Evo ti malo istorijskog stiva, jer nije problem lupiti glupost, problem je ziveti u neznanju...
To bi bilo možda normalno da se radi u nekoj običnoj, maloj državi, a ne najvećoj i najbogatijoj državi u istoriji, i to još bratskoj, slovenskoj, pravoslavnoj. Reč je o Rusiji, koja je više od jedinog, vernog saveznika srpskog naroda. Vekovima su u Kijev, Moskvu i Sankt Peterburg dolazili i dobijali pomoć Srbi iz Austrije, Turske, Mletačke Republike. Devet godina posle pobede Rusa nad tatarskom hordom na Kulikovom polju, na Kosovu polju mi smo pretrpeli poraz. 1916. godine, veliki Nikola Pašić piše: „U Moskvi su naši ljudi, monasi dobijali veliku novčanu pomoć i knjige, crkveni pribor, zatim su se vraćali u Srbiju i govorili, da je na severu moćna država, u kojoj je narod naše vere, govori na srodnom jeziku, neverovato silan narod, velike duše, plemenitog srca“.
Na primer, srpski manastir Hilandar imao je u centru Moskve, na Kitaj gorodu svoje podvorje, ruski veliki kneževi, zatim car Ivan Grozni, štitili su kao ktitori Hilandar, a mnogi naši patrijarsi i jerarsi dolazili su u Moskvu i često ostajali, na visokim crkvenim dužnostima u MP.
Ruski dobrovoljci i carski pukovi pomagali su Karađorđevim ustanicima u Prvom srpskom ustanku. Sačuvano je pismo blagodarnosti srpskog patrijarha Josifa, iz 1851, 29.01. u kojem se on dirljivo zahvaljuje moskovskom generalu gubernatoru za veliku materijalnu rusku pomoć, posle neviđenih zverstava Mađara nad srpskim narodom u Ugarskoj, 1848. Godine.1874. godine u Moskvi je otvoreno Srpsko crkveno podvorje, na Soljanke, tu su Moskovljani donosili novac, odeću, zlato, ikone, tu se za samo jedan dan tokom Tursko-srpskog rata, 1876-1878, prijavilo 500 ruskih dovrovoljaca.
1867. godine ruska vojna misija je u Beogradu pomogla organizovanju Srpske armije, na poziv srpskog kneza. Slavjanski komitet je tokom Hercegovačkog ustanka širom Rusije, po ukazu imperatora Aleksandra Drugog organizovao slanje pomoći Srbima u Bosni i Hercegovini, dobrovoljaca, oficira, na čelu sa generalom Černjaevim i pukovnikom Komarovim. Veliki broj lekara i medicinskih sestara dobrovoljaca, desetine sanitarnih medicinskih odreda tiho su odlazili na daleki Balkan.U arhivama je zabeleženo da su svakog dana sa Kurskog vagzala, okruženi „hiljadama ljudi sa pravoslvnim barjacima i ikonama“ koji su ih bodrili, odlazile desetine dobrovoljaca, čak i žena, u Srbiju. Među njima je bilo mnogo oficira, raznih činova. Čitamo: „Moskovljanka Besonova 13.09. 1876. Vozom sa 6 pojaca i crkvenim šatorom otputovala u Srbiju. Sa njom je krenulo 63 dobrovoljaca, i još 28 telegrafista sa vojnim aparatima telegrafima, u jesen 1876. iz Moskve kreću dodatni konvoji medicinskog personala, medicinske sestre, a Moskovski staroobrjadci kupuju pokretnu kompletnu vojnu bolnicu i šalju vozom u Srbiju. 1877. godine Slavjanski komitet je počeo da organizuje prijem srpske ratne siročadi. Samo od jula do oktobra 1876. godine iz Moskve je otišlo u srpske zemlje 1350 dobrovoljaca.Treba reći da se od davnina, posebno tokom 19. veka veliki broj Srba školovao u Rusiji. Na Srpskom podvorju u Moskvi je sagrađen 1894. godine i hram Svetog Save. Tokom 1912, početkom rata protiv Turske, opet su se na Srpskom podvorju skupili Rusi dobrovoljci, i posle blagoslova i molebana kretali u daleku Srbiju.Važne su i naše dinastičke veze: kćerka kralja Petra prvog Karađorđevića, Jelena i Stana, i Milica, kćerke kralja Nikole, udale su se za velike kneževe Romanove. Tokom Balkanskih ratova, Moskva, S. Peterburg i drugi gradovi slali su srpskoj vojsci, sanitarne odrede, medicinsku opremu, novac. Narod je ispraćao kozake dobrovoljce, sve je detaljno opisano u štampi tog vremena.
Srpska dijaspora u Rusiji podseća da je 1928. godine na mestu vojne kapele u čast ruskih dobrovoljaca u Srpsko-turskom ratu 1876-1878. god. podignut hram sv. Aleksandra Nevskog, sa natpisom na mermernoj ploči: Nikolaju Drugom, caru mučeniku. Hram je podignut kao spomenik svim palim za srpsku slobodu od 1876. do 1918. godine, i ruskim dobrovoljcima u tim ratovima. 1935.godine na beogradskom groblju podignuta je kapela Ruske slave sa figurom svetog Arhangela Mihaila. U kapeli je krst sa natpisom: Ruski heroji koji su položili život za Srbiju.
Na spoljašnjem zidu je natpis: Večnaja pamjat imperatoru Nikolaju Drugom i 2 miliona ruskih vojnika Velikog rata. Ova dva spomenika su simbol srpskog poštovanja ruskih žrtava, prinesenih na oltar slovenske bratske ljubavi. Kad su 1935. ovde preneseni posmrtni ostaci ruskih dobrovoljaca sa Solunskog fronta, srpski patrijarh Varnava je rekao: „Ništa ne može ugasiti našu veliku ljubav i zahvalnost prema Carskoj Rusiji i velikom ruskom narodu“. U istoriji nikad nije bilo takve države! Rusija je bezgranični okean svetih pravoslavnih osećanja, i hrišćanske ljubavi.Mi dobro znamo kako su se Rusi, naša severna braća, sa nama borili i ginuli na srpskim poljima, i svojom krvlju potvrdili svoju ljubav prema nama, svojoj mlađoj braći. Ne tako davno, bili smo svedoci, kako je u sudbinskom trenutku našeg državnog opstanka, car Nikolaj Drugi pružio bratsku ruku pomoći, ne iz političkog, ekonomskog, ili drugog interesa, već isključivo iz beskrajne hrišćanske ljubavi, kakvu je nemoguće sresti u međunarodnim odnosima.
Ove reči potvrđuju svedoci, kad je iskusni Nikola Pašić pročitao telegram imperatora Nikolaja Drugog, da: „U slučaju neizbežnog rata, Rusija neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije“, prekrstio se, zaplakao i rekao: „Gospode, Veliki je i Milostiv Ruski Car“ . Rusija je ušla u Prvi svetski rat, da bi zaštitila Srbiju, i sve vreme rata pružala ogromnu materijalnu, vojnu i diplomatsku podršku. 15. jula Austro-Ugarska je objavila Srbiji ultimatum, a Rusija je sledećeg dana objavila vojnu mobilizaciju. 18. jula je Nemačka objavila Rusiji ultimatum, a sledećeg dana je napala.18. jula desetine hiljada Moskovljana sa ruskim i srpskim zastavama, muzikom, svetim ikonama, portretima imperatora Nikolaja Drugog i kralja Petra Prvog širom Moskve, narod je nosio transparente sa natpisima „ Dole Austrija, Živele Srbija i Rusija“, „Živela Rusija, sestra Srbije“ Za kratko vreme preko 10000 dobrovoljaca prijavilo se za put na srpski front. Tokom rata širom Rusije, najviše u Moskvi organizovane su svenarodne akcije, prikupljanja svih vrsta pomoći Srbiji. Veliki Nikola Pašić se prilikom posete Moskvi u te dane 1916. ovako zahvalio: „Sad, kad nam je Austro-Ugarska kao prethodnica Nemačke objavila rat, sa ciljem da uništi Srbiju i Nemcima otkrije put u Carigrad i na istok, ruski veliki brat stao je u našu zaštitu. Pred nama je dirljiva scena takmičenja ruskih gradova ko će više da pomogne Srbiji i našem mnogostradalnom narodu. I opet na čelu vidimo Moskvu, koja nam najviše pomaže. Izražavam najdublju i najsrdačniju zahvalnost za sve što činite za nas.“
Ovo su fragmenti velike i na žalost u Srbiji zanemarene istorije srpsko-ruskih veza. Ovom prilikom nećemo govoriti o 35000 sovjetskih vojnika palih u borbama za oslobođenje Jugoslavije.
