DUŠKO VUJOŠEVIĆ ZA MAGAZIN PAS: NISAM ZA DRESURU, NI PASA NI LJUDI
Nikada nisam bio za dresuru pasa niti ljudi – kaže u intervjuu za Magazin Pas trener Košarkaškog kluba Partizan Duško Vujošević. Dok u njegovom domu na Vračaru razgovaramo o njegovoj Lari, šarmantnoj, oštroumnoj i umiljatoj labradorki, ali i vezama između ljudi i životinja, junak nebrojeno sportskih i verbalnih okršaja pokazuje lice koje ne viđamo baš često na parketu i konferencijama za novinare. Mirno, spokojno i sa puno topline govori o labradorima, psima koji su mu se pre više decenija, kako kaže, uselili u srce. Iako priznaje da su Larini veći prijatelji supruga Ana i sin Luka, ne krije da se i sam uverio da je jedino pseća vernost trajna i beskrajna. Na pitanje za koga Lara navija, Vujošević ne pominje Partizan. Niti Crvenu zvezdu. Lavežom, kako kaže, pozdravlja samo bekhende i paralele Novaka Đokovića.
– Lara je četvrti labrador koji živi u mojoj porodici. Najpre smo imali mužjaka Šir-kana. U Italiji smo ga uparili sa ženkom Askom, koja je bila fantastičan pas sjajnog porekla. Iz njenog okota zadržali smo trećeg ljubimca, ženku po imenu Žuta. Napustila nas je posle osam godina i velikih problema sa bubrezima. Na njeno mesto stigla je Lara, koju smo nabavili od naših dobrih prijatelja i koja trenutno kompletira naš dom i naše duše – ističe Vujošević.
Zašto ste se opredelili baš za labradore? Da li je izbor pao slučajno ili ste kod ovih pasa našli osobine koje posebno odgovaraju vašoj porodici?
Nisu slučajno izabrani. I pre nego što smo nabavili prvog ljubimca, labrador je za mene bio simbol psa. Po formi, izgledu, naravi… S vremenom smo dobro upoznali njihov karakter i potpuno su nas osvojili. Vrlo brzo postali smo potpuno sigurni da je labrador ljubimac baš kakav nam je potreban – neiscrpan izvor topline. Reč je o psu koji je veoma pametan, živahan i uvek raspoložen za druženje i zabavu. Neću pogrešiti ako kažem da labradori imaju sve osobine zbog kojih ih čovek zavoli i trajno se veže za pse. Svaka rasa ima svoje posebnosti jednako privlačne, ali posle ovoliko godina zaista ne bih mogao da se odlučim da držim drugog psa. Prosto rečeno, labradori su postali deo mog života.
Lara trenutno očekuje potomstvo…
Nadamo se tome. Iako nam je sugerisano da je sterilišemo, opredelili smo se da to ne učinimo, pre svega zbog njenog zdravlja. Nedavno se parila i ako je ostala gravidna, biće mi drago da dobijemo prinove u kući.
Šta ćete uraditi sa štencima? Da li ćete neko zadržati?
Namera nam je da Larino potomstvo udomimo kod ljudi koji vole pse i koji će im pružiti svu potrebnu ljubav. Najvažnije nam je da se štenci nađu kod vlasnika koji će se o njima brinuti na najbolji mogući način. Labradori, kao i svi ostali psi, traže veliku pažnju ljudi. Njima je i pored obaveznih sat i po dnevne šetnje potrebno stalno društvo vlasnika. Tokom rada u Italiji, sa porodicom sam živeo u Pezaru, u kući sa baštom. Iako je prostora bilo više nego dovoljno, nisam mogao da uđem u kuću a da i pas ne krene za mnom. Važan je, dakle, neprekidni kontakt sa čovekom. Prilikom udomljavanja štenaca zato vodimo računa da ne dođu u ruke nekome koga bi povukao izgled i šarm psa, ali sa druge strane ne bi bio svestan obaveze i odgovornosti koju on nameće.
I pre nego što smo nabavili prvog ljubimca, labrador je za mene bio simbol psa. Po formi, izgledu, naravi… S vremenom smo dobro upoznali njihov karakter i potpuno su nas osvojilidusan vujosevic,trener kosarkaski,0103 2014 beograd,foto:v.anilov
Lara nije prvi pas u vašem domu koji očekuje potomstvo. Primećujete li promene u ponašanju karakteristične za “drugo stanje”?
Ne previše. Nekih malih promena ima, ali ne možemo da govorimo o ponašanju koje je posebno drugačije. Evo, Lara, na primer, prema nama nikada nije menjala odnos i teško je i zamisliti da je to uopšte moguće.
Kažete da pas traži celog čoveka. Posao kojim se bavite podrazumeva česta putovanja. Ko je zapravo Larin pravi gazda?
To je moja supruga Ana. Ona se o njoj brine, šeta je i najviše vremena s njom provodi. Ona je Larin nerazdvojni prijatelj koji je tu kada je u pitanju hrana, druženje, zabava… Kad je Lara bolesna, Ana ne spava, već i po celu noć ume da provede sa njom. Ja sam se više družio sa prethodnim psima i uverio sam se u onu tvrdnju da psima emocije imaju miris i da tako grade odnos sa ljudima. Iako je ona moja ljubimica, u prvom redu Larinog prijateljstva ipak je supruga. Jer psi ljubav uvek uzvraćaju istom merom.
Kako podnosi vaša česta, a neretko i dugotrajna odsustva?
Oseća to i negde evidentira, a i sam imam potrebu da joj to nekako nadoknadim. Imamo stan u Herceg Novom i vrlo često tamo ne putujemo avionom, već kolima kako bi i Lara mogla da ide sa nama. U tim morskim druženjima posebno uživa. Obožava da pliva sa mnom, a u stanju je satima da donosi lopticu koju joj bacam. Fizička aktivnost je veoma važna za pse, a i sam se dobro isplivam u igri s njom.
Živite u centru grada. Ima li tu dovoljno prostora za šetnju i rekreaciju psa?
Gradsku teskobu ranije sam nadoknađivao dugim šetnjama sa psom oko Savskoj jezera. Ana i Luka sa Larom obično odlaze u obližnji Tašmajdanski park. Problem je, međutim, što su parkovi puni prljavštine, a neretko se njima muvaju i ljudi skloni mržnji prema životinjama.
Bavljenje sportom i trenerskim poslom podrazumeva niz uspona i padova. Mogu li psi da osete pobedu ili poraz s kojim ulazite u stan?
Psi dobro osećaju ljudske emocije, raspoloženje, pa čak i zdravstveno stanje. Tome sam nekoliko puta i sam bio svedok. Labradori su, kao što je poznato, proždrljivi i skloni punoj činiji, a hrana je za njih najbolji stimulans i motivator. U prilog tome govori i primer našeg prethodnog psa Aske, koja nije htela čak ni da se pari ukoliko joj se prethodno ne da hrana.
Jednom prilikom u Italiji, na planinskoj stazi gde sam održavao fizičku kondiciju regulišući stečeni dijabetes, preforsirao sam se i zbog toga mi je drastično pao nivo šećera u organizmu. Istog momenta Aska se pojavila i privila uz mene. Sve Anine pozive i nutkanja hranom ignorisala je, neprekidno se umiljavajući i motajući mi se oko nogu. Tokom napada nemoći i znojenja, karakterističnog za pad šećera u krvi, nije htela da se odmakne od mene. Svojim putem je pošla tek kada je napad prošao, a meni bilo bolje. Da to nije bilo slučajno, uverio sam se i u drugim sličnim situacijama.
Psi dobro osećaju i atmosferu u domu. Lara zna kada kući dođem neraspoložen i nervozan. Tokom uobičajenih kućnih rasprava ume da stane između nas i da nas lajanjem opomene, a dobro joj je poznato i ko u našoj kući uglavnom isijava nervozu. Labradori su inače vrlo pametni, a sa njima se lako komunicira. Laru smo prilično razmazili i u određenim situacijama tačno znam zbog čega je ljuta. Ukoliko ostane bez vode, i te kako dobro ume da lupa praznom činijom tražeći da je napunimo. Uopšte, vezana je za ljudsku pažnju u svakom smislu.
Psi dobro osećaju i atmosferu u domu. Lara zna kada kući dođem neraspoložen i nervozan. Tokom uobičajenih kućnih rasprava ume da stane između nas i da nas lajanjem opomene, a dobro joj je poznato i ko u našoj kući uglavnom isijava nervozudusan vujosevic,trener kosarkaski,0103 2014 beograd,foto:v.anilov
Kako gledate na iskonsku vezu između čoveka i psa?
Kontakt sa životinjama veoma je važan za čoveka. One nam daju mir i čine nas bliskim sa prirodom. To je dragoceno i sa medicinske strane jer društvo psa čoveka čini imunološki snažnijim. Poznato je i da su psi lekoviti i da blagotvorno deluju na psihičku stabilnost. Njihova ljubav prija i rađa potrebu da se uzvrati. Kada čovek uzvraća ljubav, leči se i jača. Pas u kući dobar je katalizator emocija i odnosa među ukućanima. Ne mislim da je fraza kada kažem da je pas veoma drag član familije. Oni, međutim, u poređenju sa ljudima žive jako kratko. Zato su rastanci sa njima uvek bolni i zaista mogu da se uporede sa gubitkom nabližeg rođaka.
Beogradom hoda veliki broj “odbačenih članova naših familija” – pasa lutalica. Kako vidite rešenje ovog problema?
Rešenje treba potražiti u zemljama koje su naprednije i uređenije i treba tragati ka nekoj vrsti zbrinjavanja, koje uključuje sterilizaciju i vakcinaciju. Lično mi veoma teško pada kada na ulici, naročito po snegu i mrazu vidim štene ili odraslog psa. Žao mi je i što nemam uslove da imam više pasa, ali rado izlazim u susret molbama za pomoć prilikom udomljavanja lutalica.
Važite za strogog i autoritativnog trenera, a život i dom delite sa nežnom i prefinjenom psećom dušom. Koje su to osobine koje možete da preuzmete od psa i prenesete ih svojim igračima?
Pse krase osobine koje nije lako preneti na čoveka. Ogromna ljubav, vernost, privrženost, požrtvovanje… Metode rada sa ljudima i psima, međutim, potpuno su različite. Nagrada i kazna psu mora da slede u trenutku kada napravi nešto dobro ili loše, jer je sve posle toga besmisleno. Igrače, opet, pokušavam da učim da se stave u funkciju tima, da obuzdaju sujetu, dostignu neki nivo samozaborava, što ne može da se primeni kod životinja. Nikada nisam bio za drilovanje ni pasa ni ljudi.
Kako pronalazite pravu meru nagrade i kazne u odnosu prema psima, a kako prema ljudima? Ima li tu sličnosti?
Pas je negde kao dete, čak i u poznim godinama, što je predivno. To zahteva posebnu nežnost i pažnju. To verovatno objašnjava moj otpor prema dresuri i preteranom vaspitanju ljubimaca. Kod ljudi, međutim, gledam da sputam njihove karaktere i uklopim ih u timski duh, ali bez ubijanja ponosa. Cilj mi je da igrači razviju samodisciplinu i shvate da je sloboda u poštovanju pravila i podređivanju kolektivu. U atmosferi stresa, nametanja, popularnosti, menadžera i samoljublja, privoleti ljude na određeno socijalno ponašanje teško je bez određenih mera prisile. Bez obzira na to, nikada ne kažnjavam finansijski jer smatram da kažnjenička vojska gubi ratove.
U prirodi posla kojim se bavite jesu trijumf, uspeh, lovorike i popularnost. Sve to čini potpunu suprotnost osobinama psa. Kako objašnjavate ovaj kontrast?
Tu je verovatno i razlog što mi prija društvo pasa. U životu sam imao dosta pobeda i poraza. Znam koliko je slava prolazna i svestan sam zaludnosti veličine. Uprkos tome, dešavalo se da budem iznenađen što se posle nekog neuspeha nađem ostavljen, gotovo sam, i to posebno od ljudi koji su mi u dobra vremena bili verni pratioci. Psi su uvek uz nogu čoveka i po tome se razlikuju od ljudi. Nemaju oni, međutim, moći da isprave sve mane koje ljudi imaju.
Važite za ljubitelja umetnosti i čoveka sklonog čitanju. Pamtite li nekog psa junaka iz literature ili knjigu posvećenu odnosu čoveka i životinje?
Svima preporučujem knjigu “Niki” mađarskog pisca Tibora Derija. Među korice ove obimom nevelike knjige, koju je u ediciji “Reč i misao” svojevremeno objavio “Rad”, stala je izuzetna, zanimljiva i topla priča o jednom psu. Kao i sva deca u detinjstvu sam voleo Džeka Londona i njegovog Baka, a u pamćenju mi je nezaobilazan i niz pasa junaka iz stripova. Pas svojim osobinama simboliše toplinu i vernost i redovna je inspiracija piscima i slikarima. Iz njihovih dela čita se žudnja za životom i želja da se ovekoveče trenuci istinske ljubavi čoveka i životinje.
