"Svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu", davno je napisao Vilijam Šekspir. Junak naše priče, Duško Vujošević je osoba koje je svesno preuzela ulogu nekoga ko gotovo po pravilu polarizuje javnost u Srbiji, pa čak i kada su u pitanju teme koje nemaju direktne veze sa košarkom, mada je jedan od najboljih njenih poznavalaca u regionu i Evropi.
Neke stvari ipak Vujoševiću ni njegovi najveći neprijatelji ne mogu da ospore.
Pre svega, košarkaško znanje i iskustvo koje mnogi ne mogu da sakupe ni tokom dve profesionalne karijere, ali i činjenicu da svaka njegova reč izaziva reakcije. I to kako kod koji mu se dive tako i kod onih koji ga smatraju za neprijatelja. A i jednih i drugih ima dosta, iako Vujošević od septembra, ne svojom voljom, nije više na čelu struke kluba čiji je najtrofejniji trener.
Razgovor sa njim iskoristili smo da se dotaknemo košarkaških, ali i mnogih drugih tema po kojima se i ranije izdvajao iz košarkaške svakodnevice u Srbiji.
Prvo pitanje koje se nameće samo od sebe, da li vam nedostaje Partizan?
"Mislim da više nedostajem ja Partizanu, nego Partizan meni. To je klub u kome sam proveo svoj život, doživeo puno radosti i tuge. U stvari, mnogo više radosti nego tuge, emocija koje neko drugi ne doživi za pet života. Ne smatram taj život promašenim ili uludo potrošenim, bez obzira na ovakav epilog", rekao je Vujošević za MOZZART Sport I dodao da mu ipak mnogo nedostaje jedan čovek, legendarni Miša Tumbas.
Njegova priča o borbi za ono što misli da je pravi koncept Partizana predstavlja samo delić šire slike. I ranije se zalagao za neke stvari koje su bile neobične za sport na ovim prostorima. Motivisao je igrače da čitaju knjige i posvete se "pumpanju" mozga, a ne samo bicepsa. Želja za čitanjem, gledanjem i svakim vidom intelektualnog napretka, na žalost, sve je slabija, ne samo kod sportista, već uopšte kod mlađih generacija.
"Laka zabava je preovladala. Trebalo bi se boriti protiv toga, kućno vaspitanje je veoma značajno, a i sportsko vaspitanje u krajnjoj liniji. Svako na svoj način može da utiče da se stvori neki afinitet. Ali najgore je što se čitanju stavlja neki negativni predznak kao da to nije nešto dovoljno muško. Nažalost, ranije su se ljudi hvalili šta su pročitali, a sada se hvale da ne čitaju", konstatovao je čovek koji je često svojim igračima umeo da preporuči neku vrstu lektire, a mnogi su iz Partizana izašli kao bolji ljudi.
"Kod nekih nije uspelo, kod nekih je pomalo uspelo, neki su bili čitači, pa su nastavili i kasnije to da budu. Neki su kao Lučić i Tepić, prosto bili čitači, a neki su totalno imali averziju prema tome i druge afinitete, ali neću da kažem ko je u pitanju", uz osmeh navodi on.
Jedan od pisaca koji zauzima značajno, ako ne i centralno mesto u njegovoj "startnoj petorci" pisaca je, bez dileme Danilo Kiš. Umeo je Vujošević često i da citirajući Kiša motiviše igrače, ali i opiše aktuelna društvena dešavanja u Srbiji.
"Jako volim Kiša, jedan od mojih omiljenih pisaca. Neko je za njega rekao da drugi pišu sabrana, a on piše izabrana dela. Stilski je to fanstatično, moralno na najvišem nivou. Tako je i živeo. On je sa mojim prijateljem Božom Koprivicom bio blizak. Ja sam, u to vreme kada se približio momenat da se upoznamo, bio u Španiji, a onda se potrefila njegova bolest i brz odlazak. Mislim da ga jako dobro znam jer sam ga pažljivo iščitao", navodi trofejni trener.
Sa zadovoljstvom je Vujošević pristao da preporuči i neka dela, koja bi po njegovom mišljenju bilo značajno pročitati, pogotovo kada su mlađe generacije u pitanju.
"Od uslovno rečeno novijih stvari, Laguna je ponovo objavila Frenzenove 'Korekcije', a Klio 'Kako sam uništen od budala'. Sportistima uvek preporučujem knjige koje upućuju na borbu kao što su Suzukijevi 'Zen i Samuraji', a Hemingvejev 'Starac i More'. Tu je i 'Mobi Dik' Hermana Melvila, jako značajna knjiga... 'Bašta sljezove boje' Branka Ćopića. Od novih izdanja koje je moguće lako naći u knjižarama preporučujem i 'Struktura krize', čiji je autor Ortega i Gaset“
Kao pasionirani čitalac, Vujošević je i ove godine posetio beogradski sajam knjiga gde je, između ostalog kućnu biblioteku "pojačao" i "Pismima" Dostojevskog, zbirkom poezije Lese Ivanovića "Kari Šabanove" i drugim delom sabranih dela Stanislava Vinavera.
I sada opet moramo da se tokom razgovora "ukrstimo" sa Partizanom. Na pitanje šta bi preporučio aktuelnoj upravi crno-belih za čitanje, Vujošević je dao delimičan, ali zanimljiv odgovor.
"Pošto je on početnik u toj disciplini, Draganu Todoriću bi preporučio da pročita knjigu Orlovi rano lete", bez dlake na jeziku ističe bivši trener crno-belih.
I više od svega, kako kaže, smeta mu što je Partizan pristao na ulogu koju su mu namenili neki moćni ljudi u Srbiji.
"Zašto je Partizan pristao na drugorazrednost? Zato što je to uloga koja im je određena od strane vlasti, a koju su oni kao mlaki ljudi koji nemaju m..a prihvatili jer nemaju neke druge alternative u životu i iz ličnih, sitnosopstveničkih interesa. Takođe, sve što sam predvideo se dešava. Mada, nije trebalo biti veliki prorok jer, prosto, uslovi su stvarani da postoji samo jedan klub i to je svesno, programski išlo od strane ljudi koji su na vlasti. A to nije dobro. Mislim da je FK Partizan kao stub sportskog društva opasno uzdrman i zabrinut sam, za njegovu, pa samim tim i za sudbinu kompletnog sportskog društva", jasan je on.
Naravno da, kada se priča o Partizanu, razgovor sa Vujoševićem otvara mnoga pitanja, bez obzira da li ona imaju veze sa terenom. A kada pričamo o terenu, tamo crno-beli ne stoje dobro ove sezone u Jadranskoj ligi.
"Neke utakmice su i srećno dobijene, doduše manji broj nego one koje su nesrećno izgubljene. Ja sam Partizan uvek gledao kao nekoga ko ili ima šampionski tim, ili ga stvara. A ovo sad nije nijedno od dve koncepcije po tin ukusu. Ovo se pre uklapa u projekat rušenja Partizana nego u projekat rehabilitacije", upozorio je osvajač Evroligine nagrade "Aleksandar Gomeljski".
Doza ogorčenosti je evidentna kod najtrofejnijeg stručnjaka u istoriji Partizana, kojeg je na klupi letos neočekivano zamenio njegov dotadašnji pomoćnik Petar Božić, o čijem radu Vujošević nije želeo da se izjašnjava, dok za upravu kluba ima poruku, ali ona, kako kaže, nije za javnost. Navijačima je, međutim, poručio da ostanu uz klub šta god da se dešava.
Pomalo cela ta priča koja je "pogodila" Partizan, koji je letos ostao bez Vujoševića i Predraga Danilovića ima obrise neke pozorišne predstave čiji su oni bili akteri, ali režiser ipak nije u Humskoj, već na nekom drugom mestu. A kad smo već kod pozorišta, to je još jedna od stvari koja hrani dušu trenera koji je sa Partizanom dva puta odlazio na Fajnal-for.
“Planiram da idem u Narodno pozorište da gledam Mariju Stjuart, kao i komad Voz u kojem igraju Voja Brajović i Sergej Trifunović. Fali mi pozorište, sad imam i više vremena, međutim, malo sam se ulenjio. Mada, učestvujem i pratim ovu urnebesnu komediju i tragediju od naših života. Inače, volim 'Čudo u Šarganu' režiji Dejana Mijača. Takođe, svideo mi se i Mijačev Višnjik, koji nažalost nije puno puta igran, kao i Trg Heroja po Bernhardovom tekstu", navodi on, dodajući da voli i da ode u Jugoslovensko dramsko pozorište.
I na pomen JDP upalila se "lampica", pre svega zbog prefiksa jugoslovenski, kakav ima sportsko društvo Partizan na čijem je čelu bi do skora. A neki su se setili da pokrenu pitanje izbacivanja pomenutog prefiksa iz zvaničnog naziva sportskog društva, pa možda slična sudbina čeka i čuveno pozorište?
"To najčešće pada na pamet ovoj četničkoj strani, tako da će se verovatno naći neko i u slučaju JDP", objašnjava čovek koji je posle odlaska iz Partizana 2010. radio u moskovskom CSKA.
Nastavljamo dalje u istom ritmu, ali bukvalno, pošto je red da se dotaknemo i muzike u ovim danim praznika i radosti.
“Volim domaću rok scenu domaću. Takođe jako volim Arsena Dedića, Azru, Haustor, Partibrejkerse, Đorđe Balašević je izvanredan kantautor, volim cigansku muziku, pogotovo Šabana Bajramovića, ponekad slušam i klasičnu muziku. Malo džeza slušam... Jednostavno, probudi me muzika“.
Priča sa Vujoševićem o umetnosti ne bi bila kompletna, a da se ne govori i o filmu. Robert de Niro je neko koga bi trofejni stručnjak rado imao u “svom timu“, kao i neke junake klasičnih vesterna.
“Volim klasične filmove, ’Građanina Kejna’, ’Kuma’, ’Lovca na jelene’. Tu su i neki ruski filmovi, ’Rat i mir’, ’Soba i po’, pa češka ostvarenja. Volim naravno i domaći film, Živojina Pavlovića, Crni talas uopšte, Kusturučine prve filmove. Cenim Gorana Markovića i kao režisera i kao čoveka. Volim i vesterne, kao što su Čovek koji je ubio Liberti Valansa, Šejn...“, ističe on.
A kad smo već kod okršaja karakterističnim za vestern filmove, ponovo se vraćamo, uslovno rečeno, na košarkaški teren i sukobu koji vode Evroliga i FIBA u kojem obe strane kao da čekaju koja će prva da “potegne“.
“Evroliga je našla neki svoj odgovor, kao i sponzora, pa je napravila sistem takmičenja koji nije dobar. Evropa je isuviše velika da svede najkvalitetnije takmičenje na 16 klubova, mislim da je 24 bila dobra cifra. Još veća opasnost je što su oni praveći desetogodišnje ugovore sa klubovima devalvirali nacionalna prvenstva. Izuzimanje tih klubova koje Evroliga vidi u novom takmičenju od ostatka Evrope neće biti dobro ni za te timove, ni za košarku. Kad je u pitanju ovaj region koji je dao puno velikih igrača, klubova koji su osvajači Evrolige, trenera, funkcionera, sjajne publike, dolazimo u situaciju da najverovatnije nećemo imati direktno mesto. To je nepravedno i veoma opasno“, secira problem Vujošević.
Jasno je da koren ovog problema seže 15 godina unazad kada je prvi put došlo do podele u evropskoj košarci, pa su formirane dve verzije Evrolige. Prema Vujoševićevim rečima, FIBA ima podršku NBA, a već sada je jasno da će dosta dobrih klubova ostati van tog kruga od 16 ekipa u Evroliginom takmičenju.
“Ne treba toliko sredstava na drugoj strani da se nađe, već jedan pravedan sistem takmičenja u koji ulaze pobednici liga i mislim da FIBA sistem, ako Evroliga ostane ovako zaključana, ima bolju perspektivu. FIBA može da sankcioniše Evroligu i klubove koji u njoj učestvuju tako što će da napravi bolji i primamljiviji sistem takmičenja. Ne odmah, ali da ga izgradi“, predviđa trofejni stručnjak.
Selimo se na Jadran, pošto se, pored toga da li će ova liga imati predstavnike i sledeće sezone u Evroligi, često postavlja i pitanje nedostatka kvaliteta u ovom takmičenju u odnosu na ranije godine.
“Zvezda ima veoma kvalitetnu ekipu, Cedevita ulaže ozbiljna sredstva, a tu je Budućnost sa stabilnim i ambicioznim programom. Sve ispod toga, kad Mega sa relativno skromnim sredstvima može da bude neprikosnoveno četvrta, govori neke stvari. Govori da je u pitanju finansijska kriza koja je indukovala i slabije timove i slabiji kvalitet takmičenja. To je činjenica“, nema dilemu trener koji je sa crno-belima osvojio pet šampionskih trofeja na Jadranu.
Kvalitetnih trenera i igrača ipak, i dalje ima, a Vujošević smatra da Dejan Milojević iz Mega Leksa radio dobar posao i da pokazuje kako izrasta u ozbiljnog trenera.
“Teško da trener može nešto sam da napravi, ipak je direktno vezan za kvalitet tima i ozbiljnost kluba. U takvim nekim uslovima i on može normalnije da sazreva ako ima predispozicije. Doduše uspevali smo u Partizanu često i sa slabijim timovima da pravimo rezultate. Nije baš sve do finansija, ima ponešto i do trenera (haha)“, kaže on.
Iako Partizanu ne cvetaju ruže u rezultatskom smislu ove sezone, crno-beli u ekipi imaju nekoliko talentovanih košarkaša, među kojim su Vanja Marinković i Petar Aranitović.
“Vanja je igrač koji apsolutno ima veliki talenat i predispozicije. Nije u stanju da to demonstrira, pre svega zbog mladosti i uzrasta. Karakteristika te mladosti su i oscilacije, nikad taj uspon ne ide pravolinijski. On je u nekom periodu kad je lomljiv, kad klub treba da ga zaštiti da postane nesalomiv, a da onda on vrati klubu. Aranitović je pokazao veliki uspon ove godine. On do ove godine praktično nije postojao, a sada je iskoristio priliku“.
Trenutno bez angažmana, iskusni trener kaže da će, zajedno sa menadžerom, morati da poradi agresivnije na pronalsku novog kluba. Bilo je glasina oko odlaska u italijanski Armani, ali je sve ostalo na tome.
“Stalno iz Partizana naglašavaju da je moj odlazak došao u nezgodno vreme, a i za mene je bilo tako. Tad su već svi ozbiljni klubovi imali rešeno pitanje trenera. Druga stvar, van ovih prostora vrlo je teško shvatiti da za taj odlazak postoje neki drugi motivi, politički, a ne sportski. Takođe, da bi ljudi iz kluba smanjili svoju izdaju, oni su objašnjavali - te da je to dobro za mene zbog bolesti, pa su raširili tu famu da ja više nisam u stanju da radim. Da bi opravdali svoju izdaju oni su počeli da konstruišu situacije da se ona čini kao nešto što je bilo neizbežno“, jasan je odgovor Vujoševića.
On će u vreme odigravanja Fajnal fora Evrolige u maju sledeće godine, na poziv tog takmičenja, održati nekoliko predavanja. A bilo je neizbežno i pitanje koje zanima mnoge pristalice crno-belih, da li sebe jednog dana u budućnosti vidi ponovo u klubu iz Humske.
“Nisam razmišljao o tome, ali bi okolnosti morale mnogo da se promene da bi o tome moglo da se razmišlja“, istakao je on.
A u međuvremenu, ali i za kraj, sledi, kaže, borba za ideju koju prepoznaju navijači Partizana.
“Velika je greška napravljena prema meni, ne u smislu da sam morao da ostanem trener 800 godina, sve ima neki svoj rok trajanja. Ali, ne možete vi jednog čoveka koji bukvalno svoj život daje za neku ideju da iznutra prodajete. Onda se ta ideja ozbiljno urušava. Sreća što postoje Grobarski treš romantizam i Grupa JNA i uslovno rečeno, neorganizivovani navijači. To su navijači iz idealističkih, a ne materijalnih interesa. Oni su najznačajnije i najdragocenije što Partizan ima u ovom trenutku“, zaključuje Duško Vujošević koji je svim čitaocima MOZZART Sporta poželeo srećne novogodišnje praznike.
