0.5
13 Jogurt Plus 2% Mleko i prerađevine 53 3.6 4.8 2
14 Jogurt Viva Plus Mleko i prerađevine 41 3.3 4.5 1.5
15 Jogurt voćni iz obranog mleka Mleko i prerađevine 99 4 18.6 1.1
16 Kajmak Mleko i prerađevine 572 1 0 90
17 Kefir Mleko i prerađevine 60 3 3 4
18 Mlaćenica (stepka) Mleko i prerađevine 40 3.3 4.8 0.9
19 Mleko kozije Mleko i prerađevine 71 3.8 4.7 4.2
20 Mleko kravlje (1,8%) Mleko i prerađevine 49 3.5 5 1.8
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
21 Mleko kravlje (3,3%) Mleko i prerađevine 61 3.3 4.7 3.3
22 Mleko kravlje obrano Mleko i prerađevine 33 3.4 4.7 0.2
23 Mleko kravlje punomasno Mleko i prerađevine 64 3.3 4.7 3.7
24 Mleko obrano u prahu Mleko i prerađevine 336 34.9 50.9 0.7
25 Mleko ovčije Mleko i prerađevine 99 5.7 3.8 6.9
26 Mleko punomasno u prahu Mleko i prerađevine 480 26.3 39.8 25.1
27 Mleko punomasno, evap., nezašećereno Mleko i prerađevine 134 6.8 10.1 7.5
28 Mleko punomasno, kondenz., zašećereno Mleko i prerađevine 322 7.9 54.7 8.7
29 Mleko žene Mleko i prerađevine 69 1.3 7.2 4.1
30 Mozzarella Mleko i prerađevine 224 19.9 0 16.1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
31 Parmezan Mleko i prerađevine 411 40 2 27
32 Pavlaka kisela (10% masti) Mleko i prerađevine 119 3 4.5 10
33 Pavlaka kisela (20% masti) Mleko i prerađevine 206 2.8 3.9 20
34 Pavlaka kisela (30% masti) Mleko i prerađevine 293 2.2 2.9 30
35 Sir kravlji sveži (cottage) Mleko i prerađevine 95 14 3 3
36 Sir kravlji sveži (obrano 4) Mleko i prerađevine 72 12.4 2.7 1
37 Sir roquefort Mleko i prerađevine 359 19 1 31
38 Sirni namaz 20% Mleko i prerađevine 174 20 1 10
39 Sirni namaz 30% Mleko i prerađevine 219 20 1 15
40 Sirni namaz 40% Mleko i prerađevine 251 19 1 19
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
41 Sladoled mlečni Mleko i prerađevine 154 3 22 6
42 Sladoled mlečni krem (10%) Mleko i prerađevine 194 4 22 10
43 Surutka sveža Mleko i prerađevine 26 0.9 5.1 0.3
44 Surutka u prahu Mleko i prerađevine 349 12.9 73.5 1.1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Belance kokošije Jaja 44 11 0 0
2 Jaje ćureće Jaja 170 12.8 1.1 13.7
3 Jaje guščje Jaja 188 13.8 1 14.4
4 Jaje kokošije celo Jaja 151 13 0 11
5 Jaje kokošije u prahu celo Jaja 574 46 0 42
6 Jaje pačije Jaja 186 12.8 1 13.7
7 Jaje prepelice Jaja 155 13.3 0 11.1
8 Žumance kokošije sirovo Jaja 361 16 0 33
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Bakalar Riba 76 17.4 0 0.7
2 Bakalar suvi Riba 338 80 1.1 2
3 Cipal Riba 127 15.8 0.8 6.8
4 Dagnja Riba 66 12.1 2 1.9
5 Deverika Riba 103 15 1 4.4
6 Gavun Riba 99 6.1 0 8.2
7 Gira Riba 69 14.2 1.1 0.9
8 Grgeč Riba 75 15.4 0 1.5
9 Haringa Riba 234 16.8 0 18.5
10 Haringa dimljena (bez kosti) Riba 211 22.2 0 12.9
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Hlap (rarog) Riba 91 16.9 0.5 1.9
12 Hobotnica Riba 73 15.3 0.8 0.8
13 Inćun Riba 89 16.8 0 2.4
14 Inćun konzervisani Riba 175 19.2 0 10
15 Inćun slani Riba 175 19.3 0 10.4
16 Iverak (pasara, ploča) Riba 79 16.7 0 0.8
17 Jakopska kapica Riba 79 15.3 3.3 0.2
18 Jastog Riba 86 16.2 1 1.9
19 Jegulja Riba 237 14.6 0.7 19.6
20 Jesetra Riba 103 13.1 0.1 5.6
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
21 Kamenica (ostriga) Riba 49 6 4 1
22 Kavijar granulirani Riba 262 26.9 3.3 15
23 Kirnja Riba 80 17.9 0.6 0.7
24 Kirnja dubinska Riba 125 15.6 0.6 6.7
25 Klen Riba 79 13.4 0 2.8
26 Koljak Riba 73 16.8 0 0.6
27 Kornjača (zelena) Riba 89 19.8 0 0.5
28 Kovac Riba 78 16.2 1.2 0.9
29 Kozica velika Riba 91 18.1 1.5 0.8
30 Krkuša Riba 74 15.4 1 1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
31 Kućica Riba 73 10.2 2.4 2.5
32 Lignja Riba 77 16 1 1
33 Linjak Riba 71 15 0 1.2
34 List Riba 83 15.9 0.9 1.7
35 Lojka atlanska Riba 170 18.6 0 10
36 Losos Riba 217 22.5 0 13.4
37 Lubin (brancin) Riba 64 16.5 0.6 1.5
38 Manjić pegavi Riba 124 15.7 0 6.8
39 Morski pas Riba 80 16 1.3 1.2
40 Mrena Riba 84 14 0.1 3.1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
41 Murina Riba 99 17.6 1.3 2.7
42 Oslić Riba 71 17 0.1 0.3
43 Ozimica (jezerski losos) Riba 155 18.9 0 8.2
44 Palamida Riba 96 19 1 1.8
45 Pastrmka kalifornijska Riba 195 21.5 0 11.4
46 Pastrmka potočna Riba 86 14.7 0 3
47 Prnjavica Riba 70 10.5 3.1 1.3
48 Rak slatkovodni Riba 71 13.6 2.9 0.6
49 Raža Riba 68 14.2 0.8 0.9
50 Riba bela Riba 134 19 0 6
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
51 Rumbač (oblic) Riba 81 16.3 1.2 1.3
52 Sardela Riba 98 17.4 0 3.2
53 Sardine konzervisane (samo riba) Riba 217 23.7 0 13.6
54 Sardine konzervisani u ulju Riba 334 19.7 0 28.3
55 Sipa Riba 72 14 0.8 1.4
56 Skuša (lokarda) Riba 184 19 0 12
57 Som Riba 174 15.3 0 11.3
58 Šaran Riba 127 15.8 0.7 6.8
59 Škampi Riba 91 16.9 0.5 1.9
60 Škrpina Riba 87 19.3 0 0.5
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
61 Škrpun (bodec) Riba 80 16.2 0.8 1.4
62 Štuka Riba 85 17.4 0 1.7
63 Trlja blatarica Riba 139 16 1.1 7.9
64 Trlja kamenjarka (barbun) Riba 109 15.7 1.2 4.6
65 Tuna Riba 226 21.5 0 15.5
66 Tuna konzervisana u ulju Riba 289 22.8 0 22
67 Tuna u aspiku Riba 117 26.4 1.6 0.5
68 Ugor (gruj) Riba 147 19.1 0.1 7.8
69 Zubatac Riba 77 17 0 1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Bob suvi Žitarice 304 27 46.5 2.4
2 Clipsy nugat Žitarice 445.6 8.3 60.8 18.8
3 Clipsy vanila Žitarice 448.1 9.3 62.2 18.1
4 Graham (i hleb od punog zrna) Žitarice 206 7 40 2
5 Grašak suvi Žitarice 310 22.1 56.6 1
6 Heljdina kaša Žitarice 346 8 74 2
7 Heljdino brašno Žitarice 346 10 72 2
8 Hleb kukuruzni žuti domaći Žitarice 220 4.7 31 8.8
9 Hleb mesani (pšenica+raž) Žitarice 230 14 39 2
10 Hleb pšenični beli Žitarice 234 8 46 2
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Hleb pšenični beli mlečni Žitarice 239 9 44 3
12 Hleb pšenični crni Žitarice 222 8 43 2
13 Ječmena kaša Žitarice 360 7.9 83.6 1.7
14 Kokice Žitarice 376 13 72 4
15 Kore za pitu Žitarice 245 7 56.1 0.8
16 Kukuruz u zrnu suvi Žitarice 348 8.9 72.2 3.9
17 Kukuruzne pahuljice (cornflakes) Žitarice 368 8.6 85.1 1.6
18 Kukuruzno brašno (isklicano) Žitarice 362 8.7 78.1 0.8
19 Kukuruzno brašno ili krupica Žitarice 368 7.8 76.8 2.6
20 Makarone, špagete kuvane Žitarice 141 4.7 28.35 0.6
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
21 Makaroni Žitarice 350 12 71 2
22 Mrvice (ili dvopek od belog hleba) Žitarice 354 11.6 77.5 1.9
23 Musli (prosek) Žitarice 314 11.4 55.8 6.4
24 Pardon, slani krekeri sa susamom Žitarice 414.6 11.2 46.2 20.6
25 Pasulj beli (tetovac) Žitarice 271 21.4 45.5 1.6
26 Pasulj šareni (trešnjevac) Žitarice 273 19.1 49.8 1.1
27 Pecivo (belo brašno) Žitarice 256 8 47 4
28 Pirinač nepolirani Žitarice 334 7 72 2
29 Pirinač polirani ili brašno Žitarice 349 7 78 1
30 Proso Žitarice 364 11 71 4
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
31 Pšenična krupica, griz Žitarice 333 11 70 1
32 Pšenične klice Žitarice 287 27 20 11
33 Pšenične mekinje Žitarice 206 14.1 26.8 5.5
34 Pšenica u zrnu (mekane sorte) Žitarice 326 10.2 72 2
35 Pšenica u zrnu (tvrde sorte) Žitarice 332 12.7 70 2.5
36 Pšenicno brašno (puno zrno) Žitarice 318 13.2 65.8 2
37 Pšenicno brašno belo Žitarice 350 9.8 80.1 1.2
38 Pšenicno brašno crno (85% ekstr.) Žitarice 327 12.8 68.8 2
39 Pšenicno brašno polubelo (72% ekstr.) Žitarice 337 11.3 74.8 1.2
40 Raženo brašno (100% ekstr.) Žitarice 335 8.2 75.9 2
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
41 Raženo brašno (60% ekstr.) Žitarice 333 8 73 1
42 Slanutak suvi Žitarice 298 16.6 45.1 6.9
43 Sočivo (suvo) Žitarice 304 23.8 53.2 1
44 Soja fermentisana - miso Žitarice 206 13 25 6
45 Soja komadići, ljuspice Žitarice 357 52 31.7 1.5
46 Soja u zrnu Žitarice 427 38 26 19
47 Sojin sir - tofu Žitarice 72 7.8 2.5 4.2
48 Sojino 4 Žitarice 38 3 2 2
49 Sojino brašno (mast ekstrahir.) Žitarice 346 52 30 2
50 Sojino brašno punomasno Žitarice 460 37 24 24
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
51 Špagete, makarone, testenina kuvana Žitarice 141 4.7 28.35 0.6
52 Špageti Žitarice 378 13.6 84 1
53 Špageti, danubius, nekuvani Žitarice 355 11.5 75.5 1.6
54 Testenina bez jaja Žitarice 336 10.8 77.4 0.3
55 Testenina sa jajima Žitarice 368 13 78.6 2.4
56 Tost (belo brašno) Žitarice 297 9.6 64.9 1.7
57 Zob, ovas u zrnu Žitarice 308 6.9 55.5 6.5
58 Zobene, ovsene pahuljice Žitarice 372 8 72.8 7.5
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Artičoka (mladi cvetovi) Povrće 17 1.7 2.3 0.2
2 Bamija (mladi zeleni plodovi) Povrće 17 2 2.3 0.2
3 Blitva Povrće 12 1.3 1.5 0.1
4 Bob (mladi sirovi) Povrće 52 4.1 7.7 0
5 Boranija zelena (mlada) Povrće 18 2.1 2.4 0.1
6 Boranija žuta (zrela) Povrće 28 2 5 0
7 Brokoli, sirov Povrće 34 2.82 6.64 0.37
8 Celer koren Povrće 23 1.9 3.8 0.1
9 Celer list Povrće 12 1 2 0
10 Cvekla Povrće 36 2 7 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Cvekla (kuvana, konzervisana) Povrće 32 1.1 7 0.1
12 Endivija Povrće 10 0.9 1.1 0.3
13 Grašak zeleni (smrznuti) Povrće 53 5.7 7.5 0.4
14 Grašak zeleni (u zrnu) Povrće 67 5.8 10.6 0.4
15 Karfiol (listovi i cvet) Povrće 13 1.9 1.5 0.1
16 Karfiol (samo cvet) Povrće 25 3.2 2.7 0.2
17 Kečap polimark Povrće 63 1.5 13.7 0.01
18 Keleraba Povrće 24 2 4 0
19 Kelj (glavica) Povrće 26 3.3 3.3 0.1
20 Kelj lisnati (raštika) Povrće 41 4 4 1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
21 Kelj papučar - prokulica Povrće 26 4 2.7 0.1
22 Kiselica (samo listovi) Povrće 28 2.1 5 0.3
23 Komorač (samo list) Povrće 27 1.5 5 0
24 Krastavac (kiseo) Povrće 10 0.5 2 0.2
25 Krastavac (sveži) Povrće 14 0.7 1.8 0.5
26 Krompir mladi Povrće 71 0.9 17.6 0.2
27 Krompir slatki Povrće 120 1 29 0
28 Krompir zreli Povrće 87 2.1 20.8 0.1
29 Kukuruz slatki mladi na klipu Povrće 127 4.1 23.7 2.4
30 Kupus (glavica) - crveni Povrće 20 1.7 3.5 0.1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
31 Kupus (glavica) zeleni - zimski Povrće 22 2.8 2.8 0
32 Kupus beli (glavica) Povrće 22 1.9 3.8 0.1
33 Kupus i repa kiseli Povrće 20 2 3 0.3
34 Kupus kineski Povrće 12 1 2 0
35 Kupus kiseli Povrće 12 2 1 0
36 Luk (mladi) Povrće 35 0.9 8.5 0
37 Luk beli Povrće 136 6 28 0
38 Luk crni Povrće 24 0.9 5.2 0
39 Maslačak - list Povrće 45 2.7 7.7 0.7
40 Matovilac (repušac) Povrće 20 2 3 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
41 Paprika kisela Povrće 15 0.8 1.7 0.6
42 Paprika zelena Povrće 16 0.5 3.1 0.3
43 Paprika žuta (mesnata) Povrće 22 0.2 5 0.3
44 Paradajz Povrće 14 0.9 2.8 0
45 Paradajz (koncentrat 10%) Povrće 39 1.7 7 0
46 Pasulj mladi (sirovi) Povrće 110 6.4 20.7 0.6
47 Paštrnjak Povrće 49 1.7 11.3 0
48 Patlidžan Povrće 16 1.1 2.9 0.1
49 Pečurka Jelen (tartuf) Povrće 37 4.4 0.2 2
50 Pečurke sušene Povrće 147 11.8 15.6 4.6
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
51 Pečurke šampinjoni (uzgojeni) Povrće 16 2.3 1 0.4
52 Pečurke vrganj Povrće 25 3.4 1.6 0.6
53 Peršun list Povrće 20 4 1 0
54 Praziluk (beli deo) Povrće 32 2.1 6 0.1
55 Praziluk (celi) Povrće 28 2 5 0
56 Prokelj (vrhovi s cvetom) Povrće 25 3 2.5 0.4
57 Rabarbara Povrće 12 1 2 0
58 Radić crveni Povrće 12 1.2 1.7 0
59 Radić savinjski Povrće 16 0.7 3.2 0.3
60 Radić zeleni Povrće 24 1.8 3.2 0.5
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
61 Ren Povrće 59 4.5 11 0
62 Repa bela Povrće 20 0.8 3.8 0.3
63 Repa žuta (koraba) Povrće 21 1.1 4.3 0
64 Rotkva crna Povrće 28 2 5 0
65 Rotkvica crvena Povrće 15 1 2.8 0
66 Salata glavatica Povrće 12 1 1.2 0.4
67 Salata zelena Povrće 14 1.1 2.2 0.1
68 Spanać Povrće 12 2 1 0
69 Šargarepa Povrće 36 1 8 0
70 Špargle divlje Povrće 35 4.6 4 0.2
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
71 Špargle povrtne Povrće 22 3 2.3 0.1
72 Tikva (buca-mirisača) Povrće 15 0.6 3.4 0
73 Tikva muškatna žuta Povrće 15 0.6 3.4 0
74 Tikvice zelene Povrće 15 1.3 2.3 0.1
75 Vlašac (drobnjak) - listovi Povrće 30 2 6 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Ananas Voće 46 0.5 11.6 0
2 Badem oljušteni suvi Voće 565 16.9 4.3 53.5
3 Banane jestivi deo Voće 92 0.5 23.5 1
4 Bazgove bobice Voće 72 0.7 18.4 0.5
5 Borovnice Voće 56 0.6 14.3 0.6
6 Breskva Voće 37 0.6 9.1 0
7 Brusnice Voće 15 0.4 3.5 0
8 Datule sušene Voće 248 2 63.9 0
9 Dinja (mesnati deo) Voće 24 1 5.3 0
10 Dud (murva) Voće 36 1.3 8.1 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Dunja (mesnati deo) Voće 25 0.3 6.3 0
12 Grejpfrut Voće 28 0 7 0
13 Grožđe belo Voće 60 0.6 15.3 0
14 Grožđe crno Voće 54 0.5 13.5 0.1
15 Grožđe suvo Voće 246 1.1 64.4 0
16 Jabuka (cela) Voće 40 0 10 0
17 Jabuka (mesnati deo) Voće 46 0.3 11.9 0
18 Jagode Voće 26 0.6 6.2 0
19 Kajsija Voće 28 0.6 6.7 0
20 Kesten Voće 170 2 36.6 2.7
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
21 Kikiriki prženi slani Voće 570 24.3 8.6 49
22 Kikiriki sirovi neslani Voće 570 24.3 8.6 49
23 Kivi Voće 40 1 9 0
24 Kokosov orah Voće 351 3.2 3.7 36
25 Kokosovo brašno bez šećera Voće 659 6.7 24.3 64.6
26 Kokosovo brašno zašećereno Voće 482 3.9 44 33
27 Kompot od ananasa Voće 77 0.3 20.2 0
28 Kompot od bresaka Voće 87 0.4 22.9 0
29 Kompot od kajsija Voće 106 0.5 27.7 0
30 Kompot od krušaka Voće 77 0.4 20 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
31 Kompot od šljiva Voće 70 0.4 17 0
32 Kompot od trešanja ili višanja Voće 78 0.4 19 0
33 Kruška (cela) Voće 29 0.2 7.6 0
34 Kruška (mesnati deo) Voće 41 0.3 10.6 0
35 Kupine Voće 29 1.3 6.4 0
36 Lešnik sirovi Voće 380 7.6 6.8 36
37 Lešnik suvi Voće 701 14 6 69
38 Limun Voće 12 0 3 0
39 Lubenica (mesnati deo) Voće 21 0.4 5.3 0
40 Maline Voće 25 0.9 5.6 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
41 Mandarina Voće 34 0.9 8 0
42 Mango (mesnati deo) Voće 59 0.5 15.3 0
43 Masline zelene, slane konzer. Voće 103 0.9 0 11
44 Mušmula (cela) Voće 28 0.4 6.1 0.4
45 Mušmula (mesnati deo) Voće 42 0.5 10.6 0
46 Nar Voće 75 1 17 0.3
47 Nektarina Voće 50 0.9 12.4 0
48 Ogrozd (zreli) Voće 37 0.6 9.2 0
49 Orah sirovi Voće 529 10.6 5 51.5
50 Orah suvi Voće 649 15.8 8.8 61.4
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
51 Pomorandža Voće 35 0.8 8.5 0
52 Pomorandža (crveno 3) Voće 41 0.8 9.3 0.3
53 Ribizla bela Voće 26 1.3 5.6 0
54 Ribizla crna Voće 28 0.9 6.6 0
55 Ribizla crvena Voće 21 1.1 4.4 0
56 Rogač mleveni Voće 323 4.5 80.7 1.4
57 Semenke bundeve oljuš., sušene Voće 554 29 15 46
58 Semenke maka (sušene) Voće 547 16.7 23 43
59 Semenke suncokreta oljuštene suve Voće 560 24 20 47
60 Semenke susama oljuštene suve Voće 596 26 9.6 55
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
61 Sirup od borovnica Voće 254 0 63.4 0
62 Sirup od jabuka Voće 241 0 60.3 0
63 Sirup od malina Voće 242 0 60.4 0
64 Sirup od ribizli Voće 240 0 60.1 0
65 Sirup od višnje Voće 248 0 62 0
66 Smokve sušene Voće 213 3.6 52.9 0
67 Smokve zelene zrele Voće 41 1.3 9.5 0
68 Šipak sušeni mleveni Voće 170 4.5 79.2 1.5
69 Šljiva Voće 38 0.6 9.6 0
70 Šljiva suva Voće 161 2.4 40.1 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
71 Trešnje Voće 48 0.8 11.7 0.1
72 Višnje Voće 41 0.8 10.2 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Coca cola Sokovi 40 0 10 0
2 Schweppes Bitter Lemon Sokovi 52 0 12.6 0
3 Sok od ananasa (konz.) Sokovi 53 0.4 13.4 0.1
4 Sok od borovnice Sokovi 45 0.1 11.1 0
5 Sok od breskve Sokovi 48 0.3 11.7 0
6 Sok od cvekle Sokovi 36 1 8 0
7 Sok od grejpfruta (prirodni sveži) Sokovi 31 0.3 7.9 0
8 Sok od grejpfruta (zaslađeni, konz.) Sokovi 48 0.6 11.1 0.1
9 Sok od grožđa (konzer.) Sokovi 63 0.6 15 0.1
10 Sok od jabuke (konzer.) Sokovi 47 0.1 11.7 0.1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Sok od jagode NeXT classic Sokovi 44 0 0 0
12 Sok od kajsije Gold (Takovo) Sokovi 45 0.4 11.4 0
13 Sok od kajsije Ritam Sokovi 42 0.2 9.6 0
14 Sok od kruške (konzer.) Sokovi 50 0.4 12.9 0.1
15 Sok od limuna (prirodni sveži) Sokovi 34 0.4 8.3 0
16 Sok od mandarina (prirodni sveži) Sokovi 43 0.5 10 0.2
17 Sok od paradajza (koncentrat 30%) Sokovi 68 3 14 0
18 Sok od paradajza (konzervisani slani) Sokovi 20 1 4 0
19 Sok od paradajza (prirodni sveži) Sokovi 20 1 4 0
20 Sok od pomorandže (prirodni sveži) Sokovi 45 0.7 10.4 0.2
21 Sok od pomorandže (zaslađen, konzer.) Sokovi 51 0.7 12.8 0.1
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Konjak, liker Alkoholna pića 500 0 0 0
2 Pivo, regular, 5% Alkoholna pića 39 0.23 3.55 0
3 Rakija Alkoholna pića 222 0 0 0
4 Šampanjac Alkoholna pića 56 0 0 0
5 Vino, desertno, 18%, suvo Alkoholna pića 114 0.18 1.34 0
6 Vino, stono, 11,5% Alkoholna pića 63 0.18 1.27 0
7 Viski, vermut Alkoholna pića 240 0 0 0
8 Vodka, džin Alkoholna pića 500 0 0 0
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
1 Čokolada Slatkiši 512 5 51 32
2 Čokolada mlečna Slatkiši 528 9 51 32
3 Čokolada s lešnicima Slatkiši 610 12 28 50
4 Čokolada sa lešnicima štark Slatkiši 572 10 50 278
5 Čokolada za kuvanje Slatkiši 564 14.11 63.5 28.22
6 Čokoladni bomboni Slatkiši 490 5 68 22
7 Čokoladni bomboni s likerom Slatkiši 400 3 42 19
8 Čokoladni namaz - nutela Slatkiši 534 7 59 30
9 Biskvit obični - nemasni Slatkiši 351 8 73 3
10 Biskvit punjen džemom Slatkiši 302 4.2 64.2 4.9
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
11 Biskvit-masni Slatkiši 462 5 52 26
12 Bomboni tvrdi obični Slatkiši 386 0 97 0
13 Bomboni voćni Slatkiši 292 0 73 0
14 Džem Slatkiši 261 0.6 69 0
15 Guma za žvakanje Slatkiši 280 0 70 0
16 Gumeni bomboni Slatkiši 346 0.7 87.5 0
17 Jaffa cakes Slatkiši 397.7 4 70.1 10.8
18 Kakao instant Slatkiši 375 5 82 3
19 Kakao prah Slatkiši 230 19.8 54.3 13.8
20 Keks petit beurre Slatkiši 415 6 67.4 8.2
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
21 Keks sa čokoladnim prelivom Slatkiši 524 5.7 67.4 27.6
22 Krekeri (masni) Slatkiši 465 8 70 17
23 Manchmallow Slatkiši 328 2 80 0
24 Marmelada mešana Slatkiši 261 0.1 69.5 0
25 Matzes kreker Slatkiši 325 11 68 1
26 Med vrcani Slatkiši 320 0.4 80 0
27 Pepermint bomboni Slatkiši 392 0 98 0
28 Piškote Slatkiši 391 12 70 7
29 Plazma keks Slatkiši 437.2 11.9 70.4 12
30 Prženi badem u šećeru Slatkiši 459 7.9 65 18.6
RB Namirnica Kategorija KCal Proteini UH Masti
31 Puding u prahu - različiti ukusi Slatkiši 380 0 95 0
32 Puding u prahu - ukus čokolade Slatkiši 373 1 90 2
33 Slatko od trešanja Slatkiši 287 0.51 71.42 0.06
34 Šećer kristal Slatkiši 400 0 99.9 0
35 Šećer smeđi (delimično raf.) Slatkiši 380 0 95 0
36 Šećer u prahu Slatkiši 380 0 95 0
37 Šlag, light (30% masti) Slatkiši 268 3.16 2.98 27.19
38 Štark napolitanke Slatkiši 550 4 62 32
39 Vafli Slatkiši 439 7.1 73.5 15
40 Voćni žele - u kocki (razni) Slatkiši 259 6.1 62.5 0
Napomena:
1. Navedene vrednost se odnose na količinu od 100g
2. UH = Ugljeni hidrati
