Лабовић: Остао бих у Русији до краја каријере
8 нов, 2011
Волга је најдужа река у Европи. Она се простире на преко 3.500 километара и пролази кроз више од половине највећих градова у Русији. Да може да говори ко зна какве би све невероватне приче пренела људима, а чији је сведок на свом огромном путовању.
Једну од њих смо одлучили ми да вам испричамо, или бар да покушамо на основу гомилу информација које долазе са истока континента. Тамо, у далекој Самари, на самом ушћу истоимене реке и поменуте Волге појавила се нова врста лабуда, Српски лабуд, а он зна да игра кошарку.
Драган Лабовић, популарни Лабуд и јунак ове приче, игра једну од најбољих сезона у каријери. Прошлогодишња одлука да дође у Русију испоставила се као више него добра, али је један од најбољих потеза у животу крилни центар направио тако што је остао у највећој европској земљи.
Додуше, тундре Сибира и прехладни Краснојарск заменио је нешто мање хладнијом (да не кажемо топлијом) Самаром. Просечна температура од минус петнаестак степени Лабовићу очигледно не смета ни мало, па му је индекс успешности најчешће обрнут. Како и сам каже, Русија на крају испаде обећана земља за њега:
– Што се мене тиче остао бих овде до краја каријере. Да ли у Самари или у неком другом тиму потпуно је небитно. Прија ми Русија, јесте да има много да се путује и да је заиста хладно, али се човек навикне. Ево, тренутно је у Самари минус 11, а то је још и добро за минус 40 из Краснојарска и ситуације да се пробудите у девет ујутру, а напољу мрак!
Одлични крилни центар је истакао да нема много тајни у његовим сјајним партијама у досадашњем делу првенства:
– Иза себе имам једну одличну сезону у Јенисеју, а овде сам само наставио у истом ритму. Све је тако једноставно и просто, ако ти тренер даје минуте твоје је да их оправдаш и ја то чиним на најбољи начин.
ПОШТУЈЕМ СЕЛЕКТОРОВУ ОДЛУКУ
Европско првенство у Шпанији било је прво и последње сениорско такмичење на којем је Лабовић носио дрес Србије. Међутим, и поред тога што га нема на селекторовом списку већ четири године некадашњи репрезентативац истиче да апсолутно није ни на кога љут због тога:
– Сви знају да сам прошао све репрезентативне селекције. Моји тадашњи саиграчи су наставили даље, ја нисам, али не постављам питање да ли заслужујем позив или не.
Све је јасно. Селектор је још 2008. године одредио тим на који рачуна до Олимпијских игара.
– Уопште не мислим да сам прескочен или тако нешто, једноставно то је његова филозофија и ја је поштујем.