Srpska navijačka (ne)objektivnost
By zeleni
Šta je to u srpskim medijima, i uopšte u srpskom mentalitetu, gde se propagira ta teorija da su sportisti vlasništvo svakog pojedinca u Srbiji? Kao takvi, od njih se očekuje i oni su dužni da ispoštuju sva očekivanja svih onih koji u svojim foteljama, nakon sati i sati provedenih trenirajući, zauzmu poziciju i očekuju da im se trofej uruči direktno na kućnu adresu.
Pre nego što nastavim, mala digresija. Počeo sam članak na temu razmene tviter poruka između Jelene Janković i Janka Tipsarevića. Međutim, reč po reč, čitajući razne vesti pripremajući ovu, nisam mogao a da se, prvo ne iznerviram, a onda i ne iskomentarišem bar ono očigledno.
Sve te patriote smatraju da sama činjenica što za nekoga navijaju i što je taj ili ta ponikao iz iste nam zemljice, da su oni samim tim dužni i da opravdaju svoju ulogu prekopotrebnog nacionalnog heroja. U suprotnom, oni u gubitnici, a za gubitnike ne treba navijati. Naravno, navijanje inspirišu pobednici, da se razumemo. Ali, šta znači pobednik? U teniskom smislu, da li je to jedino neko ko je osvoji basnoslovne sume novca i na desetine Gren Slem i ostalih turnira? Zar nije uspeh biti među pedeset najboljih među hiljadama drugih?
Svaki teniser bori se prvo za sebe. Tenis se zato i zove individualan sport. Do mesta na kome su, došli su samo zahvaljujući sebi i svojim bližnjima (Bog zna da to nije zahvaljujući pomoći države) i kada igra, svako želi da pobedi. Ne zato da bi neko sa promašenim životom ili karijerom i neispunjnim snovima dobio kakvo-takvo zadovoljstvo, oprostite mi na grubosti.
Kada se za nekoga ili nešto navija, navija se iz srca. Uz njih smo i u pobedi i u porazu. U suprotnom, to nije navijanje.
Konkretno, nakon raznoraznih pisanja na račun naših najboljih teniserki, Jelena Janković je u intervjuu za jedan domaći list izjavila kako ne razume zašto se takve stvari o njima pišu. JJ je izrazila razočarenje jer su pojedini mediji pisali jako negativno o njoj nakon poraza u Fed kup finalu prošle, a zatim i nakon neigranja u prvoj rundi ove godine.
”Mnogo sam razočarana zbog svega što se dešava posle Fed kupa, zbog raznih izjava u pojedinim medijima – ne krije Jelena koliko je povređena tvrdnjama da je mogla da igra u Čairu, ali da nije htela.– Zar je moguće da je sve što sam uradila za reprezentaciju u proteklih 12 godina tako brzo zaboravljeno. Koliko puta sam povređena igrala za svoju zemlju i nije mi žao, ali mi je teško što se sada tako piše o meni.”-izjavila je Jankovićeva.
– Na finalu Fed kupa u Pragu sam rekla da se polako opraštam od reprezentacije, ali da ću uvek biti spremna da svojim iskustvom doprinesem i u bilo kom pogledu pomognem timu jer je to za mene uvek moralna obaveza. Zato sam sada tako uradila i mnogo pogrešila.”
Mimo Fed Kupa, domaći mediji nisu imali problem da naglase svaki loš rezultat koji naše teniserke ili teniseri naprave. Svaki kiks bio bi tretiran kao razočarenje. Kao da je svako od njih baš namerno izgubio i namerno ne želi da napreduje, tj da se vrati gde je nekada bio.
Mediji su preokupirani idolopoklonstvom u smeru Novaka Đokovića, da zaboravljaju da postoje i obični ”smrtni” teniseri. Novak, naravno, zaslužuje svu pažnju i podršku zbog svega što je učinio, ali stavljanje vesti o magarećem siru jer tu stoji ime Novak, pre vesti o pobedi u prvom kolu nekog turnira, jer tu stoji ime koje nije Novak, jednostavno nije fer, a ni lice pravog novinarstva.
Činjenica je da teniseri sami sebe najbolje razumeju. Što pokazuje i simpatičan primer kolegijalnosti Janka Tipsarevića i Jelene Janković.
Nakon pomenutog intervjua, na tviter profilu našeg drugog reketa pojavio se sledeći ”tvit"
Podsetio je na sve ono što je JJ postigla u karijeri. Nakon toga JJ je osvojila turnir u Bogoti.
Pola meseca kasnije. Janko se nalazi u sličnoj situaciji. Nakon dobrog starta sezone, povreda i pad samopouzdanja dovele su do toga da ceo februar prođe bez ijedne pobede uz tri poraza, što je za top10 igrača razlog za brigu. Da bude veće zlo, Janko je otkazao učešće u predstojećem Dejvis kupu, jer smatra da nije u formi i poziciji da pomogne svojim saigračima.
“Utehu tražim u beskrajnim trenizima i nadi da će na naredna dva mastersa u Americi biti bolje”, poručio srpski as posle ispadanja u prvom kolu Dubaija i otkazivanja učešća u Dejvis kupu – “Prolazim kroz težak period. Povreda, Dejvis kup, tri prva kola za redom. Nije mi lako. Utehu tražim u beskrajnim trenizima i nadi da će na naredna dva mastersa u Americi biti bolje. Hvala nekolicini vas koji mi i dalje pružate podrsku, jer mi je sad preko potrebna”, napisao je Tipsa na Fejsbuku.
Verovatno podstaknuta prethodnim Jankovim gestom, JJ je napisala:
Novak Đoković pridružio se u podršci i izjavio da razume Jankovu odluku
- Janko se ne oseća dobro na terenu, muči se sa povredama i rezultatima proteklih nedelja, i potrebno mu je vreme da se vrati u ritam. Odluka da ne igra u Ajdahu je njegova lična stvar, i mi kao tim stojimo iza njega. Podržaćemo ga, jer ga razumemo i znamo kroz šta prolazi. Bilo bi nam znatno lakše sa njim u ekipi, ali šta je tu je – istakao je Đoković.
Ali, eto ni Novak nije 100% imun na svakakva pisanja. Najskori naslov bio je ”Novak se mučio protiv anonimusa”. Zamislite, u dva seta, rezultatom 6-1 7-6 dobio 50-tog na svetu, to je baš mučenje! A da ne pominjem što je Agut anonimus (i da ne komentarišem koliko je zapravo to ružna reč) samo onima koji ne prate tenis.
Sve u svemu, u redu je biti ljut na svog favorita. To je normalno, izgubi, tužan si, naljutiš se. Ali, ako je tebi krivo, zamisli kako je tek njemu, tj njoj. Svaki sportista je dužan prvo sebi, pa drugima.
Istina, nisu čudna takva pisanja i takva razmišljanja u okruženju u kom smo. Mnogo banalnije stvari okupiraju medije, a mnogo ozbiljnije bivaju čašćavane svakakvim pogrdnim nazivima i tekstovima po štampi. Kada se čovek zapita gde je, dovoljno je da pročita samo jednu stranu nekih novina ili pogleda 15 minuta tv programa i da shvati. Tu smo gde sami sebe guramo….
