Велс је земља двораца. Вјерује се како има више двораца по квадратном километру од свих осталих земаља на свијету.
Према статистикама из 2011., у земљи има око девет милиона оваца и јањаца, што је готово три пута више од броја становника.
Пивара Фелинфоел у Јужном Велсу, најстарија у Велсу, била је прва ван САД-а која је продавала пиво у лименкама, почевши од 1931. године.
Рагби је национални спорт у Велсу. Рагби репрезентација Велса је 26 пута била првак Европе. У сјеверном дијелу Велса најпопуларнији спорт је фудбал. Уједно, фудбалска репрезентација, захваљујући одличним резултатима у посљедњој деценији, постаје све популарнији и препознатљивији симбол Велса.
Фудбалска репрезентација Велса је фудбалски тим који представља Велс на међународним такмичењима. Контролише је Фудбалски савез Велса, руководеће тијело за фудбал у Велсу и трећи најстарији фудбалски национални савез. Тим се није квалификовао на завршницу Свјетског првенства још од 1958, када је први и за сад једини пут играо на Свјетском првенству. Није све до 2022. Утакмице као домаћин игра на стадиону Миленијум у Кардифу. За ову селекцију протеклих деценија играла су нека од највећих фудбалских имена на Острву, у Европи и на свијету.
Раш, Саутхал, Спид, Белами, Саундерс, Ерншоу, Хјуз...
И ниједан успјех. Чак ни већи искорак. Године, деценије су пролазиле и прошле. Дочекале су Гигса, дочекале су можда и највећу легенду - Герета Бејла. Управо је то било потребно, уз сво поштовање остатка екипе, да се почну правити велики искораци.
Први је направљен те 2015. године. Велс се пласирао на ЕП 2016.
На поменутом такмичењу, Велшани су одушевили. Били најпријатније изненађење и потпуни хит првенства. Бејл и дружина показали су колико могу.
То полуфинале највећи је успјех ове селекције у историји.
Скоро идентично добри били су четири године касније. Наведени успјеси били су својеврстан увод из бајке, а уједно улазница на Мундијал. А на путу ка циљу биле су европске квалификације.
За Герета, Ешлија, Вејна и ништа мање Џо Алена и Сема Вокса рачуница је била јасна, једно од прва два мјеста у групи са Белгијом, Чешком, Естонијом, да се помене и Бјелорусија, како Лукашенко не би замјерио.
Стартни и истовремено готово рутински пораз од првог фаворита групе Белгије (3:1) није обесхрабрио екипу Роба Пејџа.
У свим калкулацијама ове селекције двије ствари су биле под маст што би рекли домородци. Побиједити Чешку. Превасходно кући. Испоставиће се, та побједа у другом колу кући од 1:0 против Чеха, погодио је Џејмс, била је кључна. За све могуће статистичке колоне. Без обзира на неке партије које су биле дјелимично изненађујуће, када је ова селекција у питању.
А то се прије свега може рећи за кикс кући против Естоније 0:0. Руку на срце, све је могло бити другачије да поново Џејмс није погодио против Чешке. Тај бод (2:2) значио је практично осигурано друго мјесто.
На крају, Велшани су завршили други у групи са 15 освојених бодова, бодом више од поменуте Чешке и тиме су осигурали бараж за пласман на СП, тек свој други у историји.
На домаћем терену, у Кардифу, ка циљу су их чекале двије препреке. Аустрија, били су бољи 2:1, а у "финалу" славили су против Украјине са 1:0. И обезбиједили визу за Катар након 64 године поста.
Друга најмања држава на Мундијалу све наде полаже у већ помињаног Гарета Бејла.
Без сумње свакоме ће бити тврд орах.